Vesti

Tribina u Požegi: ORCA o azilu, uličnim životinjama i modelu trajnog rešavanja problema

Posted: 22. aprila 2019. u 17:35   /   by   /   comments (0)

Višegodišnja saradnja dve organizacije civilnog društva, ORCA iz Beograda i FORCA iz Požege, rezultirala je organizovanjem nedavno održane tribine pod nazivom  „Napuštene životinje u Požegi – ima li rešenja?“ . O problemima vezanim za temu, kako na lokalnom , tako i na državnom nivou, govorili su Elvir Burazerović-direktor ORCA-e, Miroslav Tamburić- izvršni direktor FORCA-e i Zorica Milovanović – predsednik Spasa udruženja za zaštitu pasa Požega.

Pre tribine, na Gradskom trgu u Požegi predstavnici ORCA-e, Elvir Burazerović – direktor, Jelena Ilić – menadžer  i Tatjana Graorinov – volonter, razgovarali su sa građanima i prikupljali potpise za peticiju vezanu za dve inicijative: Predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika u oblasti dobrobiti životinja i Predlog za formiranje Koordinacionog tima za sprovođenje propisa iz oblasti dobrobiti životinja.

Tribini su prisustvovali pojedinci i aktivisti iz regiona: profesorka Nataša Plećaš iz Lučana, zatim grupa Ivanjičana na čelu sa Dankom Stojković i učenici Poljoprivredne škole „Ljubo Mićić“ u prisustvu svojih profesora.

Izvor ORCA

Na samom početku tribine, Jelena Ilić je ukratko predstavila ciljeve , aktivnosti i misiju organizacije ORCA, kao i inicijativu i akciju da se jedan od problema – napuštene životinje, rešava prvenstveno na nacionalnom pa tek onda i na lokalnom nivou. Prema zakonu o dobrobiti životinja lokalne samouprave treba da naprave prihvatilište, organizuju zoo-higijensku službu, kao i da naprave program kontrole populacije napuštenih pasa koja je u skladu sa specifičnostima sredine, što Požega i ima. Međutim na osnovu Izveštaja Nacionalnog monitoringa  ORCA, broj uhvaćenih a nakon toga i eutanaziranih pasa u Požegi na godišnjem nivou iznosi  70 -100 % , uz obrazloženje da se radi o neizlečivo bolesnim životinjama, dok u drugim gradovima Srbije ovaj procenat iznosi 10-25 %. Čak i lokalno-regionalni aktivisti bili su nepripremljeni za ovu informaciju. Osim toga i pored 10 miliona dinara budžeta kojim azil raspolaže, na ulicama, kako Požege tako i drugih mesta koja su u nadležnosti ovog azila, i dalje je evidentan veliki broj uličnih pasa, pritužbi građana i isplaćivanja odšteta za ujede.

Zbog specifičnosti izveštaja o radu Požeškog azila, Jelena Ilić je navela da se nameće logično pitanje da li u tom slučaju u Požegi i okolini vladaju zarazne bolesti koje su  uzrok velikog  procenta eutanazije ili  je uzrok nestručan veterinarski kadar koji neadekvatno leči životinje i brine o njima. Upravo zbog ovih podataka i primera, ORCA smatra da prihvatilišta , kao izolovana mera, ne mogu da reše problem napuštenih životinja, već da se mora raditi na aktiviranju saradnje opština, udruženja, veterinara nakon nedvosmislenog sprovođenja već donetih ili izmenjenih zakona Republike Srbije.

