Muzika, Vesti

Svetski, nemački a naš bluzer: Todor Toša Todorović: The Blues Company

Posted: 11. septembra 2015. u 14:14   /   by   /   comments (0)

U Gradskom kulturnom centru u četvrtak 10. septembra nastupao je poznati evropski bluz sastav The Blues Company iz Nemačke. Publiku različitih starosnih kategorija čiji je zajednički imenitelj bio dobra svirka, bluz i odličan provod, The Blues Company oduševila  je nizom originalnih pesama, uz dodatak nekoliko legendarnih bluz melodija koje su obeležile istoriju muzike novijeg doba. Zajednički utisak na kraju, što se publike tiče bio je:„ odavno nije bilo ovako dobro!”
„Krivac”.

,ili kako ga je jedan od članova benda koji s njim svira dugih 35 godina Majkl Titre predstavio:„ master of disaster”, jeste Todor Toša Todorović s kojim smo razgovarali pred početak koncerta.

DSC_7501Predstavljajući se , o sebi je rekao da je rođen u Nemačkoj ( 1951. prim.autora), „tamo rastao, tamo završio školu, stekao muzičko obrazovanje, tamo živim i odatle putujem po celom svetu, doduše, sad više po Evropi i..sviram bluz. Zovu nas nemački bend, ali u njemu svira i kolega koji govori jedino engleski, ja sam odavde i zbog toga što tamo radimo smo stekli taj naziv „nemački”. Završio sam Muzičku akademiju, klasičnu gitaru i pevanje. U vreme kada sam ja studirao to je bio jedini mogući način da izučavate muziku. Danas, hvala Bogu, mladi ljudi mogu da studiraju i džez i pop muziku. Ja nisam imao izbora, ali to je bilo u redu”.
To onda vodi do pitanja šta je iz čega proizašlo: klasično obrazovanje kao put do bluza ili se ljubav prema bluzu rodila uz obrazovanje?
—Meni je bluz bio prva ljubav. Kao klinac sam počeo da slušam bluz i da pokušavam da to kopiram. Svirao sam svašta ali, to je bila muzika koju sam voleo. Osim klasike , pokušao sam i džez i rokenrol i sving ali bluz mi je bio nadraži, tako da sam posle studija dao sebi pet godina vremena da vidim da li mogu da opstanem kao bluz muzičar. U početku, davne 76–te smo počeli da sviramo i vrlo brzo smo dobili ponude da pratimo Amerikance, bluz muzičare, soliste koji dolaze iz USA ovamo– klaviriste, usnu harmoniku…, na velikim turnejama po Evropi. Tako, tu smo ne samo dosta naučili, nego i dobili prva iskustva , sazreli kao muzičari. Nakon nekog vremena počeli smo da sviramo svoje stvari, pravimo svoje koncerte . Posle pet godina koje sam sebi zadao mogao sam da kažem: „u redu, mogu od toga da živim”. Mislim da nema svrhe raditi ništa profesionalno a da od toga ne može da se živi. Da to nije uspelo, postao bih učitelj gitare u muzičkoj školi, no hvala Bogu , uspelo je i evo sledeće godine slavimo 40 –tu godišnjicu benda, snimili smo 30 diskova i sviramo po celoj Evropi. I što je najvažnije: još uvek rado sviram, rado nastupam,volim da sviram za ljude i volim da sviram svoju muziku!

DSC_7640Koliko je tačna floskula da je „bluz– ono kad se dobar čovek oseća loše”?
—Ja nekako bluz upoređujem s našom narodnom muzikom. U stvari, bluz i jeste narodna muzika ali crnaca iz Amerike. U tekstovima bluz muzičara, u rečima ..može sve da se opiše. I dobre stvari i loše stvari. Često su to priče o nekim dešavanjima koje ne isključuju ni dobre ni loše stvari. Što je najvažnije to je muzika sa osećanjima i zato je upoređujem s narodnom muzikom, ovom našom izvornom, ne turbo folk, nego ona prava osećajna, izvorna muzika.
Koliko je ta prava izvorna muzika , budući da su Vam roditelji s ovih prostora , uticala na Vaše muzičko izražavanje?
—Ja drugačije sviram od drugih gitarista i drugačije pevam pošto sam odrastao sa našom narodnom muzikom, to mi je bila prva muzika. Naše crkveno pojanje, takođe. Baš zbog te prve muzike koju sam slušao od malih nogu se i razlikujem od drugih bluz muzičara iz Nemačke, Engleske, Amerike…To je jako važno, jer čovek mora da ima uvek nešto svoje, pošto– ne bih imao ništa od toga da pevam kao Erik Kleptom , da sviram kao B.B. King..Ne! Ja sam Toša i sviram i pevam s svim tim prvim utiscima i sa svim ostalim koje sam do sada imao priliku da prisvojim.
Bluz se tradicionalno vezuje za Ameriku i američke crnce, njihove probleme i teme o kojima pevaju. Kakva je stvar s evropskim bluzom?
—Amerikanci su imali svoje probleme i teme i o njima pevaju a mi ovde imamo naše i to je ono što su teme naših pesama.
A to su najčešće..?
—Različite stvari, od ljubavi do svih mogućih osećanja, ali..mi pokušavamo da pišemo pesme sa političkim temama. Ima jedna stvar koju ćemo večeras izvesti i koja je dosta stara. Napisana je 91. godine za vreme građanskog rata u Jugoslaviji. Ja tamo živim, ovde se dešavaju strašne stvari, vidim na televiziji kolone izbeglica i onih mučenika kojih beže. Gledajući sve to, Majkl i ja , Majkl koji je takođe osetljiv čovek, napisali smo jednu stvar koju dan danas sviramo i pevamo i zove se Red Blood i koja govori o tome kako smo svi braća i sestre i svi imamo istu boju krvu , pa zašto se onda koljemo?! A opet, ono što je onda bilo aktuelno, aktuelno je i sada, pošto od 91. do danas u svetu nije bilo ni jednog jedinog dana mira, ni jednog dana da negde nije bio neki rat. Na žalost, ovih dana, mi u Nemačkoj a i cela centralna Evropa vidi kolone izbeglica koje dolaze iz zemalja u kojima je rat. Tako da pesma koja je onda nastala usled sličnih okolnosti traje i do danas i to je ista problematika koja muči ljude. Drugo, prva stvar koju ćemo večeras svirati je Blues Been Good To Me– Bluz je bio dobar za mene. Zašto? Evo, meni je 64. godine i još uvek sam u stanju da putujem po svetu, da sviram svoju muziku , da živim od toga , tako sam na tome zahvalan. Pesma je nastala pre tri godine u Pančevu, u jednom hotelu: napolju je bilo jako vruće i ja sam sedeo u sobi i razmišljao kako se dobro osećam , to što sam ovde i što sviram i kako je sve to dobro. Onda sam ispisao reči toga što osećam, brzo našao neku melodiju i Majkl i ja smo to snimili na ajfon. Ta pesma nastala u hotelu i taj prvi snimak na telefonu su kasnije za mene postali jedna od najvažnijih pesama. Već tri godine je sviramo kao prvu pesmu na koncertima.

