Društvo, Vesti

Uz podršku pomoć i motivaciju lakše do osamostaljivanja dece

Posted: 16. septembra 2015. u 08:16   /   by   /   comments (0)

Posetili smo Udruženje mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Anđeli“ iz Užica, a o radu udruženja, aktivnostima, ciljevima, kao i problemimima sa kojima se suočavaju razgovarali smo sa predsednicom udruženja Tanjom Selaković .

Kako funkcionišete kao udruženje, koliko ima članova i odakle su?

—Udruženje mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Anđeli“ iz Užica postoji od 2008. godinei bavi se licima ometenim u mentalnom razvoju i njihovim porodicama. Cilj udruženja je pružanje pomoći i podrške takvim osobama kao i svim porodicama. Gradsko udruženje ima 55 članova sa teritorije grada Užica, ali na naše radionice dolaze i dece iz okoline Bajine Bašte, Sevojna, Mačkata i doma „Petar Radovanović“. Članovi Udruženja su različitog godišta, invaliditetai mentalnog hendikepa ali s druge strane svi su oni sličnih potreba i potrebna im je slična podrška. Ovo je humanitarna organizacija na bazi dobrovoljnog učlanjenja i tu su svi koji prepoznaju svoje potrebe, da bi ostvarili svoja prava.Takođe se pruža pomoć porodicama kako da se izbore sa invaliditetom dece i da se dođe do osamostaljivanja te dece i socijalizacije u bilo kom smislu.–

Tanja Selaković sa sinom

Tanja Selaković sa sinom

Koji i kakvi su ciljevi Udruženja mentalno nedovoljno razvijenih osoba?

—Cilj udruženja je bilo kakva pomoć i podrška svim našim članovima i njihovim porodicama, počevši od samog suočavanja roditelja sa osobom i dijagnozom kao i moralna i materijalna pomoć. Ti mentalni poremećaji su od samog rođenja, jer su to urođene anomalije pa se porodica od samog početka suočava sa problematikom prihvatanja takvog načina života, invaliditeta deteta ili uopšte bilo koga u porodici. Ja sam majka dečaka koji ima trinaest godina i ima Daunov sindrom, samim tim sam se aktivirala u Udruženju jer želim da pomognem kako svom detetu tako i svima ostalima. Svi zajedno u Udruženju se borimo sa problematikom i sa velikim predrasudama kojih na žalost još uvek ima, zajedno donosimo bitne odluke za nas i našu decu. Tako imamo između sebe podršku da se lakše izborimo sa problemima na koje roditelji i svi članovi nailaze. Jako je važno nama roditeljima da postoji rana prevencija što je bitno za kasniju socijalizaciju i bilo kakvu edukaciju i vrstu školovanja za takve osobe. Od prvog momenta rasta i razvoja deteta potrebno je da se odmah počne raditi sa defektologom, logopedom, psihologom. U okviru svojih aktivnosti mi imamo kreativne i edukativne radionice da naši članovi ostvare neke svoje potencijale, da bi došle do izražaja njihove kreativne, muzičke i dramske sposobnosti. Imamo naš aktivan plan programskih aktivnosti prilagođen svim našim članovima i njihovim potrebama. Cilj udruženja i jeste da dođu da se druže i da znaju da ovde imaju podršku. U okviru udruženja postoji Klub roditelja koji radi intezivno tri puta sedmično. Deca koja nisu sposobna i nisu toliko samostalna, jer njihov invaliditet i mentalni sklop zahteva dvadesetčetvoročasovnu podršku i pomoć, njihovi roditelji dolaze ovde i razmenjuju iskustva izmedju sebe dok su deca na radionicama. Takođe mogu da ostave decu ovde koja su pod stalnim nadzorom. Klub mnogo znači jer roditelji mogu da urade nešto za sebe, da ispune slobodno vreme na neki kvalitetniji način da bi bili produktivniji posle sa svojom decom.–

Sa jednog od rođendana u klubu udruženja MNRO „Anđeli“

 

Pored rane prevencije sa kojim se još problemima suočavate ?

—Veliki problem naše populacije i naših članova je vrsta materijalnog obezbeđenja porodica, odnosno socijalni status porodica iz razloga zato što deca imaju vrstu kombinovanih smetnji i vrstu invaliditeta u stoprocentnom obliku. To je neka vrsta zajedničkih kombinovanih smetnji mentalnih i niz drugih zdravstvenih problema što idu uz sve to, te im je potrebna dvadesetčetvoročasovna briga i nadzor. Samim tim uvek u devedeset posto slučajeva majke su tu koje su zadužene za sve te njihove obaveze kao što su odlasci kod doktora i logopeda na vežbe. To je jako važno od prvog momenta prepoznati i suočiti se sa problemom jer se život menja u potpunosti. Iz neke druge perspektive mora se gledati na to i ne gledati na neku osudu ili nešto drugo već se suočiti i naučiti da se prihvati probelm i da se živi sa tim. U udruženju imamo individualne i grupne psihološke radionice i drži ih stručno lice psiholog. Tu je jako važna pomoć u tom suočavanju i uopšte bilo kakvom nizu problematike počevši od tog ranog doba preko predškolskog, školskog i pubertetskog uzrasta. I kada odrastu oni imaju problem sa svojim spoznajama jer to su ipak mentalne smetnje tako da je stvarno neophodna kontinuirana pomoć psihologa i defektologa. Udruženje zato postoji i put je kojim se pomaže roditeljima da lakše ostvare sva svoja prava koja imaju počevši od tuđe nege i pomoći i subvencija koja mogu da ostvare s obzirom na decu i na invaliditet.–

