Umetnost, Vesti

Uloga Svetog Jovana u hrišćanskom mitu

Posted: 19. januara 2016. u 18:52   /   by   /   comments (0)

U hrišćanskom panteonu se nalaze brojni sveci i anđeli,a reč je o stvarnim ili mitskim osobama koje je hrišćanska crkva obdarila harizmom i proglasila ih za objekat posebnog poštovanja. Među svecima i anđelima postoji određena hijerarhija a u grupu svetaca najvišeg ranga pripadao je sveti Jovan koji je po hrišćanskoj tradiciji krstio Isusa Hrista, sina Božijeg.

Krštenje Gospodnje

Krštenje Gospodnje

-Predstave o sv. Jovanu kao božanskom kumu i posmrtnom vodiču ljudskih duša-

Ime svetog Jovana nose mnoge crkve i manastiri, a posvećeno mu je i šest praznika, više nego bilo kom drugom svetitelju. Narod je u potpunosti prihvatio crkveni kult dajući mu i svoje dimenzije. U narodu je vladalo uverenje da je sveti Jovan pravedan svetac, spreman da pomogne ljudima te su ga stoga često prizivalii i pominjali posebno pri zaklinjanju. „Zaklinjem te Bogom i svetim Jovanom „ ili „Kumim te Bogom i svetim Jovanom“ bile su uobičajene izjave u takvim prilikama.Veliko poštovanje u narodnoj tradiciji i kultu imao je sveti Jovan kao čovek koji je krstio Božijeg sina, te postao čovek koji krštava sve ljude, odnosno sveopšti krstitelj i kum. U narodnoj pesmi „Sveci blago dijele“ to se jasno pominje. Pri deobi svetaca svetom Jovanu su pripali „kumstvo i bratimstvo i krstovi od časnog dreva“ tako da je on tretiran kao pokrovitelj tih srodničkih veza. Verovalo se da ljudi započinju život sa svetim Jovanom koji je bio i prisutan i na kraju životnog puta.

Kumova slama

Čajkanović navodi i da se trag tog verovanja  krije u nazivu Kumova slama za sazvežđe koje se proteže duž nebesa. Pretpostavio je da se ovaj naziv odnosio na slamom posut put kojim je božanski kum sv. Jovan vodio duše ka njihovoj večnoj kući na nebu. Predstave o Jovanovoj strugi bile su rasprostranjene u zapadnim krajevima, a pod njom se podrazumevala kapija na nebu kroz koju bi morala da prođe svaka duša na svom putu za raj ili pakao. Sveti Jovan se zamišljao kao njen čuvar koji je donosio odluku o daljoj sudbini mrtvih tj. kao kum koji uvodi ljude u jedan drukčiji posmrtni život.U nekim krajevima verovalo se da ovaj svetac prihvata duše umrlih kao i sv. Aranđel i vodi ih na onaj svet. Za božasnkog kuma u mitovima se smatra i sv. Aranđeo čija je predstava podzemnog karaktera. Glavni razlog je  taj što se ovaj svetac slavi u zimskom periodu u isto vreme u koje se nekada slavio praznik srpskog vrhovnog boga kaže Čajkanović.

Arhanđel Mihailo, Rafael,

-O starom srpskom božanstvu koje živi kroz mitske predstave o kumstvu i bratimljenju –

Činjenica da kumtsvo i bratstvo se vezuju za sv. Jovana i sv. Aranđela za koja se smatra da su naslednici starinskog srpskog boga mrtvih dokazuju i govre u prilog tvrdnjama s obzirom da je kumstvo i bratsvo starije od hrišćanstva te da je nadzor nad njima spadao u domen starinskog boga. Značaj i cilj bratimljenja je jasan, te kad se sa nekim bratimimo, mi tražimo da se sa njim vežemo vezom krvnog srodstva. Tako se sa njim obezbeđuje privilegija neprikosnovenosti kroz tabu krvi koji taj odnos sa sobom povlači. U pripovetki sv. Aranđeo je došao  da jednom čoveku uzme dušu, ali kada ga je ovaj pobratio, “sveti Aranđeo nemadne kuda” već pobratimu odobri još tri nedelje života. Bratimstvo je dakle mistički uspostavljeno krvno srodsvo, kao i kumstvo što ćemo videti iz sledećeg. Valtazar Bogišić zabeležio je običaj kumstva u Hercegovini i Boki Kotorskoj i naveo da postoje tri kumstva ističući njihovu formalnu stranu: “Jedno se zove mokro, a dva suha.” Mokro kumstvo znači kršteno, jedno suho venčano, a drugo šišano.

