Društvo

Španija četiri decenije posle Franka

Posted: 25. oktobra 2019. u 20:45   /   by   /   comments (0)

Autor: Boban Markotić

Zemlja Servantesa i Goje, velikana  književnosti i slikarstva, koja su bila  zatamljena u decenijama  Frankove desničarske vladavine,  posle njegovog odlaska opet je primala svoje  levičarske stvaraoce rasute širom sveta.

Danas politički naslednici  poražene  španske republike koji se prepoznaju u socijalističkom premijeru Pedru Sančezu  učinili su sve  da Franko  sa spomeničkih postolja  prestonice siđe  i da  iz mauzoleja Doline palih završi na groblju.

Iako su se porodica, crkva, plemstvo, konzervativni političari  i poštovaoci desničarskog nacionalnog fronta snažno protivili, vlada je insistirala da se telo Generalissimusa izmesti.

Iako se 20. novembra navršavaju 44  godine od Frankove smrti koji je  uz najviše državne i verske počasti sahranjen nedaleko od Madrida u memorijalu Dolina palih pored svojih saboraca pripadnika Nacionalgog fronta i protivnika pripadnika španske republike, telo Franciska Franka juče je eshumirano.

Frankov grob u Dolini palih

Da li se to Španija ovoga puta pod socijalistima ponovo dala u potragu za izgubljenim vremenom, za novom istinom i istorijskim revizionizmom zagubljenim u maglama  desničarske diktature, za svojim identitetom. Ko je zapravo bio Franko?  Gde je to bila zaspala španska duša u svom vekovnom lutanju između tama  misticizma i kratkotrajnih požara anarhizma i marksizma  oživljenih u republikankoj  Španiji 1931. godine  kada kralj Alfonso XIII, sramno beži iz zemlje kada su levičari došli na vlast. Istoričari su manje više dali odgovore na ova pitanja. I napokon, kako sebe vidi današnja Španija probuđena i trgnuta u pod Sančezovim vođstvom. Jeste da je  iberijski sused  Potrugal  svoju, jednako dugu vladavinu desničara i kozervativaca, srušio bez krvi 1974. godine, samo  četiri godine posle smrti premijera Antonija De  La  Salazara, ovim činom od juče Španija se defrankizirala. Ali ako građanski rat ( 1936 – 1939 ) i decenije koje su usledile nisu imale svoga Goju, neće ga imati ni ovo danas, po mnogo čemu burno razdoblje demokratske Spanije.

A kuda to oni idu… ?

Jedna mnogo puta prepričavana mi anegdota kada sam prvi put boravio u Spaniji  2000. godine i turistički  posetio Dolinu palih bila je  o Francisku Franku, koji je ležeci u bolnici novembarskih dana te 1975. god priljučen na aparate, čuo kako mu ispod prozora okupljeni Španci skandiraju: “ Adios Franco, Adios!”

-Šta, a kuda to oni idu…? – upitao je general.

A zaista su nekuda išli !!!

Bio je to kako sam razumeo tada početak povratka  – sebi, vraćanja i drugoj istini, demistificiranje i skidanje tabu tema . Pošto je Franko čitavoj jednoj generaciji  nametao svoju pobedničku istinu, sada je trebalo reći sta je bila istina, šta poluistina,  šta nedorečenost a šta je prećutkivano. Oni koji su bili protivnici monarije bili su u izbeglištvu, oni koji su ostali  živeti u Španiji pravdali su se da su eto morali  da žive ali da nisu mogli da se izraze. U  vreme moje posete trgove Madrida  krasili su Frankovi spomenici, neke od ulica nosile su njegovo ime a svakog 20. novembra  na godišnjicu smrti memorijal je bio ispunjen sledbenicima desničarske  pobedničke  Španije i  članova njegove  porodice. Okupljalo se i do 30.000 ljudina taj dan. Naravno i turista iz celog  sveta.

Kad je stvarno završen građanski rat u Španiji?  Da li godine 1939. ili možda, tek one hladne apliske noći 1977. godine kada je Soarezova vlada legalizovala KP Španije posle decenija zakonske zabrane, “ kada su komunisti bili teroristi i  zločinci”.

Za deo Španaca crta je konačno juče podvučena, upravo u četvrtak sa eshumacijom, za neke ipak – a to su oni kojima je” dobar dan” uzdignuta pesnica – kraja ne bi trebalo ni biti, jer ne treba zaboraviti da smo mi pobedili u tom ratu i vratili monarhiju na presto.

