Umetnost, Vesti

Protiv samoponištavanja- Spomenici govore: (Ne)zaboravljeni Užičani u Prvom svetskom ratu

Posted: 24. februara 2016. u 13:32   /   by   /   comments (0)

Projekat „Spomenici govore: (Ne)zaboravljeni Užičani u Prvom svetskom ratu“ čiji je nosilac Udruženje istoričara Užica iznedrio  je, kao rezultat višemesečnog truda, rada i samoodricanja,  dokumentarno edukativni film o značajnim ličnostima istorijskog perioda 1914-18 poreklom iz užičkog kraja. Film je u prepunom prostoru Gradskog kulturnog centra predstavljen 23. februara.

U ime Društva istoričara Užica, publiku koja je svojom brojnošću pokazala, ne samo interesovanje za ovaj film već i poštovanje prema precima zaslužnim za kontinuitet suvereniteta naše zemlje, pozdavio je Nemanja Spalović, istoričar, predsednik Društva. U svom obraćanju, istakao  je najzaslužnije za nastanak ovog filma: profesore istorije Snežanu Nedeljković, Vesnu Lučić, Dušicu Lučić i Olivera Mićić- Bućića, ali i saradnike na projektu koji su svojim zalaganjem doprineli realizaciji: Užičkoj gimnaziji, Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“, Ekonomskoj školi, osnovnoj školi „Stari grad“, Narodnom muzeju Užice, Istorijskom arhivu Užice, Gradskom kulturnom centru Užice.

Deo kreativno -tehničkog tima projekta

Deo kreativno -tehničkog tima projekta

Profesionalnost projekta podvlači činjenica da su korišćeni najbolji kapaciteti Užica u njegovoj realizaciji saradnjom sa Studijom za multimediju i digitalnu televiziju Visoke poslovno tehničke škole strukovnih studija koja je, kao partner u projektu, na raspolaganje stavila tehničko-umetničku pomoć: savremenu opremu,  znanje i iskustvo mr Nebojše Ivkovića i prof. dr Vesne Vasović.

-Naročito se zahvaljujemo Gradu Užicu koji je prepoznao potrebu za boljim poznavanjem  lokalne istorije za omladinu koji ovaj projekat Društva istoričara Užica omogućuje- istakao je u svom obraćanju Nemanja Spalović, budući da je projekat realizovan sredstvima koje je Grad omogućio putem konkursa za omladinske projekte na temu Istorija Grada Užica.029

U ime Grada, prisutnima se obratio Član gradskog većaBranko Gavrilović koji je istako značaj ovakvih projekata čijom realizacijom udruženja građana i neformalnih grupa  doprinose kvalitetnijem životu lokalne zajednice.

-Kada se odlučuje o prioritetima, Grad se rukovodi lokalnim Akcionim planom u kome su oni jasno predviđeni i koji je usvojen pre godinu i po, i koji je rađen na osnovu ankete koju su mladi popunjavali. U odgovorima na pitanja istaknuto je da je nedostatak informacija, nedostatak neformalnog obrazovanja  nešto što nedostaje. Da bi se jedan deo tog nedostatka rešio, Grad je pokrenuo ovu inicijativu i raspisao  konkurs na temu istorije Grada Užica. Užice je grad koji je ponosan na svoju istoriju, od prvog pomena u Dubrovačkim spisima 1329., preko pada u Turske ruke i oslobođenja , Užičke republike, pa do savremene istorije. Svaku tu epohu su krasili neki Užičani čiji je značaj nekada prevazilazio lokalne okvire. Važno je poznavati sopstvenu istoriju, važno zbog identiteta našeg kraja, našeg naroda, tradicije, kultrure.

O samom projektu govorila je koordinator projekta, profesor istorije u Tehničkoj školi „Radoje Ljubićić“ i potpredsednik Udruženja istoričara Užica, Snežana Nedeljković. Zahvalivši se svim prisutnim na 046dolasku, saradnicima na učešću u projektu , izrazila je priznanje  i Draganu Petronijeviću i Radivoju Plakaloviću koji su uložili trud i žrvovali svoje slobodno vreme zarad snimanja filma.

-Odavno nastala ideja nas istoričara bila je da napravimo filmski materijal koji bi koristio u nastavi kao vid negovanja lokalne istorije. Ovaj konkurs nas je usmerio na to da oblikujemo priču koja bi bila interesnatna i široj publici. Izbor ličnosti je bio logičan. Svi su oni učesnici Prvog svetskog rata, većina njihovih spomenika je u krugu Svetosavskog trga i crkve Sv.Đorđa i svi su oni naši sugrađani. Oni su, uz to i veliki primer rodoljublja, herojstva i plemenitosti- naznačila je osnove projekta Snežana Nedeljković, nastavivši:

-Živimo u vremenu kada je potrošački svet izložen medijskim zaglupljivanjem pod okriljem države poništio kulturu sećanja u korist kulture zaborava i zabavljanja. Nemar i nezainteresovanost potisnuli su svaki osećaj za tradicionalne vrednosti, a govoriti o rodoljublju, istinoljublju, pravdi.., to danas deluje prilično nezanimljivo, nerazumljivo, mitski, nerealno. Podsetiću vas na to da se nekad čovek merio po vrlinama a uzore su mogli naći među vladarima. Dok vas filmom budemo podsećali na ličnosti: Kostu Todorovića, Dušana Purića, Milutina Uskokovića, Ljubicu Čakarević, Lenku Rabasović,076 shvatićete u kom vrednosnom sistemu su oni bili odgajani, odakle im tolika hrabrost, po čemu se razlikuju od nas. Oni su imali veru, a time i nadu. Ako bih možda mogli videti, oni bi nas zasigurno mogli pitati: u šta se vi uzdate? Raditi za opšte dobro danas je nepopularno, ponekad i sumnjivo, a najčešće se smatra gubljenjem vremena i ludošću. Da li da pominjem da sekada  neko za nešto žrtvuje, ne misli na život, možda samo- fotelju. Danas se vaspitanje kao kategorija često poistovećuje sa dresurom, otuda mnogo onih koji kao poslušnici rade, ne po savesti, nego po zadatku. Ovaj naš rad je podsticaj za ostale kolege i za sve one koji bi da se priključe borbi protiv zaborava ,samoponištavanja, samoporicanja od onog što nas čini ljudima, da stanemo na put tihom nestajanju da bismo mogli da damo odgovor potomcima koji bi nas pitali: šta ste nama ostavili? Šta vrede stanovi, apartmani, bankovni računi ako nema uređene države i poštovanja zakona? Dok gledate film, naša je poruka : podsetite se, naučite, poštujte i sećajte se!

001U filmu koji se sastoji iz narativnog dela koji čine kazivanja učenika srednjih škola iz Užica, vizuelni  deo čini filmski uobličen adekvatvan  arhivski  materijal u formi starih fotografija, video zapisa i inserata iz igranih filmova s tematikom Prvog svetskog rata, efektno uklopljenim u biografije majora Koste Todorovića, Dragiše Purića, Milutina Uskokovića, Ljubice Čakarević, Lenke Rabas, podsećanja na užičke zadužbinare-porodicu Stefanović , čulo se ne samo istorijsko podsećanje na dela slavnih predaka već i upozorenje na nemar s kojim se sadašnje generacije odnose prema svom nasleđu. Upečatljiv umetniči doprinos dao je i Aleksa Ršumović koji je svojim glumačkim umećem pobrao simpatije publike govoreći sećanja svog čukundede, borca sa Solunsko fronta,  Tihomira Murića iz Karana obrađenih u knjizi „Tile Solunac“.

M.Nikolić