Umetnost, Vesti

Užičani i užički pisci- Ljubomir Simović

Posted: 13. oktobra 2015. u 01:27   /   by   /   comments (0)

Nepunu godinu dana nakon završetka balkanskih ratova pojavila se jedna knjiga, na čijem je početku pisalo da je „posvećena poginulim Srbima u ratovima 1912. I 13.godine“. Bio je to novi roman Milutina Uskokovića , Čedomir Ilić, čija su se dva- tri primerka , bez nade da ikada budu prodata, pojavila u izlogu jedne od užičkih knjižara.
Koliko su Užičani čitali knjige svog zemljaka , u kojima je mnogo napisano i o njima, teško je reći. Užičani su, naime, oduvek više voleli novine nego knjige. A više nego novine voleli su kafanske razgovore. Mnogo više nego pisanje i čitanje,u Užicu je cvetalo pričanje i slušanje, to jeste usmena književnost. Ako su Užičani knjige ponekad i čitali, više su voleli one koje su pisali njima daleki i nepoznati ljudi , o njima dalekim i nepoznatim ljudima i zemljama. A to, što piše Sokin sin ,onaj kome na maturskoj diplomi, na mestu na kome treba da je zalepljena taksena marka, piše: „ besplatno, kao osvedočenom siromahu“, teško da može privuću njihovu pažnju. I o čemu on piše? O Čačku i Užicu? I o valjevskim, čačanskim i užičkim Beograđanima? U Užicu je dosadno i živeti a kamoli o toj dosadi još i čitati.

Užice sa vranama, odlomak, glava III , Ljubomir Simović