Umetnost, Vesti

Značaj vode u bogojavljenskom kultu

Posted: 18. januara 2016. u 12:01   /   by   /   comments (0)

S praznikom Bogojavljenja 06. januara po starom i 19. januara po novom klaendaru završavao se period Nekrštenih dana o kome smo već pisali. Prema rasprostranjenom verovanju, noću se uoči ovog praznika otvaraju nebesa i na njima se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini.
Ovaj događaj zbivao se u gluvo doba, kada vetar prestaje da duva a reke i potoci bi se zaustavljali i pretvarali u vino. Vodenice bi prestajale da rade i čitav svemir bi utonuo u tišinu. Verovalo se da je u tom trenutku Bog spreman da usliši svaku želju, tako da bi mnogi Bogojavljensku noć proveli čekajući da se nebo otvori i da zatraže od Boga ono što žele. Bilo kakva molba bi mogla biti upućena, ali pod uslovom da je jedna jedina.

Na izvoru Nadezda Petrović, oko 1906ic, 1906

Na izvoru Nadezda Petrović, oko 1906ic, 1906

Običaji i verovanja vezani za značaj i upotrebu vode
Mnogi običaji govore ovome u prilog, a bilo je npr. uobičajeno da iz svake kuće devojka ili žena ode na izvor pre izlaska sunca i zahvati vode iz njega, a bilo je poželjno da voda bude „nenačeta“ tj. da niko drugi tog dana nije uzimao vodu sa tog izvora. Negde su žene i devojke nosile i zrnevlje žitarica te ga bacale u vodu i pri tome govorile: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.“ Nakon toga one bi se vraćale kućama sa sudovima punim vode koji su bili ukrašeni bosiljkom. Na dan Bogojavljenja svetila se voda u izvorima, potocima i rekama tako što se bacao bosiljak u vodu. Ovaj običaj je kasnije prenet u grad gde je dobio specifičan oblik. Procesija iz crkve kretala do reke u koju bi se bacao krst od leda, a osoba sa najviše hrabrosti skakala je u ledenu vodu i izvadivši krst bivala nagrađena.

Ledeni krst

Ledeni krst

Ledeni krst
Bacanje krsta u vodu pojedini istraživači smatraju ostatkom nekadašnje ljudske žrtve vodenom duhu, koju je kasnije zamenio krst kao simbol čoveka. Javno svećenje vode obavljalo se povremeno i na raskršćima u centru grada tako što je tamo postavljan sto i na njemu veliki krst koji su načinjeni od leda. Oko stola bili su poređani čabrovi sa vodom. Sveštenik je osvećivao vodu koja bi potom deljena narodu. Sto i krst su ostavljani da se sami istope. Po donošenju vode svi ukućani uzdajći se u njenu lekovitu moć uzimali su po tri gutljaja vodice radi zdravlja, a neki su dok bi pili bogojavljensu vodicu, stajali na sekiri da bi cele godine bili zdravi kao čelik.

Bogojavljenje,Dušanka Kuzet

Bogojavljenje,Dušanka Kuzet

Bogojavljenska voda je predstvaljala veliku svetinju, a u njoj su se kupali, a negde čaki iprali ikone. I na selu i u gradu voda je čuvana u posebnim posudama obavezno okićena bosiljkom. Verovalo se da se ova voda nikada ne može pokvariti te su je zato i stavljali u burad da se piće ne bi kvarilo. Pripisivana joj je pročišćavajuća moć te su njome prskali kuće, zgrade, torove, kao i njive, bašte i vinograde da bi bolje rodili. U Vojvodini, u Čeneju zakopavali su malo bogojavljenske vodice u četiri ugla njive da ne bi tukao grad. U Čortanovcima su je sipali u burad da bi bilo vina kao vode, a negde su je i čuvali do Četrdeset mučenika, ( Mladenci 22. mart ), kada bi domaćin odnosio vodicu u vinograd i zalivajući njome orezivao četrdeset čokota da bi vinograd dobro rodio. Najčešće je korišćena kao lek. Bogojavljenskom vodom su lečili bolesti očiju, ušiju i zuba, a u Crnoj Gori i Hercegovini su je davali onima koji su pomerili pameću. Smatralo se da ako je piju, trudnice će sebi olakšati porođaj.
U Divošu (Srem) rasprostranjeno je verovanje da ako se bogojavljenska vodica čuva dvanaest godina da će iz nje tada procvetati beli cvet, a među Bantskim Herama verovalo se da u trenutku otvaranja nebesa pojavljuje plamen na mestima gde je zakopano blago ili novac.
Gatanje u vezi sa atmosferskim prilikama
Voda je imala značajnu ulogu u životu Starih Slovena a takvu ulogu je zadržala kasnije kad su se naši preci preselili na Balkansko poluostrvo. Tretirana je pre svega kao prirodni elemnet koji poseduje magičnu moć. Zato su je često koristili u vračanju, bajanju i gatanju. Uz njenu pomoć ljudi su se „čisitili“ od zlih uticaja, branili od demona, lečili i rešavali svoje ljubavne probleme.
Na ovaj praznik seljaci su mnogo gatali pazeći na znamanje koja bi im se otkrila na Bogojavljenje. Najčešće su prema vremenskim prilikama proricali kakva će vreme biti u toku godine. Gatanjem su se najčešće bavile devojke. Mislile su da će na dan otvaranja nebesa ugledati momka sa kojim bi stupile u brak. U timočkim selima izlivale su olovo u vodu, pa se po obliku razlivenih olovnih figura devojke pokušavale da proniknu kada i za koga će se udati.
Ritual skakanja sa sekire
I na ovaj praznik seljaci su nastojali da utiču na svoju sudbinu u narednom jednogodišnjem periodu pa je verzija ovog najzanimljivijeg rituala zabeležena u okolini Boljevca. Tamo su na zemlju stavljali sekiru a pored nje vatralj (mašice za žar), a do njega preslicu. Na sekiru su stajali muškarci, a na vatralj žene, dok su na preslicu stajale devojke. Svi bi se okrenuli ka istoku, prekrstili tri puta i govorili: “Prođoh sablju, ne posekoh se! Prođoh vatru, ne izgoreh se ! Prođoh vodu, ne udavih se! Zatim bi tri puta otpili bogojavljenske vode i rekli: Otac, Sin i Duh sveti amin.” Na kraju bi skočili, unapred prema istoku. Verovali su da ih ovaj ritual štiti od svih nevolja, a istovremeno obezbeđuje napredak domaćinstva.
Osvećenjem kuće na Krstovdan i vode na Bogojavljenje po narodnom shvatanju očišćeni su svi zli duhovi i nečiste sile koje su lebdele oko kuće u tom periodu. Nakon čišćenja nastupao je period prolećnih praznika sa agrarno-magijskim obredima, čije je uspešno delovanje unaped podpomognuto magijskim radnjama izvođenim u periodu novogodišnjih i božićnih praznika.
P. Marković