Ativisti su zatim izneli i podatak da eutanazija jednog psa građane košta 2.000 dinara ali i da se često pribegava i „jeftinijim“ načinima koji nisu propisani zakonom i prouzrokuju patnju i bol kod životinja. Istaknuta je i nemogućnost  saradnje aktivista i lokalne vlasti, što dovodi do potrebe osnivanja udruženja, zatim i o važnosti čipovanja i sterilizacije pasa kao jedne od mera kontrole populacije i pronalaženja vlasnika koji su napustili životinju. Govorilo se i lošoj saradnji sa nadležnima u azilu prilikom pokušaja da se plati uzimanje psa iz azila, pri čemu se kao razlozi za odbijanje navode da pas nije sterilisan ili da je agresivan. Pojedinci tvrde da su se lično uverili da životinje nisu agresivne već da su uslovi i tretman neadekvatni, pa samim tim izazivaju strah, stres i patnju i agresiju, pogotovo obzirom na izveštaje drugih veterinara o nestručno urađenim sterilizacijama koje su van svake etike i postupanja prema živom biću. Postoje  čak i zabrane ulaska u azil iako je namera da se psi fotografišu u nadi da će se  putem društvenih mera pronaći vlasnici ili eventualni udomitelji. Prema tvrdnjama učesnika tribine, postoje i dokumentovani dokazi da je po tenderu cena sterilizacije i kastracije 10 dinara, dok je za hvatanje psa na teritoriji Požege, Užica ili Kosjerića, cena 189 dinara, što nije ni približno iznosu od 8.100 dinara koliko je potrebno platiti za uzimanje psa iz azila.

Po pitanju podnošenja krivičnih prijava i reakcija na ovakvo stanje, navedeno je da veliki problem predstavlja nesaradnja između udruženja i pojedinica iako imaju iste ciljeve. Osim toga, udruženjima se često događa da se pritužbe građana upućene lokalnoj vlasti, a vezane za pse na ulici, preusmeravaju na udruženja kojima se tako nameće odgovornost i dodatno trošenje i onako minimalnih sredstava. Naglašeno je i da bi se u saradnji opština i udruženja pre došlo i do kvalitetnog rešenja koje bi između ostalog isplaćivanje odšteta za ujede pasa, preusmerilo sredstva u smeru sterilizacije pasa, smanjenja populacije i drugih aktivnosti, uz tvrdnju da se izgladnele i preplašene životinje iz azila periodično vraćaju na ulicu i da upravo zbog toga dolazi do problema. Visina odštete za ujed psa, u zavisnosti od težine povrede, iznosi od 20.000- 100.000 dinara.

U Lučanima i Ivanjici aktivisti imaju i dodatne probleme obzirom da te teritorije spadaju o nadležnost Avenije MB, koja je zbog iz mnogobrojnih razloga, počev od načina hvatanja uličnih pasa, godinama na udaru negativnih i skandaloznih konotacija iznetih od strane pojedinaca i udruženja iz cele Srbije. Po 40 pasa u minijaturnoj prikolici na vrućini i bez prisustva veterinara, ne očitavanje čipova, mešanje zdravih sa bolesnim ili štenića sa odraslim psima, nedovoljni smeštajni kapacitet, nestručnost  radnika, ne vraćanje pasa na lokaciju, puštanje bolesnih i nesterilisanih životinja ponovo na ulicu i na drugu lokaciju, takozvano „rotiranje“, hvatanje vlasničkih pasa, naplata „pansiona“ i do 17.000 dinara – samo je deo navoda o radu Avenije.  Avenija MB je privatno preduzeće koje  zadnje dve godine redovno dobija tendere za hvatanja pasa, često radi i na osnovu ugovora, bez javne nabavke,  sarađuje sa oko 50 opština a njihovim angažovanjem lokalne samouprave krše zakon, troše novac građana, pri tome  rizikuju širenje zaraze i bolesti, a negativan efekat ovakvog sprovođenja mera je evidentan na ulici. Avenija hvata i pse koji su čipovani na požeški azil, kao zdravi i sterilisani, dok se jedinke uhvaćene u Bajinoj Bašti ili Čajetini  često mogu videti na Zlatiboru, u Užicu ili u nekoj udaljenijoj opštini, čime se problemi ne rešavaju – već produbljuju.

