Umetnost, Vesti

Svet u znaku ljubavi: Slike Bojana Savića u Narodnom muzeju Užice

Posted: 27. februara 2016. u 01:44   /   by   /   comments (0)

Svoju, osamnaestu po redu, a prvu u Užicu, samostalnu izložbu Bojan Savić upisaće u biografiju sa naznakom: Narodni muzej Užice, 26. februar-14. mart 2016. Izložba otvorena u užičkom muzeju, koji galerijom punom publike na početku, zvanično i kreće sa  izlagačkom  sezonom 2016. nosi naziv: „Ljubav Na Prvi Pogled“.

Prisutne je, u ime Narodnog muzeja Užice, pozdravila istoričar umetnosti181 Katarina Dogandžić Mićunović imenujući ovaj umetnički događaj  kao „ izložbu slika  posvećenih  ljubavi. Ili, posvećenih- pticama“:

-Ova izložba nas vraća u jednu jako dugu i jako staru priču o pticama u umetnosti.  Ako bismo sada prelistali neki stari pregled istorije umetnosti videli bismo da još od praistorije ptice opsedaju čovečanstvo i da se ptice javljaju u umetnosti pre svega kao simbol slobode, do najnovijih vremena kada su i samo ptice mogle da lete. Neke od najlepših književnih  dela, pored likovnih,  posvećene su pticama. Pomenuću samo čuvenu „Propoved o pticama“  Sv. Franje koja je jedna  od najlepših dela književnosti srednjeg veka i cela ta priča o uzdizanju ka Bogu kroz oblik, kroz vid ptice je, zapravo priča o slobodi. Ptica je takođe simbolizuje moć, počev od imperijalnih vremena starog veka pa do našeg doba, a kako drugačije nazvati ono što ptice simbolizuju na ovoj izložbi do spoj moći, slobode, zapravo- ljubav- dajući uvod u poetiku Savićeve likovne teme, Katarina Doganžić Mićunović je nastavila dajući i autorov doprinos temi ptica i ljubavi u umetnosti:

106

-Bojan Savić na ovim slikama, slikajući ova, da se vratim na srednjevekovni rečnik, slobodna Božija stvorenja-  ptice, zapravo slika i čovečanstvo. Slika same ljude. Suprotno onome kako kaže naslov jednog našeg starog, čuvenog filma „Čovek nije ptica“, čovek je upravo to kad se zaljubi- ptica. Bojan, kao već priznati i iskusni umetnik ovde predstavlja jednu jako zanimljivu i privlačnu tehniku- kombinovanu tehniku i svoju strast i svoju sklonost ka dobrom crtežu i dobrim bojama.

Sam autor, iako poreklom iz Beograda, smatrajući sebe Užičaninom po porodičnoj vezi preko supruge, takođe slikarke Jelene Tijanić Savić, obratio se publici:085

-Slike su nešto što me inspiriše, odnosno, kroz slike se inspirišem i kroz slike se odmaram, i slikajući odlazim u jedan svet koji ja volim, ne da bih pobegao od ovog nego da bih ovaj učinio boljim. Pošto nam je Bog dao talente, jedan od talenata je ovo moje slikarstvo, tako sam ga shvatio,  onda je to potrebno prenositi  i na ljude, koliko god je to  u mojoj moći. Cela moja porodica se razvija umetnički i to mi je jako drago. Nekada sam bio uplašen da neću moći ništa da zaradim od slikarstva i da slikarstvo nema budućnost, ali to nije tačno. To se pokazuje hiljadama puta nanovo, jer čak i kada je došla fotografija kao tehničko pomagalo, mnogi su mislili da će slikarstvo u tom trenutku izumreti, ali to se nije pokazalo tačnim. Slikarstvo se održalo a i održava se i pored novih tehnologija.

Ono što Savićevo slikarstvo prikazano u užičkom muzeju odvaja od  preovlađujućeg stvaralaštva  na savremenoj srpskoj likovnoj sceni autora  mlađe generacije kojoj i sam pripada,  jeste izbor boja, pastelni plavi , jarko crveni i narandžasti tonovi koji prekrivaju najveći deo prostora  na njegovim radovima.

129Paleta boja koju koristite je stalna ili ste je formirali  postepeno uz rad ?

-To je paleta boja koju smo „dobili“ na školovanju na Fakultetu primenjenih umetnosti jer nas je profesor Slobodan Đuričković prosto razvijao, svakog kao ličnost, kao studenta, kao zasebnog slikara, ali je u svakog utkao tu paletu. Tako da, nas petnaestoro koji smo kod njega studirali smo svi, više ili manje, bili koloristi, odnosno, razvili smo veći afinitet prema koloru.

Ovu razdraganosti i osećaj slobode u prostoru, ali i širinu koju izbor boja nosi, nastojite da ukrotite crtežom koji je takođe veoma bitan na Vašim slikama?

-U suštini, boja je više kao emotivna igra, emotivno stanje koje pokazujem na slikama, i tu boja zavisi od raspoloženja, nijansi i tražim neku unutrašnju ravnotežu a linija je više kao neki racio. Na boju stavljam liniju koja prosto rasuđuje, od linija pravim gnezda i na kraju dodajem pticu koja je simbol slobode. Kako kažu: „budite kao ptice nebeske“,prosto- koliko god možemo da smo radosni, bezbrižni u ovom svetu kakav jeste. Baš zbog toga i ne treba puno da brinemo jer sve je  ne sudbinski određeno, već smo zaštićeni od strane Boga. Tako ja to doživljavam i slikam to što osećam, a ptice same dođu iz prirode i to je to!

Iz istorije umetnosti smo naučili da su ptice i ribe najčešći simboli, ali i da  se njihovo

"Ja"

„Ja“

tumačenje može postaviti na razne načine. Pticu ste, po nazivu izložbe vezali za ljubav, ali na nekim od ovih slika postoji i jedna , usamljena ptica?

-Krenulo je od jedne, od mog autoportreta, kao što je na jednoj od njih, koja se zove „Ja“- ptica izašla iz same palete s bojama , rep i glava su ptica a celo telo, duša, jeste – paleta i boje. U početku, 2004. slikao sam samo po jednu pticu, prosto istražujući sebe, svoje stanje. Onda sam se oženio, stekao porodicu i tada je je to postao par i naši odnosi. Veoma često preslikavam odnose u našoj porodici ali ima i slika gde smo sve četvoro na okupu –„Porodica“. Pokušavam da održim životnost porodice  i da u tome uživam a i kroz slikanje se borim da naša porodica ostane zdrava u ovom vremenu kakvo jeste ali i da pokušam da svojim slikama usrećim još nekog prijatelja  ili nekog ko kupi moju sliku. Trudim se da moje slike vibriraju pozitivno a samim tim da tu istu pozitivnu emociju emituju i kad dođu u nečiji dom.

"Porodica"

„Porodica“

Na izloženim radovima ima dosta plave, boje koja važi za jako zahtevnu i teško ukrotivu boju ako poželite da joj date neko značenje, ali ta plava , bez obzira što bi se tema kojom se bavite mogla označiti i mističnom nema mističan prizvuk, odnosno- ne zbunjuje posmatrača ?

-Da, ta  plava treba da navede na to da je nebo plavo, da je nekad prozračno do svetloplave koja nije moja omiljena boja. Crveno je moja omiljena boja, a ova plava simbolizuje moju nezavisnost koju pokušavam da ostvarim. Nezavisnost, ne u onom negativnom značenju, već nezavisnost kao ličnost, kao individualnosti koja je sklona razvitku, ali u isto vreme, pošto sam ja ptica, simbolizuje i svaku drugu pticu na ovoj planeti.

 

M.Nikolić