Tek “transfer” španskog generala na privatno groblje  pored svoje supruge španska vlada i  liberalni mediji ocenjuju kao uklanjanje poslednjeg simbola diktature i  prestavljajući je  kao profašističku i  izbegavajući činjenicu da je Franko imao podršku demokratskog Zapada od 1939. godine ( a  ne samo Italije  i Nemačke do 1939. ) i od 1945. godine i  Sjedinjenih Američkih Država, i  da je bio domaćin u Madridu bar  dvojici američkih predsednika –  i to Ričardu Niksonu oktobra 1970. i  Džeraldu Fordu 1975. godine  o čemu postoji  pozamašna foto dokumentacija. Frankova Španija  kao i  Salazarova Portugalija u vreme predsednika Harija Trumana postaju  članice NATO saveza, ulaze i u  UN i UNESCO.  Tačno je da nisu imale diplomatske odnose sa zemljama istočnog komunističkog bloka pa ni sa Beogradom koji je od 1945. godine  i revolucije podržavao poraženu republikansku Španiju i   imao njenog ambasadora u FNRJ. Režime u Portugaliji i  Španiji prikazivao je kao profašističke, izolovane i  dotrajale.

Frankova sahrana

Tek u prisustvu ministarke pravde  Dolores Delgrado  familije  nekadašnjeg šefa države,  njegovi posmrtni ostaci izvađeni su iz  velelepnog kompleksa Doline palih i  helikopterom su prebačeni u porodičnu grobnicu. Eshumaciji je prisustvovala mala grupa Frankovih pristalica, a njegov unuk se pojavio sa nacionalnom  zastavom  iz vremena  diktature, prenosi sajt javnog  servisa  RTVE.

Ovim je predsednik vlade Pedro Sančez u jeku predizborne kampanje  ( izbori su sledećeg meseca )ispunio jedno od obećanja  koje je dao kada je došao na vlast. Za njega je  neprihvatljivo što je balasmovano telo nekadašnjeg kaudilja  ( vođe) ležalo u Dolini palih, koja je upravo zbog Franka i  okupljanja  njegovih poštovalaca  važila za poslednji spomenik  kako se izrazio,  fašizmu u Evropi…  Reč je o kompleksu na oko 65 kilometara daleko od Madrida, sa samostanom gde je Franko i  sahranjen 1975. nakon što se upokojio u 83. godini života,  i  grobljem  kako sam već  ranije spomenuo i  gde  leže vojnici koji su se u građanskom ratu borili na različitim stranama.

Prema oceni Sančezove vlade, mauzolej je svetilište ekstemista i  uvreda za žrtve, jer su tela boraca koji su dali život za republiku sahranjena pored fašističkog vođe. I pored velikog otpora Frankove porodice i  benediktanskog reda, koji upravlja samostanom, Sančez nije odustajao, najvaljujući da će Dolina palih postati Memorijalni centar za žrtve fašizma.

Pojedini mediji smatraju da sad postoji jedna istorijska sramota manje, desničarske stranke oštro osuđuju izmeštanje. Prema gradonačelnici Madrida iz Narodne  stranke Isabel Dijaz Ajuso Španci su posmatrali nekrofilski šou, a desničarska partija Voks jučerašnja dešavanja naziva činom izdaje.

Američki predsednik Ford u poseti Madridu 1975.

Posle građanskog rata u kojem je život izgubio oko 500.000 ljudi, Franko je naredio da se igradi memorijalni centar i tamo sahrane  kako njegovi saborci tako i i borci  levičarske republuke, i da na taj način dođe do nacionalnog pomirena. To se i desilo 1967. godine. Sančez podržava i inicijativu da se danas  identifikuju sva tela iz zajedničke grobnice,  vrate porodicama i  sahrane na regularnim grobljima.

Zbog protivljena  Frankovih potomaka išlo se i  na suđenje, ali je Vrhovni sud presudio u korist Sančezove vlade.

Država je patila  63.000 evra za eshumasciju i  ponovnu sahranu, ali je odbila zahtev porodice da telo nekadašnjeg lidera  bude premešteno u katedralu u centru Madrida plašeci se da to ponovo ne postane  novo stecište  neofrankista. Na španskim grobljima  na godišnjim pomenima  okupllaju se desničari i znatiželjni turistii  balkanskim liderima koji su  pronašli utočište na Iberijskom poluostrvu. Među njima je i  lider Nezavisne države Hrvatske  ( NDH ) dr. Ante Pavelić sa suprugom Marom ( preminula 1984 )  sahranjen je  u Madridu 1959. godine. Politilki azil dobili su u Španiji posle posle atentata u Argentini  po zvaničnoj verziji izvršenog od  jugoslovenske UDBE na njega. Uslov za boravak u Španiji bio je da se ne bavi aktivno  politikom.  Ustaški oficir  Vjekoslav  Maks Luburić, takođe je sahranjen u Valensiji 1969. godine.  U vreme kada je Sančez prvi put prošle godine najavio Frankovu  eshumaciju, španski mediji, istina retki, najavili su i mogućnost da se i stranci poput Pavelića izmeste iz grobova i sahrane na manje upadljivim mestima ili jednostavno vrate kući. Prema” Paisu”od svih grobova stranih političkih lidera sahranjenih u Madridu najposećeniji je Pavelićev grob na groblju San Isidro u Madridu.Pavelićeva cerka Višnja takođe je krajem 2015.godine  sahranjena u Madridu pored roditela a njena velika želja je bila da ostaci njenog oca  ostanu u španskoj prestonici, piše list, dodajući da grob Višnje  Pavelić krasi veštačko cveće u bojama hrvatske zastave. To je inače privatna porodicna grobnica koja je uredno plaćena i za koju se svake godine redovno  plaćaju troškovi održavanja.