Kršteni kumovi

Kršteni kumovi

Cilj kumstva je definitivno inicijacija tj. uvođenje deteta  u porodicu i domaći kult davanja imena. Po Natku Nodilu šišano kumstvo je starije i potiče iz predhrišćanskih vremena. Činjenica je da je reč za kuma u ovakvom svom obliku zajednička slovenska (srpska, ruska, poljska, bugarska), pa čak litvanska i letonska dokazuje da je ustanova zaista vrlo stara i prethrišćanska. Kumstvo je prema starinskim shvatanjima koje je prihvatila i crkva  predstavlja srodstvo, a takvo shvatanje sačuvao je naš narod do dan danas. Zato postoji i dokaz u narodnom živom sećanju (kad se sa kim okumi, reći će da su se “orodili”). Kada se daje ime novorođenom detetu kum je taj posrednik koji konstatuje i uspostavlja srodničku vezu između deteta i porodice, ili plemena. Negova funkcija prema tome je mistična jer je on jedini koji zna ime detetu i tako konstatuje koji se to predak u detetu inkarnirao. Kumstvo i bratsvo prema tome ima vrednost krvnog srodstva i staro srpsko božanstvo produžilo je da živi u predstavnicima hrišćanstva Svetog Jovana i Aranđela i prema tome, božanstvo je krvnog srodstva. Ono to može biti samo u tom slučaju a koje je samo sa nama zajednički predak celog našeg naroda, naš mitski rodonačelnik  kako tvrdi Čajkanović.

Analogije u religijama indoevropskih naroda potvrđuju njegove tvrdnje na osnovu uverenja su rodonačelnici čitavog naroda baš oni isti bogovi sa kojima se može kroz njegova istraživanja identifikovati naš bog mtvih. Kod Gala to je Dispater čiji je atribut kao i našeg htoničnog boga vuk. Kako kaže Herodot kod Tračana su njihovi kraljevi poštovali Hermesa te su se kleli u njega i tvrdili da su nejgovi potomci koji je opet sa našim starinskim htoničnimm bogom gotovo identičan. Kod Germana veliki nacionalni bog bio je Vodan, otac i tvorac ljudi. Prema tome najveći bog donjeg sveta u našem paganizmu bio je ujedno i naš najveći nacionlani bog mitski rodonačelnik celoga naroda.

Usekovanje glave Jovana Krstitelja, Karavađo

Usekovanje glave Jovana Krstitelja, Karavađo

-Verovanja i običaji vezani za praznike posvećene sv. Jovanu-

U narodu je važilo ukorenjeno verovanje da se Bog direktno obratio Jovanu za vreme Hristovog krštenja. Nad svečevom glavom su se tada otvorila nebesa i na njima se posjavio Božji lik. Po rasprostranjenom uverenju na taj dan Bogojavljenje, nebo se otvara svake godine. Tom prilikom su ljudi čekali da se nebo otvori kako bi od Boga tražili ispunjenje svoje želje. Ritualna pravila vezana za Usekovanje (dan kad su svecu odrubili glavu) inspirisana su motivima iz Jovanovog života. Tog dana širom Srbije ljudi nisu stavljali u usta ništa što je crvene boje, pre svega grožđe, crno i crveno. To nije činjeno iz razloga što su takve namirnice podsećale na prolivenu krv ovog svetitelja. Kršenjem ovog pravila ponovo bi se pozledile rane svetog Jovana.

P. Marković