Umetnost, Vesti

Sofija Bunardžić: Procedura konkurisanja za Kreativnu Evropu nije nesavladiv problem

Posted: 18. januara 2016. u 23:06   /   by   /   comments (0)

U toku decembra 2015.godine u Beogradu je održana Konferencija Deska Kreativna Evropa na kojoj je, pored tekućih pitanja vezani za Desk, bilo govora i o dosadašnjim rezultatima, primerima dobre prakse iz zemlje i iz inostranstva. Pored činjenice da Zlatoborski okrug obiluje  kako pojedincima tako i institucijama koje se bave kulturom, na ovoj Konferenciji bili su prisutni predstavnici dve institucije koje su na poziv Deska iznele svoja iskustva: Kulturni centar Požega i Muzej na otvorenom “Staro selo Sirogojno”. Iako je Konferenicija otvorena za sve zainteresovane, iz Užica je samoinicijativno , tokom tri dana koliko je skup trajao, skupu prisustvovala jedino Sofija Bunardžić, likovna umetnica i osnivač Međunarodne kolonije umetničke keramike Zlakusa.
Užice kao grad ima velike potencijale i institucionalne i personalne koji se odnose na kulturu, no čini se da ovog  puta nije bilo volje ili mogućnosti  da se još neko uključi u aktivnosti Deska?
-Ovaj put sam bila jedina iz Užica. Bila sam u kontaktu s Ministarstvom kulture i oni su me još letos zvali na tu konferenciju, naglasivši da će biti i edukacija ali i primera uspešnih projekata što je sveukupno, meni bilo dovoljno privlačno da se opredelim da prisustvujem Konferenciji. Bio je jako dobar program ta tri dana. Volim da budem uključena, da pretim najnovija dešavanja i na kraju, da ocenim kakve su mogućnosti mog projekta. Javnost je upoznata sa “ Zlakusom”, u Ministarstvu i Desku takođe je jedan broj ljudi upoznat sa Kolonijom. Naposletku,i drago mi je da sam u tom društvu gde i imam šta da kažem, a poznavanje sveg što sam do sada uradila s keramikom je jedna lična satisfakcija. Ono što je najbitnije je da mnogo stvari usput mogu da naučim- šta i kako se radi. Još uvek nisam konkurisala ali, planiram jednog dana. Priprema za Kreativnu Evropu jeste proces koji zahteva vreme. Pre samog konkursa bitne su temeljne pripreme. Postoje uputstva, tačna pravila kako treba da se radi. Naravno da je najbitnija osnovna ideja i šta želiš s tom idejom da postigneš. Bitno je da svo vreme koje sledi u budućnosti utrošim na temeljne prireme do onog trenutka kad budem spremna da konkurišem s Kolonijom Zlakusa. U tom smislu, jako je bitno da si u krugu tih ljudi, da možeš štošta da naučiš, a na neki način i sebe da prezentuješ- i svoj projekat i svoj grad i to je ukupno, za mene, jako lepa priča. Jako je važno da mogu da se sretnem i s ljudima s kojima već sarađujem ali i da upoznam i nove ljude i čujem nova iskustva.
Ono na šta se većina žali što se tiče aplikacija za Kreativnu Evropu je komplikovana procedura i zbog toga većina i odustaje i pre nego upozna sve mogućnosti koje ovaj program nudi. Šta je toliko komplikovano pored obrazaca?
-Da, procedura je dosta komplikovana pa ljudi odustanu i zadovolje se davanjima Ministarstva za kulturu. Ja, a pri tom mislim na moj projekat Kolonija Zlakusa, ne mogu sama da učestvujem u tome, bez obzira što su rezultati Kolonije vidljivi i što je dosadašnji rad priznat i u zemlji i i inostranstvu. Procedura sam jeste komplikovana, a  složenost sastoji se i u tome jer moraš maksimalno da se angažuješ. Smisao tog angažovanja nije samo sopstveni trud i ulaganja već i saradnja sa ostalima s kojima zajedno nastupaš na konkursima. Iz Deska preporučuje saradnju – najbolje sa ljudima ili institucijama, organizacijama s kojima već imaš iskustvo u saradnji i koje poznaješ u profesionalnom smislu ali, i tu je potrebno maksimalno zalaganje i ogroman trud. Bez obzira koliko dobro poznaješ svoje partnere neophodno je, pored poverenja i ličnog zalaganja, odrediti ko je tu glavni, gde se organizuju sastanci, koliko ko učestvuje, koliko se ko angažuje, koliko ko i obaveza i odgovornosti snosi. Osim toga, da bi aplicirao na konkursima Kreativna Evropa moraš imati svoja sredstva i njih prikazati kroz budžet. A ako nasupaš zajedno s nekim i taj drugi neko mora imati svoja sredstva. Ceo aktivizam po tom pitanju jeste dobar, ali u isto vreme postaneš svestan koliko je teško, ne u smislu da izgubiš volju, nego, s ove tačke na kojij sam trenutno, prosto je teško uklopiti sve. U tom smislu mogu reći da je proces apliciranja komplikovan.