Jedino dete španskog generala Franka i njegove supruge Karmen Polo, ćerka Maria del Carmen Polo ( 1926 – 2017 ) imala je  sedmoro dece udajom za čuvenog španskog hirurga  dr. Vilaverdea koji je najpoznatiji po tome što  prvi  obavio transplantaciju srca u Španiji 1968. godine. Napisala je biografiju o svom ocu Franko, Moj otac. Oca je opisala kao toplu osobu. Što se tiče” belog terora”, primetila je da nije otac o tome nikada razgovarao kod kuće. Franka je nazivala” Šef države”, koji je  bio inteleigentan i umeren, hrabar i  katolički čovek koji je uspostavio autoritarni ali ne i totalitarni režim. Danas počiva u Madridu pored svog muža.

Carmen Polo Franko

Prva dama desničarske Španije Carmen Polo Franko  preminula je 6. februara 1988. godine u 88. godini života. Kao Frankova supruga bila je prva dama do 1975. godine. Rođena je u imućnoj porodici Ovideo od oca Felipea koji je bio advokat i  imao veliki imovinski posed. Majka joj je preminula kada je imala samo trinaest godina. Konzervativno vaspitanje iz porodice i  obrazovanje prenosila je kasnije na svog supruga generala Franka za koga se udaje 18. jula 1923. godine. Po završetku građanskog rata 1939. naseljavaju se u  Kraljevskoj palati El Prado  gde kao prva dama živi sve do 1976. godine. Govorilo se da je imala presudan uticaj na svog muža u državnim poslovima i prilikom  prijema stranih državnika i delegacija. Franko jeinače  imao“tanan glas”, malo je govorio i  najradije je ćutao… Supruga je bila prva dama “ na nivou”.  U godinama nakon Frankove smrti I demokratizacije Španije Karmen Polo je živela mirno i  povučeno izbegavajući medije i  novinare. Umla je u Madridu i  sahranjena u panteonu gradskog groblja EL Prado gde od juče počivaju i posmrtni ostaci njenog supruga. Na  njenu sahranu španska vlada nije poslala ni telegram saučešća niti ijednog predstavnika iako su  kralj Huan Karlos i  kraljica Sofija prisustvovali sahrani.

Frankov pitomac

Pradeda sadašnjeg španskog kralja, kralj Alfonso XII,  kako sam već  i istakao, sramno je pobegao iz zemlje dolaskom republikanaca na vlast 1931. godine. Alfonsu je oduzeto državljanstvo, a sva imovima bila je konfiskovana. U egzilu, prvo u Parizu, a zatim u Rimu, živeo je životom prejboja, jureći za ženama, uživajući u lovu na veliku divljac i kockajući se. Njegova žena kraljica Viktrotija , Britanka po rođenju, inače unuka kraljice Viktorije, vrlo brzo ga je napustila. ”Crvena republika” je pala 1939. godine,  Franko je inagurisao sebe za španskog kaudilja ( vođu), jakog čoveka. Huan Karlos se 1938. godine rodio u Rimu, preselili su se prvo u Švajcarsku a onda u Salazarovu  Portugaliju. Godine 1941. kratko pre svoje smrti kralj  Alfonso XIII abdicirao je u korist svoga sina, Don Huana , Huan Karlosovog oca.

Ričard Nikson u Madridu oktobra 1970. godine/ Foto: Rolls Press/Popperfoto/Getty Images)

Huan Karlos dolazi u Španiju 1948. godine, kada mu je bilo samo deset godina. To je rezultat  dogovora između Franka i  njegovog oca postignutog na jahti usidrenoj nedaleko od obale na severu Španije. Franko je predložio da Huan Karlos počne obrazovanje u Španiji. Želeo je time da razbije sve jaču alijansu rojalista i  izbeglih socijalista.

