Vesti

Trinaesti Kustendorf u čast reditelja

Posted: 25. decembra 2019. u 20:39   /   by   /   comments (0)

Ministarstvo kulture i informisanja i Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf održali su 25. decembra konferenciju za novinare u Pres-sali Ministarstva kulture i informisanja. Prisutnim novinarima obratili su se ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i Emir Kusturica, osnivač Kustendorfa.

Na konferenciji je bilo reči o Trinaestom međunarodnom filmskom i muzičkom festivalu Kustendorf, koji će se  od 13. do 18. januara 2020. godine održati u Drvengradu na Mokroj Gori, u organizaciji „Rasta internacional“ i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Mladi filmski stvaraoci i velikani svetskog autorskog filma biće u fokusu i ovogodišnjeg Kustendorfa.

U takmičarskom programu će učestvovati 21 film domaćih i inostranih autora.

Za festivalske nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se filmovi mladih režisera iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Bugarske, Ukrajine, Švajcarske, Srbije, Izraela, Španije, Poljske, Irana, Hrvatske i Francuske.Međunarodni žiri čine: Paolo Virci, italijanski reditelj, pisac i producent, Tonino Benakvista, francuski pisac i scenarista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev.Na konkurs je pristiglo 722 filmova, a izabrani su filmovi koji se izdvajaju po stilu, tehničkom umeću i autentičnom pogledu na svet. Takmičarski program činiće sedamnaest kratkometražnih i četiri dokumentarna filma.

Ministar Vukosavljević istakao je da je predstojeći trinaesti Kustendorf jedan od najznačajnijih događaja koji se odigravaju u Republici Srbiji naredne godine. On je podsetio da je to manifestacija nekomercijalnog tipa i da obuhvata veliki broj mladih iz celog sveta gde oni razmenjuju svoja iskustva i upoznaju se .

„Godinama je Mećavnik, zapravo festival Kustendorf, mesto okupljanja najvrednijeg u kreativnom smislu što filmska umetnost sa sobom nosi. To je snažan kontrapunkt, snažan protivteg veoma moćnoj industriji banalizacije filma. Oni koji misle kreativno, intelektualno, koji odrastaju emotivno i stvaralački u svetu filma, a to su najvećim delom mladi ljudi iz celog sveta, dolaze na Mećavnik, na Kustendorf i upoznaju se i raduju sebi sličnima“, kazao je ministar.

Vukosavljević je naglasio koliki je za celokupnu srpsku kulturu značaj ovog festivala. „Duboke kulturološke reflekse fenomena zvanog „Kustendorf“ teško je meriti aršinima naše svakodnevice. Kapilarna povezanost delatnika iz celog sveta ne daje mesečne i godišnje rezultate, iako ima i njih. To duboko i trajno povezivanje najvrednijeg u filmskoj umetnosti je dugotrajan proces koji dovodi do značajnih pozitivnih efekata i za srpsku kulturu i za reprezentativnost srpske kulturne politike na međunarodnoj sceni“, rekao je Vukosavljević.

Kusturica je naglasio da će ovogodišnji festival biti u čast reditelja. „Kad sam ja bio student, mi smo krajem sedamdesetih godina živeli u paničnom strahu da li će film kao jezik uspeti da opstane. Bili su i tada aktuelni autori koji su pravili jeftine TV serije bazirane sa najintrigantnijim zapletima. Mi smo išli na festivale da krademo zanat od velikih majstora. Trideset godina kasnije mi živimo u blatu društva spektakla i zaraženi smo Holivudom. U toj raskoši polako se gubi važnost autora”, rekao je reditelj i dodao da mi postajemo deca Holivuda.

„Mi smo na raskrsnici gde će, nažalost, iščeznuti film koji smo voleli. Sve zbog prilagođavanja uslova tržištu, reditelji gube svoju funkciju, a autorstvo je ono najznačajnije što se na filmu dešava“, istakao je Kusturica.

O kulturnoj sceni u Srbiji, reditelj misli da je još uvek vitalna. „U Srbiji postoji još uvek intelektualno nasleđe i nešto što u državi podupire pojam kulture. To ne znači da je kulturna scena Srbije dobra, ili odlična, nego znači da još uvek funkcioniše. U drugim zemljama kultura ima manji upliv u živote građana. Mi smo na raskrsnici koja će utvrditi da li je Mikelanđelo bio veliki umetnik, a Vorhol prolazna faza. Srbija se trudi da igra na obe strane. Srbija je dete razvedenih roditelja, Istoka i Zapada. Ona u tom prostoru ima individualne napore da njena kultura opstane. Među njima je i rad ovog Ministarstva, ali i ljudi koji se trude da kulturološki kod, ne samo mitski, nalaze na Kosovu i Metohiji. Kada bismo, ne daj Bože, priznali Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, izgubili bismo ono što je naše postojanje, pa i kulturu”, rekao je Kusturica.

Izvor: Ministarstvo kulture RS, mondo.rs; Foto: mondo.rs, Goran Sivački