Društvo, Vesti

Šta mi je sve ovo trebalo?

Posted: 27. decembra 2015. u 21:39   /   by   /   comments (0)

Ove reči posvećujem svim ljudima koji su i dalje slobodni u svojim razmišljanjima i koji nemaju na sebi ni cenu ni etiketu, mladima, studentima, kolegama, srednjoškolcima, onima koji su danas deo USU i onima koji će ovde biti i nakon nas, svim ljudima dobre volje i iskrenih namera, kojima lični interes i lična potreba nije uvek i najvažnija, ljudima kojima je modus vivendi da pomažu drugima i to ne zato što je to „in za CV“, već zato što to shvataju društvenom obavezom i svojom ulogom kao intelektualca. Sa druge strane, ne osuđujem ni one koji nisu imali drugi put nego da postanu deo nekakvih organizacija političkog karaktera, verovatno ih je naterala muka ili ogorčenje, a i ko smo mi da bilo koga osuđujemo?
Možda je prava prilika da objasnim zašto se kod mene pre 3 godine javila ideja da pokrenem organizaciju ovakvog tipa, jedinstvenu i originalnu, danas izuzetno jaku i sposobnu da pokaže koliko može, spremnu da se suprotstavi svakome ko misli da i dalje može da manipuliše mladima, da ne nabrajam, ima ih na pretek. Naime, pre te 3 famozne godine, imao sam potrebu da nekako kanališem ogromno nezadovoljstvo koje je kod mene postojalo kako društvenom stvarnošću tako i stepenom ograničenosti usled nepostojanja perspektive, pričom da se svi trude da nam nekakvu budućnost obezbede, a zapravo, čine sve da nas osiromaše, intelektualno i materijalno, te da od nas naprave šrafove u okviru bolesnog sistema u kome obitavamo kao gmizavci, a ne kao ljudi.
Imao sam tri opcije na raspolaganju. Jedna je bila da postanem član političke stranke, što nikad zapravo i nije bila opcija, jer bih time demantovao sve ono što mi je smetalo i što mi smeta i danas. Druga opcija je bila da postanem deo neke postojeće organizacije mladih, što sam takođe odbio, jer sam smatrao (a nisam pogrešio) da takve organizacije nažalost mahom služe da ograničavaju potrebe mladih, a ne da podstiču mlade na sve ono na šta bi trebalo. Treća opcija je bila da osnujem sopstvenu organizaciju i da pođem od nule, na šta sam se na kraju i odlučio. Nije bilo nimalo lako jer nismo imali reper, nekakvu sličnu organizaciju na koju bismo mogli da se ugledamo, te da sledimo njihov put, ali ipak već na početku sam znao šta ne želim da stvorim.
Pre svega sam želeo da se okružim prijateljima, ljudima proverenog kvaliteta i poverenja, potom smo uključivali jednog po jednog studenta, prenosili tu zdravu energiju koju smo širili i koja danas, posle 3 godine nije ništa manja nego tog dana kada smo osnovali USU 28.12.2012. Nisam bio uvek siguran da li to što radimo ima smisla, da li postižemo time nešto, nismo uvek znali da li je taj put za nas, pojedinačno, bio dobar, ali smo kao grupa ipak bili ubeđeni da radimo nešto dobro za sve nas. Zaista mi je drago što USU nije danas nekakva jednoumna organizacija, već skup pojedinaca različitog mišljenja, različitih pogleda na razna pitanja. Gde to danas imamo u društvu u kome živimo?
Uvek sam za argumentovane rasprave i dijalog, uvek sam spreman da razgovaram sa bilo kim o bilo čemu, jer znam zašto sve ovo radim, zato što ne želim da svoj život provedem gunđajući sebi u bradu na stvari koje su očigledno društveno bolesne i govoreći sutra svojoj deci ili unucima: „E, kad sam ja bio mlad mogao sam ovo, mogao sam ono.“ Ne, sad sam mlad, sad imam energije, znanja, želje da se borim, da se suprotstavim, da pomognem nekome ko treba da korača našim koracima.
Možda je malo ono što smo do sada uradili, a možda bih bio bezobrazan i neiskren prema svima nama kada bih rekao da smo mogli više. Nismo, pre svega zbog ograničenosti vremenom ali i novcem. USU je skup izuzetnih, sposobnih studenata, koji su najbolji na svojim fakultetima. Mi smo kao i svi drugi, pre svega studenti, imamo svoje obaveze kojima smo primarno posvećeni. Razlika je samo u tome, što je nama stalo da svaki minut slobodnog vremena uložimo u naše aktivnosti, umesto što „blejimo“, „visimo“ ili slično, kao većina mladih u našoj zemlji i čekamo da se nešto samo desi.
Ja sam svoj san ostvario, nadam se da sam neke buduće intelektualce makar malo podstakao da: „misle svojoj glavom“. Što se tiče 2016. godine poručujem onima kojima smetamo, smetaćemo još više, mladima kojima trebamo, pomagaćemo još više, a onima koji misle da smo na njihova (ne)dela zaboravili, obećavam da će biti ovo „vrelo proleće“.
Još nešto, trebalo mi je sve ovo, trebalo je svima nama!

 
Autor: Radovan Novaković, apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kolumna je objavljena i na sajtu Unije studenata Užice povodom 3. rođendana ove studentske organizacije.