Huan Karlos je proveo mladost pohađajući specijalne skole, uvek pod budnim okom ljudi koji su o svemu izveštavali Franka, ali I Don Huana. Nije bio sjajan učenik, ali je bio odličan sportista, a drugovi iz škole su ga voleli. S vremena na vreme dolazio je u  Palasio Del Prado gde ga je Franko primao sa dedinskom nežnošću i  ljubavlju. Za vreme njegove prve posete od Franka je dobio na poklon pušku. O praznicima je posećivao svoju porodicu u Portugaliji. Završava i  špansku vojnu akademiju. Njegov mlađi brat Alfonso bio je kadet zajedno sa njim.

Huan Karlos je dve godine pohađao Univerzitet u Madridu da bi se 1968. godine oženio princezom Sofijom od  Grčke,  kćerkom Pavla I od Grčke  i Frederike od Hanovera. Dobili su troje dece: Elenu 1963 i Kristinu 1965. godine i konačno 1968. godine muškog naslednika i danasnjeg kralja Felipea.

Godine 1972. Alfonso je oženio Frankovu unuku ali je pozicija Huana Karlosa  bila znatno ojačana  tri godine ranije kada ga je Franko pozvao u El Prado i najavio mu svoju nameru da ga postavi za naslednika sa titulom kralja.

Huan Karlos don Franko

Da li je prihvatio?  Kako je Huan Karlos ranije govorio, Franko je tražio njegov odgovor odmah i ovaj nije imao vremena da se posavetuje  sa svojim ocem. Tri nedelje posle Frankovog predloga, princ je stajao pred Kortesom, španskim parlamentom, da se zakune na vernost i odanost Španiji. Tron je preuzeo odmah posle Frankove sahrane 25.  novembru 1975. Kralj se pokazao sa puno iznenađenja. Otpustio je desničarskog premijera, Karlosa Navara i umesto njega imenovao mladog reformistu Adolfa Suareza. Frankov Kores bio je raspušten  a nacionalni referendum bio je raspisan zbog zakona o političkim reformama, koji je usvojen ogromnom većinom.  Zabrana na rad političkih partija i pre svega komunista ukunuta je i u junu 1977.  godine Huan Karlos je raspisao prve opšte izbore. Adolfo Suarez je izborima potvrđen kao novi premijer, a u 1978. godini, kada je donet novi Ustav, Španija je formalno postala ustavna monarhija, sa demokratskim političkim sistemom.

Sin nasledio krunu

Novi Ustav ostavio je Huan Karlosa bez one ogromne moći koju je nasledio od Franka, ali je u njemu zapisano nešto što je njemu, rođenom u egzilu, kao sinu nekrunisanog kralja i unuku kralja  koji je bio primoran da pobegne iz zemlje izgledalo daleko važnije:” Krunu Spanije nasledice nasledice naslednici Nj. V. Huana Karlosa I de Burbona, legitimnog naslednika istorijske dinastije”.

Legitimni kralj je danas Felipe, koji je napunio  pedeset prvu godinu. Diplomirao je međunarodne odnose na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu. Redovno se pojavljuje u javnosti i oženjen je. Kraljevska porodica nije ni ovih prelomnih dana u Madridu meta tabloida i medija. Drže se po strani po pitanju Franka i političkog nasleđa. Jednostavno gotovo se ne piše o tome.

Lojalnost da se zaštiti kralj pa čak i mešu slobodnijom štampom, ima uzroke u španskoj istoriji i ratu kojije pre osamdeset godina podelio špansko društvo. Usledile su četiri decenije policijske države u kojoj su politički disidenti praćeni. U decembru 1973. godine i baskijska separatistička grupa Eta ubila je admirala Luisa Karera Frankovog premijera i jednog od najližih saradnika Huana Karlosa u eksploziji automobila bombe.

Pre dve godine tokom moje posete Barseloni jjedan  socijalista koji je opisao sebe  kao“ stravstveno lojalan kralju“, uveravao me je da je monarhija najbolja stvar koju su mogli izmisliti za španski politički sistem.  Zato većina građana  uvažava danas monarhiju… “ Ako bi kralj svoj posao loše obavljao, ili da imamo drugačijeg suverena, nista nam ne bi valjalo“, pričao mi je.“ Sve dok kralj poštiuje pravila igre, monarhija će biti prava stvar“.

Pravila su se u Španiji potpuno promenila još od vremena Huan Karlosovog dede i Franka. Ironija je da aktuelni  kralj duguje svoju neprikosnovenost demokratskom sistemu koji je njegov otac nastojao da razvije.

Kralj više nije nedodorljiv, ali je monarhija  još uvek potrebna i praktična.

Teško je poverovati da će monarhija izgubiti podršku naroda.

Monarhija je ogledalo u kome su Španci posle svega pronašli sebe.

Naslovni foto: Dolina palih

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje.