Umetnost, Vesti

Umetnost je jedina oaza humanosti : dr Milija Belić

Posted: 8. januara 2016. u 04:34   /   by   /   comments (0)

Činjenica je da najveći deo naše populacije ne razume ili ne ume da objasni savremenu umetnost. U stvari, većina bi svoje odbacivanje savremene umetnosti opravdala upravo time da ne može ni da objasni zašto ne voli umetničke tekovine našeg doba tvrdeći upravo da su nerazumljive.
U skorije vreme u medijima  počela se, makar u rudimentima,  sprovoditi programska praksa koja uključuje sadržaje koji savremenu umetnost pokušavaju da približe širokom auditorijumu.Ono što je u najvećem mana takvih medijski sadržaja jeste da su opet isuviše stručni za prosečnu  publiku  nudeći joj , u većem, više zabune u pokušaju razumevanja, ili odustajanje na samom početku upotrebom stručnih termina i odrednica.

Tražeći najpristupačniji način da se u javnost iznese bar deo razmatranja na temu savremene likovne umetnosti razumljivim jezikom za najširu čitalačku publiku, kao spasonosno rešenje nametnula mi se knjiga „Slika i svet“ dr Milije Belića. Dr Milija Belić je naš najpoznatiji slikar koji se bavi geometrijskom apstrakcijom, jedan od značajnijih u Evropi, a knjiga „Slika i svet“ je zbir njegovi dugogodišnjih razmišljanja, beleški, crtica i misli koje su nastajale tokom njegove slikarske karijere. Knjiga je štampana 2003. godine u malom broju primeraka u izdanju Studentskog kulturnog centra, Knjižare Book War, i na najprijemčivijem jeziku govori o umetnosti. Dr Belić je završio Akademiju umetnosti u Beogradu, kao stipendista Francuske Vlade nastavio usavršavanje u Parizu gde je i doktorirao umetnost i nauke o umetnosti na Univerzitetu Pariz I Paneon-Sorbona. Pored slikarstva bavi se vajarstvom , savremenim vizuelnim izrazom, video instalacijom, ali i teorijom umetnosti i estetike. Do sada je napisao i izdao knjige : „Meta art“ (1997.) , „ Nebeske priče“ (2000.,) „Apologie du rytme“ (2000.), „Pierre Omcikous“ (2003.), Slika i svet“ (2003.) i najnoviju dvojezičnu , srpsko –francusku knjigu „Metafotografija Mirka Lovrića“ (2015.). Član je ULUS-a ali i Međunarodne asocijacije likovnih kritičara. Živi i stvara u Parizu i Srbiji.
Činjenica da o savremenoj umetnosti govori njen tvorac navodi na razmišljanje da će to biti i najbolji način upućivanja publike u savremenu likovnu umetnost , te tako u ovom i sledećem tekstu ( zbog dužine ) prenosimo nekoliko navoda iz  knjige „Slika i svet“:

Milija-Belić-ispred-svoje-skulpture-ARCHE-Galerija-New-Moment-Beograd
O umetnosti
Isuviše je jednostavno definisati umetnost kao skup umetnički dela. Umetnost, pre svega, predstavlja jedan moralni akt, imajući da objavi umetnikov stav prema svetu, stvarima i društvu. Ovaj dinamički odnos prema stvarnosti, bilo da predstavlja polazište ili izvor umetničke motivacije, bilo da je nesvestno prisutan u biću dela, stoji u osnovi same umetničke kreacije. Umetnost je kao sam život: upitna i nemirna pred tajnom postojanja. Umetnička dela samo su materijalna svedočanstva ove začudnosti postojećim.
O umetnosti kao duhovnoj aristokratiji
Dopada mi se Gombrovičeva ideja o umetnosti kao duhovnoj aristokratiji. Moralna snaga umetnosti i jeste u njenoj težnji ka uzvišenom. Zato mali, sitničavi, sebični i pakosni duhovi nemaju šta da traže u umetnosti. Oni u hram umetnsti ne ulaze da bi se poklonili , nego da bi ga opljačkali i izvukli ličnu korist.
O zadatku umetnosti
Umetnost nije tu da dokazuje, nego da pokazuje, nije tu da formuliše, nego da sugeriše.Zato je i izraz „istraživanja“ primereniji nauci nego umetnosti.
O tajni umetnosti
Tajna umetnosti ogleda se u tome što umetnik instiktivno prepoznaje mnogostruku simboliku plastičnog znaka, što u svojevrsnoj likovnoj metafori sažima čulna i pojmovna iskustva o svetu i, obavljajući unutrašnju lepotu stvari, ukazuje na arhetipsko i metafizičko.
O umetničkom delu
Umetničko delo predstavlja organizam čija struktura na vidljiv način izražava dinamizam univerzuma- kretanje, brzinu, energiju i entropiju.
O merilima
Sve se meri sobom i mi često grešimo kada druge merimo prema nama, ili obrnuto, ili kada bilo koju stvar merimo drugom stvari, jer savršeno je samo ono što dostigne sopstveni ideal-ono čemu teži. Isto tako, jedno umetničko delo ne možemo meriti nekim unapred određenim merilima, već ta merila proističu iz samog dela i ukoliko je delo bliže sopstvenom idealu, ukoliko potpunije zadovljava zateve koje samo sebi postavlja, utoliko je vrednije.