DSC_7645Na sceni ste  dugo, 40 godina, izdali ste 30 diskova..pa da li možete da iz ugla  godina iskustva kažete kako stoje stvari s bluzom: da li su postojala dobra ili postojala loša vremena za bluz?
— Imali smo takve periode. Recimo , 90– tih godina bluz se slušao malo više jer je onda bio popularan film „The Blues Brothers” i tad smo imali malo više mlade publike. Danas je malo manje ali je to sasvim dovoljno, što je najvažnije. Ne znam da li bih danas ponovo počeo sa novim profesionalnim bluz bendom , ali za sebe i The Blues Company mogu da kažem da je još uvek dobro i da imamo dobru publiku. Ali, definitivno je bilo bolje 90–tih , možda ne samo zbog tog filma već i zbog niza različitih faktora koji su se događali u svetu. Najvažnije je da ostaje izvestan broj ljubitelja bluza, grupa ljudi koja nije bozgna velika pošto bluz nije sada toliko popularan ali to sve još uvek dobro funkcioniše.
A podmladak, kako stoji s opredeljenjem novih generacija za bavljenje bluzom?
—Mi živimo u Ostabrihu, to je grad na severu Nemačke i tamo imamo dosta veliku bluz scenu. Tamo živi otprilike 40–50 profesionalnih muzičara , bluz muzičara koji žive samo od bluza i koji sviraju bluz po celoj Evropi. Imamo i dosta podmladka, mlade ljude od 14–15 godina koji sviraju i to jako ozbiljno sviraju. Imam utisak kao da se sve malo obnovilo, da imamo mlade ljude koji se ozbiljno interesuju za bluz muziku i hoće da sviraju.
Moguće da je tome doprinela i mogućnostost muzičkog obrazovanja na Akademijama gde je sad moguće izučavati i druge pravce osim klasične muzike..?
—Moram da kažem da, pored benda, i sam po malo predajem na Višoj muzičkoj akademiji , na Pop muzici, konkretno na Bluzu. Imam dosta mladih, studenata koji dolaze kod mene na predavanja jer su osetili da je bluz izvor muzike koju oni vole i koju i stvaraju i slušaju. U Nemačkoj je jako popularan taj black music –soul, neosoul, i te stvari i oni vide da je bluz u osnovi te muzike te pokušavaju da sve to nauče. Imamo nekoliko dobrih studentskih bluz bendova koji sviraju bluz na neki svoj način, nekakav svoj rok bluz, te sam ubeđen da će uspeti. Naravno, ako finansijski izdrže taj početni period dok se ne probiju, jer, svaki početak je takav.

DSC_7806Večeras ste ovde sa nama, a dalje, kakvi su Vam planovi?
— Već sutra sviramo u Pančevu a prekosutra u 6, 30 imamo avion za Nemačku gde posle podne nastupamo na jednom festivalu u Hanoveru te mislim da ću leći u krevet da se naspavam tek u nedelju uveče. No, defintivno sviramo bluz. Nakon toga , u oktobru, idemo u Izrael, pa opet Nemačka, pa onda Albanija. Posle svega toga, mada nisam još siguran za termin nastupamo u Rusiji. Tamo već 3– 4 godine sviramo veliku turneju između Krsnojarska i Sankt Peterburga. Rusija je velika zemlja, ima dosta ljudi koji vole i slušaju bluz i jako se dobro osećam na tim turnejama.

Sinoćnji sastav The Blues Company, pored Todora Toše Todorovića čili su: bubnjevi Vlada Miholjić , bas Vlada her Šmit, stalni član već trideset pet godina , gitara , usna harmonika, vokal i kompozitor, aranžer i tekstopisac :Majkl Titre.

M. Nikolić