Dimitrije Tadić, Desk Krestivna Evropa i Sofija Bunardžić / privatna arhiva

Dimitrije Tadić, Desk Krestivna Evropa i Sofija Bunardžić / privatna arhiva

Da li ste tokom ove Konferencije  govorili o tome koliko je naša zakonska regulativa usklađena sa onim što se zahteva prilikom konkusa ?
-U tom smislu treba da budemo na prvom mestu svesni da kod nas nema skidanja PDV. Ako bi se prošlo na tom programu, nakon svih onih delova koji treba da se urade: da bude dobra ideja, dobre aktivnosti i akcije, pa i a onom delu gde je program koji se odnosi na publiku, problem može da nastane zbog toga naše zakonodavstvo nije usklađeno s evropskim. Ali, Ministartvo kulture i Desk Kreativna Evropa pomažu oko toga. Drže se obuke i za radnike koji su uključeni u finansijski deo projekta. Momak koji drži obuku za Antenu Deska Kreativna Evropa u Novom Sadu je izneo svoja iskustva. On je bio  koordinator za projekat Muzeja i uključio je svoje radnike koji rade u finansijama i knjigovodstvu tako da njihovo iskustvo govori da to nije neprevaziđena prepreka. Jedino na šta su nas upozorili na predavanju jeste taj problem oko PDV, ali taj deo se rešava u zakonskim okvirima u okviru knjigovodstva. Iz mog iskustva, što se toga tiče, deo sam prošla kroz projekat “Odrasli u obrazovanju” koji se realizovao sa ekipom iz Beograda i taj projekat je finansiran preko Evropske Unije. Uz uputstva koja se dobiju od Deska sve je to rešivo i ne predstavlja neki preveliki problem i što se tiče poreza, doprinosa, načina uplate, honorara…Ništa od tih finansijsko knjigovodstvenih problema nije nerešivo, nego se  jednostavno čovek  mora uklopiti u postojeću zakonsku regulativu.
Koliko potencijalni aplikanti mogu da računaju na pomoć osoblja Deska Kreativna Evropa?
-Što se Deska tiče -jako su otvoreni za svako pitanje. Postoji tim ljudi, uz Dimitrija Tadića, tu su Nina Mihaljinec, Luka Kulić ispred Antene iz Novog Sada koji opet, ima svoje ljude koji su angažovani i posvećeni upravo tome. Postoji i ekipa mladih ljudi koja je okupljena oko Deska i koja se uključuje, učestvuje, prezentuje taj program i koji su uvek tu ako zatreba pomoć. Otvoreni su za saradnju i insistiraju na tome da možemo uvek da se javimo: i kad imamo ideju, i prilikom pisanja projekata i prilikom realizacije. Jako su otvoreni za sve ali, problem je što ljudi to ne znaju i ustežu se da pitaju. Imala sam priliku da pričam s ljudima koji su mi preneli više nego pozitivno iskustvo koje se tiče pomoći osoblja koje radi za Desk. Već nekoliko puta do sada bile su prezentacije Deska  na različite teme, od toga kako se piše projekat do načina na koji se konkuriše, obraćali su nam pažnju na različite stvari čak i na sitnice. Na tim konferencijama oni uvek ističu potrebu saradnje svih zainteresovanih sa Deskom jer je i njima stalo do toga da što više organizacija iz naše zemlje konkuriše, proba i naravno da je i za njih i za našu zemlju uspeh i dobrobit ako neko dobije finansijsku podršku Kreativne Evrope.
Šta biste naročito istakli kao veliku pomoć Deska, pored razjašnjenja postupka apliciranja?
– Ono što Desk još omogućava jeste da naše ideje možemo postaviti na njihov sajt radi dobijanja partnera iz Evrope. Međusobna razmena ideja na relaciji Desk-Evropska Unija po tom pitanju- pronalaženju partnera je takođe jedna stvar koja nama olakšava ceo postupak oko konkurisanja. Kako se radi o zajedničkom nastupu, pri čemu su tri partnera iz tri zemlje nastupaju na jednoj konkursnoj prijavi, onda ovakva mogućnost međusobnog upoznavanja pa i konkretnih kontakata preko sajta Deska što zaista jeste nešto što olakšava celu proceduru. Desk Kreativna Evropa Srbija je zaista aktivan po tom pitanju, tako da u svim fazama od ideje do kontakata i usklađivanja aktivosti možemo da računamo na njih u svakom kontekstu.
229Kada govorimo o progamima s kojima se može aplicirati, da li to podrazumeva ili postoje mogućnosti da projekat kao celina sadrži različite programske oblasti: likovni, pozorišni, muzički, književni…? Postoji li mogućnost da sve institucije u okviru grada objedine neke od svojih aktivnosti u okviru jednog projekta s kojim će aplicirati?
-Mislim da je to i suština. Postoji osnovna ideja ali oko te ideja treba da ima više akcija. Desk Kreativna Evropa ne finansira one redovne aktivnosti, već dodatne projekte u okviru neke teme i tu može da se napravi dobra saradnja na nivou grada npr. da se napravi aktivnosti s više različitih sadržaja a da to sve bude uklopljeno i prezentovano kroz jedan projekat s kojim se konkuriše. To i jeste cilj, da se delatnosti povezuju u tim, i da tim bude proširen i da se konkuriše s više aktivnosti. Mislim da bolje prolazi kada se zajedno napravi projekat. Mogu da učestvuju institucije kulture: muzeji, galerije, nevladine organizacije, privatni sektor..sad su veće mogućnosti da se napravi partnerstvo, prvo –u svojoj zemlji, između određenih institucija, a kasnije i sa parnerima iz Evrope. Čak se i preporučuje saradnja sa parnerima iz inostranstva. Na primer, ja već sarađujem sa Kolonijom iz Slovenijei bilo bi dobro da našu saradnju sad uskladimo i pretočimo u odrednice Kreativne Evrope i to je jedna od mogućnosti o kojoj razmišljam.