Kakvi su planovi i aktivnosti na kojima se radi i koje ćete raditi u narednom periodu?

—Već godinama pružamo kontinuirano pomoć i podršku svima. Trenutno jedina naša problematika je to što nemamo svoj prostor jer koristimo iznajmljene prostorije te smo prilagodili aktivnosti trenutno u ovom iznajmljenom prostoru. Ovde smo već godinu dana. Zbog velikog broja dece tragamo za nekim prostorom koji bi nam odgovarao u smislu radionice da bi proširili neke svoje aktivnosti za decu.–
—Imamo kontinuirano finansiranje preko lokalne samouprave kroz pomoć i podršku u tom finansijskom smislu i plaćaju nam: telefon, zakup i održavanje prostora. Jako nam znači ta podrška jer najveći deo sredstava ide u te svrhe. Deo aktivnosti finansiramo preko Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i preko programaskih aktivnosti našeg Saveza udruženja koji broji preko osamdeset invalidnih organizacija mentalno nedovoljno razvijenih osoba. Matica se nalazi u Beogradu i od njih dobijamo instrukcije za rad kao i pravnu službu, tako da ukoliko mi nismo u mogućnosti uvek možemo dobiti neki savet i podršku od njih. Saradnja sa institucijama je važna jer to je put kojim mora da se ide kako bi se ostvarila i olakšala ljudima materijalna, pravna kao i bilo kakva vrsta duge pomoći i podrške.–

Radovi dece iz Udruženja MNRO "Anđeli"

Radovi dece iz Udruženja MNRO „Anđeli“

—Psiholog Radica Blagojević Radovanović radi stručni psihološki deo radionice sa decom kao i defektolog Gordana Murić koja je logoped i drži logopedske radionice. Imamo veliku pomoć i podršku kroz saradnju sa Tehničkom školom „Radoje Ljubičić“ iz Užica čiji profesori rade na edukaciji i daljem osposobljavanju dece. To su naši zvanični stručni saradnici udruženja. Mi dosta koristimo njihove resurse i potencijale, sale i kabinete. Njihovi profesori su obučeni za rad sa decom sa invaliditetom i tu se radno osposobljava dosta naših članova da bi mogli potom da se zaposle. Oni dolaze kod nas, drže manuelne i kreativne radionice u smislu šivenja, tekstilstva…Veliki broj naših članova su zaposleni u „Budućnosti“ u Sevojnu, koja je tekstilna firma, jer nakon srednje škole u zavisnosti od radne sposobnosti oni mogu tu da se zaposle. Dosta njih samostalno funkcioniše i korisni su članovi društva. To je stvarno uspeh porodice i svih uopšte da mogu da se osamostale u svakom smislu. To je cilj svih nas roditelja.–
—Takođe tu je i saradnja sa OŠ „Dušan Jerković“. Profesorka građanskog vaspitanja stalno dolazi kako bi se srušile te vrste predrasuda. Deca generacijski dolaze na radionice tako da su ih prihvatili. Uopšte važno je da se objasni vrsta invalidnosti i drugoj vrsti populacije, tako da jako bitno da je ta vršnjačka grupa prihvatila našu decu u tom smislu kao i u smislu saradnje. Počela je i neka vrsta druženja i van udruženja, kao i socijalizacije naše deca sa ostalima, a to je jako važan korak u tom smislu šireg pogleda na sve.

Radovi dece iz Udruženja MNRO „Anđeli“

Mi takođe na kreativnim radionicama izrađujemo novogodišnji nakit, a u saradnji sa Direkcijom za izgradnju dobijemo prostor i tezgu na donjem delu Trga. To je vrsta jedne promocije našeg udruženja i produkata radova svih radionica gde se prodaju radovi. Sav novac skupljen od prodaje se prosleđuje udruženju i deci za finasiranje materijala za rad radionica ili za neki izlet. Deca se osećaju društveno korisnim i ispunjenim jer su nešto postigli svojim  trudom i to je produkt njihovog rada. To im je motivacija, a takođe i može da im se priušti nešto lepo jer to sigurno zaslužuju.–

Milojko Tasić/Predrag Marković
Foto: Arhiva Udruženje MNRO „Anđeli“