Nakon iznošenja mnogobrojnih i mučnih situacija sa terena, Elvir Burazerović je prisutnima naglasio da je stanje u Požegi najočigledniji primer pogrešnog pristupa rešavanju problema. Napravljeno je jedno prihvatilište 7- 10 opština, koje ima alarmantan broj eutanaziranih pasa, što dovodi do logičnog pitanja da li se u ovom slučaju treba obratiti Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja i pozvati međunarodne eksperte da na licu mesta ustanove i razjasne da li je problem u epidemiji ili u pojedincima koji populaciju pasa rešavaju  postavljanjem  neproverenih,  površno ustanovljenih dijagnoza i nezakonito, pri čemu za ovakve postupke ostaju nekažnjeni. U domenu sudstva, tužilaštva i sprovođenja kazni u ovakvim situacijama, Elvir Burazerović je naglasio potrebu osnivanja udruženja i njihovu međusobnu saradnju sa ciljem dokumentovanja pojedinačnih slučajeva i preduzimanja odgovarajućih koraka. Prema iskustvima ORCA-e koja trenutno održava tribine širom Srbije, međusobne saradnje udruženja, na žalost,  skoro da uopšte nema.

U vezi ORCA modela „Po meri čoveka i psa“ za trajno i humano rešavanje problema uličnih i napuštenih životinja na lokalnim nivoima, koji bi doveli do vidljivih rezultata, prisutnima je prikazan kratak video zapis urađen u saradnji sa Jovanom Memedovićem, o kome se nakon toga i diskutovalo. Ukratko bez obzira na formiranje zoohigijenskih službi, otvaranja prihvatilišta, sterilizacije, novacem građana u lokalnim zajednicama se i dalje  isplaćuju milionske odštete, broj pasa na ulicama se povećava što dovodi do različitih ekoloških, zdravstvenih i socijalnih problema. Istaknuta je i neophodnost teritorijalno- lokalnog sagledavanja različitih podataka: broj pasa na teritoriji opštine ili grada, kontrola izvora hrane, sterilizacija , napuštanje vlasničkih pasa i drugo.

Rukovodeći se podacima i činjenicama, ORCA navodi da rešavanje problema uklučuje mnogo aspekata-na prvom mestu državne organe, donošenje i sprovođenje zakona, lokalnu samoupravu, zoohigijenske službe, veterinare, školu, medije i lokalna udruženja. Pri tome potreban je plan koji uključuje informacije o tačnom broju napuštenih pasa, kulturi držanja pasa, stavovima zajednice, koliki su kapicetiti ljudstva i resursa spremnih za akciju…

U prilog primeni ORCA modela ide i podatak koji je izneo Elvir Burazerović, da je za samo 6 godina u Srbiji isplaćeno  25 miliona eura vrednosti odšteta u 145 opština, što je jedan od rezultata ne postojanja planova skrojenih po meri i potrebama lokalne zajednice.  Za uspešnost sprovođenja modela prvi i najvažniji korak je propisivanje mera na republičkom nivou, što bi dovelo do sprovođenja plana na lokalnom nivou u Srbiji i saradnje između nadležnih službi. Efekat i trajan rezultat mehanizma, odnosno ORCA – modela,  nije moguće postići ako se zakon poštuje i sprovodi samo u pojedinim opštinama.  Značajan aspekt čine i obrazovanje, edukacija, informisanost , obeležavanje, registracija i sterilizacija. Namena prihvatilišta treba da bude privremeni a ne trajni način smeštanje životinja, pri čemu obučenost  osoblja i humano postupanje trebaju da budu prioritet. Udomljavanje pasa je najhumaniji način zbrinjavanja a vraćanje  na ulicu zdravih, neagresivnih, sterilisanih i obeleženih životinja može biti isključivo prelazna mera. Eutanazija je, dokazano, najmanje efikasna mera kontrole isto kao i monopol pojedinih zoohigijenskih službi koje „rotiraju“ uhvaćene pse prebacivanjem sa jednog mesta na drugo, trošeći novac građana u „začaranom krugu“ iz kog trenutno – nema izlaza.

Nakon diskusije, za sam kraj tribine,  učenici Poljoprivredne škole „Ljubo Mićić“ predstavili su 3 modela montažnih kućica za pse koje pružaju odličnu zaštitu. Modele su sami dizajnirali i osmisli u saradnji za svojim profesorima i želja im je da pokrenu proizvodnju i prodaju kućica.  Nešto više o tome možete pogledati na sajtu škole ili na http://hotsta.net/snouthappy

Mirjana Milićević

 

 

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje.