Ekologija, Vesti

Zeleni krovovi: Povratak prirodi

Posted: 23. oktobra 2015. u 08:00   /   by   /   comments (0)

Spoj prirode i arhitekture datira još od antičkog doba i zahvaljujući visećim vrtovima Vavilona nalazi se na listi sedam svetskih čuda. Na Bliskom istoku, po tradiciji kuće su građene sa ravnim krovovima, zbog čega su uslovi za gajenje biljaka na krovu bili idealni. Ozelenjavanje terasa i ravnih krovova gajenjem biljaka u saksijama, kasnije se proširilo na oblast stare Grčke , Rima, Italije ,sve do severa Evrope. Zahvaljujući razvoju botanike i novih biljnih vrsta pogodnih za gajenje, krovovi su postali bašte u kojima se gajilo cveće, žbunje i drveće. Krovne bašte su bile estetska privilegija bogatih građana , što je u periodu razvoja buržoazije dovelo i do ciljanog projektovanja krovnih vrtova na objektima. Daleko praktičnije razloge za gajenje bilja na krovovima su imali narodi Islanda i Norveške. Krovovi prekriveni tresetom i travom termički su značajno olakšavali život stanovništvu u periodu oštrih zima, smanjujući potrebu za grejanjem.
Upotreba zelenih krovova se bazirala samo na zemlje sa tradicionalnom arhitekturom do šezdesetih godina. Od tog perioda zemlje poput Švajcarske, Holandije, Mađarske, Švedske i Velike Britanije, zelene krovove promovišu putem mnogobrojnih udruženja a u Austriji se novčano podržava upotreba ovakvih krovova. Nemačka je vodeća zemlja u istraživanjima, tehnologiji i izgradnji zelenih krovova uz procenu da je oko 10 % krovova u ovoj zemlji već ozelenjeno, pri čemu se taj procenat znatno uvećava svake godine. Pored estetskih i termički korisnih razloga za izgradnju kuća, solitera ili poslovnih objekata pod zelenim pokrivačem, današnjica nameće još jedan razlog-ekološki. Aero-zagađenje, nedostatak zelenih površina, klimatske promene zbog kojih smo izloženi ekstremnim zimama i tropskim vrućinama, uništavanje biljaka, insekata i ptica, zagađene vode, poplave, predstavljaju samo deo ekoloških problema sa kojima smo suočeni.
U vreme kada živimo i radimo okruženi betonom, staklom i čelikom, pogled iz vazduha na pojedine svetske gradove nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Samo prisustvo zelenih površina ima opuštajuće dejstvo na psihu , pomaže u snižavanju krvnog pritiska i usporava rad srca. Osim toga zeleni krovovi koji su pristupačni mogu da postanu javni vrtovi ili rekreativni prostori. Fotografije velikih stambenih, prodajnih ili poslovnih objekata na kojima se kroz smog i sivilo betona okolnih građevina probija zeleno-cvetni aranžman, deluju kao povratak prirodi. Istoj onoj koju uništavamo i kojoj se vraćamo tražeći rešenje za probleme koje smo sami prouzrokovali.
Najpre iz ekoloških razloga, ozeljenjavanje krovova ne bi trebalo da bude privilegija ekonomski bogatih zemalja. Iako je cena postavljanja ovakvog krova trenutno duplo veća od cene klasičnog krova, ekonomska isplativost je opravdana dužim vekom trajanja ovakvog krova i smanjenoj potrošnji energije kako u zimskom tako i u letnjem periodu jer su biljke prirodni regulator temperature. Po nekim istraživanjima potreba za hlađenjem u letnjim periodima u objektima sa zelenim krovom, smanjuje se i do 25% zbog vegetacije koja ima značajnu ulogu u smanjenju temperature vazduha. Temperaturu vazduha u gradu u letnjem periodu smanjuje i do 4 stepena. Zgrade i putevi upijaju toplotu, leti su u gradovima bez zelenila temperature za 5 do 7 stepeni veće nego na selu dok temperatura klasičnog krova može biti veća i do 40% nego na zelenom krovu. Prema istraživanjima, da bi se smanjio efekat toplotnih ostrva, postoji potreba za minimumom od 10% više zelenila u gradovima.
