Najava

XXI JPF- Marija Stjuart: Narodno pozorište Beograd

Posted: 10. novembra 2016. u 10:18   /   by   /   comments (0)

Na programu XXI Jugoslovenskog pozorišnog festivala Bez prevoda u četvrtak 10. Novembra je predstava “Marija Stjuart” Narodnog pozorišta Beograd. Predstavu je po tekstu Frirdriha Fon Šilera , a u adaptaciji Slobodana Obradovića i MIloša Lolića režirao Miloš Lolić. Po oceni kritičara radi se o jednoj od najbolјih predstava Narodnog pozorišta Beograd u protekloj sezoni.

„ Šiler svojim junakinjama daje poetsko dostojanstvo, na koje obe polažu pravo ne samo svojim poreklom već pre inteligencijom i bogatstvom duha. Činjenica da nikada nisu mogle suštinski da se povežu ili izmire, da su im životne linije bile slične samo u tome što su težile međusobnom udalјavanju, ravna je istini da na zemlјi ne mogu postojati dva sunca. Likovi u tragediji imaju svoje istorijske biografije (sa izuzetkom mladog Mortimera u kome su spojene ličnosti nekolicine Marijinih fanatičnih sledbenika sa idejom o romantičarskom „Sturm und Drang“ junaku), međutim Šilerov tretman istorijskog već u prva dva čina odstupa od faktografije. Marija Stjuart, u svojim poslednjim danima, bila je ozbilјno narušenog zdravlјa, dočim je Šiler opisuje kao zavodlјivu i krepku. Ona nikada nije bila ni u kakvom odnosu, a ponajmanje u emotivnom, sa Elizabetinim milјenikom grofom od Lestera. U Šilerovoj tragediji, pak, jasno je ocrtana linija tog lјubavnog trougla. A kada stignemo do trećeg čina, u kojem se dešava susret dveju kralјica, koje se jesu dopisivale ali se nikada nisu videle licem u lice, jasno je da Šiler istorijsku istinu u potpunosti podređuje zakonima poetske istine. Kako i sam navodi pišući o umetnosti tragedije: „Pri grubim povredama istorijske istine poetska istina može utoliko više da dobije“. I zaista, dramska snaga tog kobnog susreta, u šumi, pokraj zamka Fodringej u kojem je bila zatočena škotska kralјica, toliko je silovita da bi se bez preterivanja moglo reći kako je baš zbog tog prizora, ili oko njega, skloplјena čitava dramaturška konstrukcija u kojoj se neprestano prepliću dva vremenska toka: istorijski i metaistorijski. Sa cilјem da se dosegne ono što je sam Šiler opisao kao „natčulno“ (übersinnliche). Postojanje istorijske osnove jeste vrsta datosti koja čini deo njegove dramaturške građe. Ali, naspram istorije, uzdiže se priroda. Priroda kao šuma sudbinskog susreta, ali i priroda kao nezaustavlјiva sila koja usložnjava živote svih likova, budi im čula i suzbijane nagone, ruši stege i poništava suzdržanost. Priroda koja otkriva tajne i ukida neizvesnost. U Mariji Stjuart ona budi svest o nerazmrsivoj zapletenosti u mrežu politike. Nјeni škotski praoci, Magbeti i Magdafi, služe joj kao odličan primer. Da je samo mogla da ih se seti na vreme… U Elizabeti, priroda budi svest da više nema diplomatskih igrarija i rođačke naklonosti. Priroda čini da njen vrludavi karakter konačno odbije da se dalјe opire neizbežnom. Šahovska partija se mora privesti kraju. U toj igri mišlјenja samo jedna glava ostaje na ramenima. A to nije ona koju krasi lakomislena smelost.”

Slobodan Obradović

Marija Stjuart, škotska kralјica Sena Đorović
Elizabeta, engleska kralјica Nada Šargin
Robert Dadli, grof od Lestera Ivan Bosilјčić
Vilijem Sesil, lord Berli, vrhovni rizničar Branko Vidaković
Džordž Tolbot, grof od Šruzberija Nebojša Kundačina 
Ejmijes Polit, vitez, Marijin čuvar Gojko Baletić
Mortimer, Politov nećak Miloš Đurović
Vilijem Devison, državni sekretarZoran Ćosić

Reditelј Miloš Lolić

Dramaturg Slobodan Obradović
Autori adaptacije Slobodan Obradović, Miloš Lolić
Scenograf Jasmina Holbus
Kostimograf Maria Marković
Kompozitor Nevena Glušica
Scenski govor Ljilјana Mrkić Popović
Asistent reditelјa Jug Đorđević*
Izvršni producent Vuk Miletić
Organizator Nemanja Konstantinović

 

Izvor i foto: Narodno pozorište Beograd