Na ovoj Konferenciji bilo je izlaganja predstavnika privrede koji pomažu kulturne manifestacije, umetnost uopšte. Šta je najznačajnije što se tamo čulo?
-Više smo imali prezentaciju i promociju nekih dobrih primera koji su u prethodnom periodu podržani, možda ne od ovog fonda Kreativne Evrope, ali iz nekih drugih evropskih fondova. Od primera imali smo priliku da porazgovaramo sa Veranom Matićem iz fonda B92 koji nam je preneo njegova iskustva, sa Ajom Jung koja organizuje Beogradski Festival igre, zatim predstavnik galerije ”Zvono”. Aja Jung mi je ostavila jak dojam sa njenim primerom oko organizacije Festivala i impozantnom činjenicom da već sad postoji plan, program i dolazak baletskih trupa za 2017. Predstavnici privrede iz zemlje i iz inostranstva pričali su o svojim iskustvima i mogućnostima promocije na obostranu korist i zadovoljstvo. Sva tri dana konferencije bilo je po nekoliko predstavnika privrede. Ono što su predstavnici privrednih subjekata istakli kao problem kod nas je to što se kod nas se privreda ne stimuliše za ulaganje u kulturu smanjenjem osnovice za porez za iznos donacija ili sponzorstava. Kod nas se o toj mogućnosti pričalo ali ta ideja još uvek nije zaživela za razliku od mnogih evropskih zemalja o čemu smo takođe čuli od gostiju iz inostranstva. Govorilo se mogućnostima za veća ulaganja ovog tipa ako bi postojale određene beneficije sponzorima i donatorima u kulturu. Predstavnici Grand Motorsa, filijale u Srbiji su takođe preneli svoja iskustva ulaganja u kulturu, koja nisu motivisana time da se oni samo predstave i reklamiraju, nego ostvarivanje jedne saradnje na obostranu korist. U tom kontekstu može se izvući zaključak da ni na globalnom nivou nema jako puno sponzora ali, već su se izdvojile firme koji su ovu vrstu saradnje sa institucijama i manifestacijam kulture uvrstile u svoj poslovni program. Takvi partneri iz privrede svesni su činjenice da ulaganjem u kulturu ulažu u nešto što će činiti istoriju, a s druge strane, ljudi koji ulažu u kulturu imaju svoju satisfakciju i sveukupno to je jedna jako pozitivna stvar.
Ono o čemu se još govorilo na konferenciji jeste i publika ..?
-Da, govorilo se o publici, pri čemu moramo imati u vidu da pojam publike ovako kako ga mi shvatamo i znamo, i publike po definiciji Deska nisu jedni te isti pojmovi. Naime, publika kako je Desk shvata jeste mnogo širi i obuhvatniji pojam. Uopšteno, ljudi koji nisu upoznat i s materijalom Deska Kreativna Evropa mogu doći u zabludu u mnoštvu stvari pošto dosta termina koji se tamo navode nemaju isto tumačenje kao u našim svakodnevnim aktivnostima ili uobičajenim shvatanjima. Kada se pomene publika, ne podrazumeva se samo publika koja dođe i pogleda izložbu, nego se govori i o mobilnosti publike. Govori se i o razmeni publike isto kao što se govori o razmeni kulturnog i umetničkog sadržaja. Takođe, govori se o animiranju publike iz jedne oblasti umetnosti u drugu, preslojavanju, a najviše se stavlja akcenat na edukaciju publike koja se postiže takvom vrstom razmene ili zajedničkih aktivnosti više oblasti umentičkog rada. Toj temi se na ovoj Konferenciji posvetila izuzetna pažnja pošto i sam program Kreativne Evrope akcentuje publiku kao jedan od najbitnijih faktora za opredeljenje vrednosti projekta, uopšte, aktivnosti u kulturi.
Da se vratimo u Užice : najvaljeno je da će početi radovi na izgradnji Galerije za radove sa Kolonije Zlakusa? Dokle se stiglo s dejom ili realizacijom od najave?
-Trenutno smo još na obećanju i prvoj konkretnoj ideji o lokaciji. Do sada se govorilo o potrebi, postojalo je razumevanje i načelna saglasnost o adekvatnom prostoru gde bi se radovi umetnika, nastalih za evo već dve decenije, smestili. No, sad je prvi put utvrđena lokacija i smatram da bi ta buduća galerija nastala nadogradnjom stare streljane bila adekvatana. Višestruka korist galerije sa radovima Kolonije Zlakusa je ocenjen povoljno od strane ljudi iz Opštine, i to ne samo što se tiče jednog novog prostora kojim bi se osnažila kulturna scena u gradu, nego i što se tiče i turističke ponude, mogućnosti višeznačnog korišćenja tog prostora i za neka druga umentička događanja: edukaciju, gostovanja, druge izložbe koje se uklapaju sa postavkom Keramika Zlakusa. Nadam se, pošto postoje čvrsta obećanja, da se sa realizacijom neće toliko odugovlačiti.

M. Nikolić