Osim toga vegetacija apsorbuje veliku količinu padavina, čime se umanjuje potreba za krovnim odvodima , filtriraja se  tešk metale iz kišnice a kao dobar izolator smanjuje rizik od prokišnjavanja i poplava. Pored toga što kvadratni metar zelenog krova stvara količinu kiseonika dovoljnu za jednu osobu, biljke filtriraju i oko 85% čestica i teških metala iz vazduha. Najvećim razlogom globalnog zagrevanja smatra se emisija ugljen-dioksida a jedan kvadratni metar zelenog krova može da apsorbuje 5 kg ugljen dioksida godišnje uz dodatno povećanje od 3,2 kg na godišnjem nivou zbog smanjene potrošnje energije. Povećavanjem zelenih površina u urbanim sredinama, stvara se dodatni prostor za gajenje voća, povrća ili začina. Zeleni krov korisnicima obezbeđuje i zvučnu izolaciju jer zemlja blokira buku niske frekvencije a same biljke buku visoke frekvencije. Putem zelenih krovova može da se uspostavi ekološki lanac za različite vrste insekata i ptica koji je prekinut stihijskom urbanizacijom.
Uslov za izgradnju ovakvog krova je da konstrukcija objekta može da izdrži dodatnu težinu od oko 140 kg po kvadratnom metru. U slučajevima kada krov nije ravan, problem nagiba se rešava postavljanjem mreža i letvi koje sprečavaju eroziju slojeva. Osnovna definicija je da su zeleni krovovi krovne površine koje su delimično ili potpuno prekrivene vegetacijom koja se nalazi iznad sloja vodootporne ili vodonepropusne membrane. Dele se na ekstenzivni i intezivni tip. Ekstenzivni se ne upotrebljava za prostor za boravak, sastoji se od podloge, potpornog sloja, vodootporne membrane, sloja koji štiti krov od korena biljaka, drenažnog sloja, sloja zemlje i na kraju same vegetacije kao što je trava, aromatično ili livadsko bilje. Drugi tip, intezivni, je zahtevniji jer uključuje često đubrenje i upotrebu minerala za rast biljaka, ima više slojeva i zaštitnih membrana,sloj zemlje za biljke je deblji a sadi se žbunje,drveće i više rastinje što zahteva dodatno osiguravanje biljaka od jakih vetrova.
U Njujorku i Čikagu postoji obaveza postavljanja zelenih krovova, kao i u Nemačkoj, Japanu , Kanadi a od skoro i u Francuskoj. U Srbiji je prvi zeleni krov za samo 15 minuta postavljen u maju ove godine u Zemunu na poslovnoj zgradi kompanije Knauf. Najavljeni su budući radovi i na vrtićima u Beogradu i Novom Sadu. Pored ekološke, ekonomske i estetske koristi od postavljanja zelenih krovova, nije zanimarljiva ni mogućnost otvaranja radnih mesta u našoj zemlji putem kompanija koje se bave poslovima vezanim za ozeljenjavanje krovova. Osim toga, trend ozeljenjavanja počinje da se primenjuje na kućice za pse pa i na autobuse. Pejzažni umetnik Mark Grenen iz grada Beskan u Španiji je sistemom koji je nazvao Fito Kinetika otvorio mogućnost da veliki gradovi , kao što je Njujork na primer , dobiju čak 100.000 kvadratnih metara zelenih površina za prečišćavanje vazduha na zelenim površinama postavljenim na autobuse.Na značaj zelenih krovova među prvima je ukazao Fridrich Stowaser – Hundertwasser (1927-2000), slikar i arhitekta iz Austrije, stvarajući slikarsko-arhitetonska dela u kojima je ostao veran prirodi.
– Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne možemo da izbegnemo. Sa druge strane, možemo nešto i uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se usporila negativna evolucija – govorio je.
Milićević Mirjana