Umetnost

Kako i šta je Užičanima dato i zašto im se nije dopalo

Posted: 8. jula 2019. u 07:59   /   by   /   comments (0)

Kako je knez Miloš zbog Užičana osnovao požešku varošicu i kako se to Užičanima dopalo nije

Iste godine kada je donet sultanov hatišerif iz 1830. godine, po čijim je odredbama  muslimanskom stanovništvu bilo zabranjeno da stanuje u srpskim selima i palankama, a dozvoljeno u utvrđenim gradovima, Turci su se iselili iz Požege, otišli za Bosnu, Užice i novopazarski Sandžak, i za sobom ostavili pusto i zapušteno požeško selo, sa polusrušenim kućama, hanovima i džamijom, na desnoj obali Skrapeža. Malobrojno i raštrkano srpsko stanovništvo, koje je živelo na levoj obali reke, imućniji seljaci, kmetovi i starešine kapetanija otkupili su muslimanske oranice, livade i voćnjake i polako počeli da sređuju zapušteno i porušeno. Dve godine kasnije, knez Miloš došao je na ideju da na novom i nenaseljenom potezu požeškog polja osnuje varošicu, a ključnu ulogu u toj odluci imao je događaj koji se zbio u Užicu početkom 1832. godine – Kurlagina buna.

 Kavga koja je tada nesmotreno zapodenuta s Turcima ubrzo se pretvorila u haos, pljačku i krvoproliće po uskim užičkim sokacima, što je Srbe nateralo na bežaniju u okolna sela. Da bi smirio ove sukobe, knez Miloš je doneo odluku da u Požegi osnuje varoš kako bi u nju preselio celokupno srpsko stanovništvo iz Užica, zajedno sa nahijskom upravom i sudom. Stoga u pismu bratu Jovanu javlja: „Požegu radi nji [Užičana] hoću da ureguliram, zato tamo neka idu…” Ova vest je kod Užičana, kao i kod užičkih Roma (koji su takođe bili podanici kneza Miloša), izazvala dosta negodovanja. I pored teškog života s Turcima, nije im se dopala ideja selidbe, te su joj se opirali i molili vlast da ostanu. Ali ceo slučaj bio je ekonomski nepovoljan naročito za užičke Turke: Srbi su ih snabdevali osnovnim životnim sirovinama, i sa ovim lukavim potezom kneza Miloša, odjednom su se našli u privrednoj izolaciji i blokadi.

Gostionica-Kostic-na-mestu-danasnjeg-Kulturnog centra

Odlučan u svojoj nameri, smatrajući da u ravnoj i prostranoj požeškoj kotlini ima dovoljno mesta da se razvije velika srpska varoš koja će ekonomski poraziti užičke muslimane, Miloš je inicirao ubrzanu izgradnju i naseljavanje požeške čaršije. U proleće iste godine poslao je Lazara Zubana, „ilindžira“ i sekretara Praviteljstvujuščeg sovjeta, da isplanira varoš i postavi „biljege kuda će se graditi kuće i dućani“. Na raskrsnici starih drumova, koji se seku pod pravim uglom, Zuban je iscrtao kružni trg, i na njemu, kao i na glavnim i sporednim ulicama ispalcerisao blizu stotinu placeva, spremnih da se besplatno dodele doseljenom stanovništvu. Ubrzo su počeli nevoljno da stižu i prvi užički doseljenici, trgovci i zanatlije, a sa njima i majstori i dunđeri. Iz okolnih požeških sela dovučena je građa i za šest meseci podignuto 40 suvota (drvenih građevina), pod kojima je bilo 50 dućana punih espapa.

 

Hotel Tomasevic, pre 1934

Naredne, 1833. godine, u Požegu je premeštena užička osnovna škola, kao i Sud nahije užičke, a za njegove potrebe sagrađen prvi veći objekat u čaršiji. Potom je, novim administrativno-teritorijalnim promenama, Požega isključena iz Dragačevske kapetanije (tj. Požeške nahije) i pripojena Užičkoj nahiji. Tako je, umesto Užica, postala upravno sedište ove nahije, ali, samo na kratko.

kuca Milana Petronijevica

Užičani su i dalje negodovali. Doseljavanje se odvijalo sporo, samim tim i izgradnja varošice. I pored kategorične zabrane da se iz Požege vrate u Užice, tražili su da im se bar odobri da tamo zimuju. Za vreme „zimovanja“ obavili bi svu potrebnu trgovinu s Turcima, prodali i kupili sve što im treba. To je kod požeških trgovaca izazvalo negodovanje, pa tako sa prvom zimom počeše i prve komšijske čarke. Neodustajući od svojih molbi da se vrate na stara ognjišta, pravdajući se slabom trgovinom i nepodnošljivim požeškim maglama zbog kojih im deca obolevaju, Užičani su ipak uspeli da promene odluku vlasti i da se 1835. godine vrate svom Užicu i Turcima.

Autor teksta: Jasna Đurić, administrator  fb stranice „Stara Požega“- zvanične stranice Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Požega: Foto- Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke Požega

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje.