Društvo, Vesti

Šta ti je stvar “ na visokoj nozi”

Posted: 21. decembra 2015. u 13:51   /   by   /   comments (0)

Šetajući prema Staroj crkvi u Sevojnu, negde u novembru, pogledavši ka nebu kao svaki iksan kad čuje avion, opazio sam jednu nesvakidašnju vratolomiju koja bi se mogla podvesti pod pojam zamene teza: ono što je obično – dole, bilo je – gore! Na dalekovodu kojim strujne žice pužu tim krajem, visile su patike!

Kako se u ovom poslu najviše bavim pisanjem sportskih izveštaja, pa mi je sledstveno tome i glava puna sprota, prva misao u pokušaju tumačenja misterije i zabavljanja samog sebe, bila je da je neka Viša sila igrala fuce tog vikenda. Možda čak i u ponoć, na stadionu FK “Sevojno”, dođoše duhovi Donjeg sveta da malo razbiju monotoniju bez televizora i struje jednom tekmom, pa su se, ili svetili EPS-u što do njih još nije dopro ovaj izum i blagodet ovog sveta, ili su zezali golmana što dva veka nije oprao patike pa ih nabacili na žice za koje, uzgred budi rečeno, nas žive odraše na mrtvo po novčaniku.
-„E, haj sad“-kažem sebi, „nije sve tako crno kod nas: nismo baš još u toj fazi da bi nam Prvu ligu izgurale jedino senke Podzemlja ili ovi živi uz pomoć vampira i veštica ( što je, kako stvari stoje, jedina moguća opcija), niti je, bar dok ne priheftaju pretplatu za RTS uz račun za struju, došlo do  samrtnog ropca u ovom našem zemaljskom raju.“
Idem tako, ali sve mi đavo ne da mira s ovom fenomenom. Lepo-na žici dalekovoda, pa još pertlom zavezane-patike! Hajde, patike i mogu da se nabace i da ostanu na žici, igrom slučaja, ali zavezati ih pertlama za istu, pa to mora da je delo nekog akrobate. U Sevojnu, a bogami i u Užicu, akrobata, koliko znam-nemamo.
Ma, da nije ona novokomponovana dvonožna vrsta zvana “preletač” (još neuvedena u Registar svetske faune, mada zadnjih nekoliko godina insistiramo na tome!) krenula iz jednog u drugo jato, pa ko veli:” Ček da razmislim malo”. I tako, prisedne (da mu kasnije ne bi priselo) da još jedared razmisli, kad iz starog jata povikaše:” Drž, ene ga Preletač!” I ovaj ti pojuri, bezglavice, i ops-zaboravi patike!

„E sad’ , Predraže, već si preterao“-kažem sebi-„mani se politike, da te ne bi po glavi manulo!“
A da nije kakav umetnik, onaj konceptualni, iz našeg kraja? Neko talentovano stvorenje zabazalo u onostrano, tamo gde moraš viskom da tražiš šta je hteo reći? Pa jadan, tako nepriznat, u očaju, rešio da napravi performans ili ove nove umetničke vratolomije, pa zabacio svoju jedinu obuću iz protesta i nade da će makar Bog videti, pa prosvetliti tokom sna, Gogića i Cvetića na nepoznato ime, te ga tako privesti u užičke umetničke prostore?
„Izgleda da se mnogo baviš bezveznim stvarima kao što je umetnost, tamo na Pasažu“- kažem sebi odmičući se od mesta događaja, ali sve osvrćući se na nebeski fenomen ljudskog porekla. Taman sam prišao zgradi, da uđem, ali malo sutra! Komšija nabio njušku od “keca” baš na vrata ulaza! Dok sam obilazio okolo, otkrivši mogućnost da uđem jedino ako udahnem pa tako  uvučenog  stomaka ugmižem, ono mi se, u momentu ljutnje, rasvetli stvar! Ma to je komšija komšiji maznuo patike ispred vrata, ovako kad ga nanervirao kao moj mene ovog trena. Kako smo mi Srbi drčni i jurišni samo u ljutnji i besu, tako ti je i ovaj nameštao celu noć komšijske patike sve dok ih nije udesio kako Bog miluje: s pertlama zavezanim za žicu.
Smirim se malo – „šta će siroti komšija došao od tašte sa Zlatibora pa doneo taze čvarke i kavurmu sa svinjokolja pa dok istovari“…, kad li me u hodniku dočeka drugi komšija, sve s pozdravom i onako prijateljski, u poverenju ispriča koliko se ovaj s “kecom” ovajdio o tazbinu. “ Hajde bre“, mislim se,“ da ti nije krivo što ovaj ima tasta-domaćina, dok se tvoj stisnuo u Užicu pa umesto da hrani svinje juri golubove s terase da mu ne  prokljucaju celofan sa zimnice jer ni špajz nema”-  te mi pade na pamet i mogućnost one druge komšijske varijante, tako tipične za nas Srbe.
Bilo kako bilo…, mašti na volju od novembra pa  do sad neki dan, kad sam prolazeći tuda ponovo, e…, al ovaj put s namerom, pogledao u nebo. Kad li: patike su još tu, u galeriji na otvorenom.
Kako stvari stoje, dok neko od nadležnih ne pogleda na dole s njihovih kancelarijskih visina, dočekaće ove patike i Novu godinu i Božić “na visokoj nozi”.

P. Marković