Skulptura , Milija Belić

Skulptura , Milija Belić

O novoumu
Umetnost uvek niče na čvrstim temeljima iskustva koje se milenijumima taložilo, i umetnik odatle crpe svoju snagu. Novum u njegovoj umetnosti javlja se kao rušenje okoštalih formi izražavanja koja više nisu kadre da prate novo osećanje vremena i sveta i da izraze novo stanje duha.Taj novoum postaje nužnost koja se, u jednom trenutku narastanja stvaralačkih potencija, ukazuje umetniku kao jedino smisleno rešenje i izlaz iz lavirinta što ga je dotadašnja umetnost postavila.
O stvaranju
Umetničko stvaranja razlikuje se od ostalog stvaranja. Sve ostalo stvaranja vodi rađanju novih stvari, jedino umetnost rađa novu stvarnost.
O umetnosti i stvarnosti
Umetnost je tumačenje, a ne kopiranje stvarnosti. Postoje samo različiti načini tumačenja stvarnosti- to su stilovi i pravci.
O angažovanoj umetnosti
Nije opravdano govoriti o angažovanoj ili neangažovanoj umetnosti, jer je ona angažovana samim svojim postojanjem. Već sam kreativni akt, koji je u osnovi umetnosti, nosi u sebi poruku jaču od bilo kakve revolucionarne ideje. Danas, pred sve žešćim naletima tehnološke revolucije , pred sve okorelijim zahtevima potrošačkog društva i pod pretnjom sveopšte nuklearne kataklizme, jedino još umetnost može da predstavlja oazu humanosti i da sačuva one ljudske vrednosti koje su se vekovima kristalizovale u jedinstvenu stvaralačku misao. Umetnost je već samim svojim bićem optimistička.
O dekoraciji
Umetnost je uvek u dosluhu sa onostranim. Dekoracija, međutim, nikad ne sadrži ovaj metafizički eho. Ona ostaje na površini stvari, ona je ukras, nakit, lepa haljina. Ona je prijatna, ali nema snagu bića. Pojam prijatnog i dopadljivog vezan je za sve one produkte moderne civilizacije koji, pod izgovorom umetnosti, imaju za cilj da dokorišu određeni životi prostor. Ova lažna umetnost , nostalgična, slatka, bolećivo sentimentalna, postaje životni stil izvesnog broja ljudi. Kič-umetnost i kič-misao pretvaraju se zatim u kič –život.
O nerazumevanju umetnosti
Žale mi se obični ljudi da ne razumeju modernu umetnost. Ali umetnost i ne treba razumet, umetnost treba doživeti. Jedino se matematika da razumeti ili ne razumeti.
Milija-Belić-POLYCHROME-2015-akrilik-na-medijapanu-100x100-cm-919x1024O apstaktnom i konkretnom
Mislim da više nije problem u tome da li praviti apstraktnu ili konkretnu umetnost. Prava umetnost , ako je apstaktna , sadrži isto toliko konkretnosti koliko i konkretna apstaktnost. Apstaktna umetnost u pravom smislu te reči ne postoji.
O figurativnoj i apstaktnoj umetnosti
Figurativna umetnost je simbolička koliko i sama stvarnost. Nefigurativna umetnost pokušava da formalnim sredstvima dođe do čiste umetnosti, ali se ne oslobađa značenja, jer čovek svakom vidljivom fenomenu daje uvek svoju, ljudsku meru. On uvek pokušava da se nastani u novim prostorima umetnosti, i razlog što moderna umetnost nije dovoljno prihvaćenja jeste u tome što je toliko različita od vidljive stvarnosti u kojoj čovek obitava.
O otuđenju
Celokupna moderna umetnost stoji u znaku pobede racionalnog , pridužujući se tako opštoj težnji čovečanstva ka ozbiljenju. Nalazeći se na putu racionalnog, umetnost se našla i na putu otuđenja. Jer, rađanje novih dimenzija stvarnosti iz duha matematike vodilo je gubljenju čulne predstave o njoj , ukazujući tako na put spoznaje kao put epohe.
O smislu
Umetnost ne može da nas spase od našeg ezgistencijalnog udesa, ali može da mu da smisao.
„Slika i svet“, dr Milija Belić , str. 51-58.

M. Nikolić