Umetnost, Vesti

Predstava “Demokratija” održana na Učiteljskom fakultetu u Užicu

Posted: 17. novembra 2015. u 16:31   /   by   /   comments (0)

Sinoć je na Učiteljskom fakultetu u Užicu održana predstava “Demokratija“ po tekstu i režiji glumca Zijaha Sokolovića, na kojoj je pored njega učešće u ovoj predstvi uzeo i glumac Dražen Šivak. Pun amfitetar Učiteljskog fakulteta govori u prilog da su se Užičani odazvali u velikom broju posetivši ovu manifestaciju.

Predstava „Demokratija“ Zijaha Sokolovića bavi se idejom razvoja i nastankom demokratije od antičke Grčke, drevnog Rima, prati mitske priče o Prometeju i bogovima sa Olimpa pokazajući demokratiju kao sistem koji je na strani ljudi osim kada to i nije baš slučaj.

Veštom glumom na sceni ovaj duo je kroz krilatice i primere Vilijema Šekspira, Bernarda Šoa, Tomasa Pejna i drugih znamenitih ličnosti predočio publici prednosti demokratije, kao i manjkavosti sistema koji je na uštrb čovečanstva degradirao čoveka od vremena ropstva pa do danas. Na veoma duhovit način u predstavi se ismeva autokratski režim starog Rima za vreme Gaj Julije Cezara i na edukativan način prikazuje senat kao jedan od primera  prvih tekovina Rimskog prava. Vladavina prava i senata, a ne jednog čoveka diktatora istaknuta je u želji da se predoči mladim ljudima na koji je to način nekad funkcionisalo praveći paralele sa današnjim vremenom u kojima vlade država imaju ulogu u donošenju bitnih političkih odluka. Sofoklova tragedija „Antigona“ uzela je učešće u izvedbi glumaca koji su na inspiritivan način prikazali tragediju žene koja se bori za civilizacijska prava u staroj Grčkoj. Kada Antigona gubi oba brata koji su se borili na dve različite zaraćene strane i ne mogavši da sahrani jednog od njih sa posmrtnim počastima zbog kraljeve zabrane, zamera se vladaru Kreontu koji je osuđuje jer se usudila da prekrši običaje i zakone zarad dostojanstvenog čina sahrane. Predstava pored duhovitog na edukativan način ukazuje na pojedinca u društvu koji  se bori za građanska prava i biva osuđen od strane vlastodržaca kada kao pisac naučnik, žena ili bilo ko drugi usudi da protivreči pravilima i zakonima koji idu na uštrb i štetu osnovnih merila drevnih kao i i današnjih civilizacijskih normi života građanina sveta.

Nakon predstave upriličena je i diskusija na temu predstave i civilnog društva, a društveno angažovanje i aktivnost građana istaknuto je kao bitna stvar u rešavanju problema. Na diskusiji su pored glumačke ekipe i predstavnice „Srbija u pokretu“ učešće u interaktivnoj debati uzela i Užička publika.

Zijah Sokolović je pojasnio na koji način ova predstava želi da ukaže na više stvari vezanih za civilno društvo, prave vrednosti, kao i mnoge druge stvari vezane za svakodnevni život građana.
—Ukoliko čovek u nešto veruje to ne može biti teško ostvarivo. Pasivnost dovodi do popuštanja organizma na prirodnoj bazi, lakše se razboliš i postaješ depresivan uz tu negativnu energiju. Mi to možemo vezati za pozorište ka takvo. Prilikom dolaska na predstave ljudi mogu reći ja to ništa nisam razumeo i da je to loše. Kad ih pitam je li znaš šta smo mi time hteli reći oni kažu, ma ne interesuje me to šta ste hteli reći to je loše. Njegov fond asocijacija u odnosu na pozorište je minimalan, a ima prava da javno govori o nečemu što jeste zato mi u predstavi kažemo uvek moraš imati jedno zašto, zašto je u predstavi to. On može reći ja hoću da gledam samo ono šta ja razumem i ako je smešno, a ako nije neću, meni je dosta te tragedije i onda mi moramo praviti predstave da bi to ljudi razumeli. Nama iz godine u godinu pada nivo i kraju dolaze ljudi sa najmanjim asocijacijama zato što se ljudi ne obrazuju ne idu u pozorište i gledaju na televiziji to što ima.–

—Ne razumeju na primer zašto je neka slika napravljena ili zašto je u nekoj galeriji postavljena, kao ni kad uđu u samoposlugu zašto su tako postavljene sve te stvari, a za sve ima odgovor. Moraš početi da razmišljaš i samim tim da se menjaš, jer kroz primer pozorišta, ako nešto ne razumeš odeš na internet pa pogledaš ko je pisac, zašto je to napisano, kako i šta je režija htela tom predstavom i onda možeš da kažeš da si informisan. To ne znači da si glup već da si se informisao i onda možeš takve predstave koje nisi razumeo, a dobio si informaciju da ti se  baš dopadnu, jer si ti kroz to razvio svoje mogućnosti kao i ovi mladi ljudi ovde. Oni moraju sami da razvijaju svoje mogućnosti uz pomoć interneta i na primer da pogledaju sve filmove koje označavaju ovu civilizaciju, jer ako oni to ne rade onda je krivica na njima. Sama osoba treba da ode na internet i da potraži i da vidi šta i gde je ona kao i drugi građani. Mladi ljudi su na početku oni ne znaju šta vole i šta znaju, a kroz umetnost mogu da formiraju svoj nivo svesti. Ako je ne budu razvijali onda će naći dečka isto koji se ne razvija i takava će im i deca biti. I onda kažete nema demokratije, a to je princip života. Čovek mora sam da se pokrene a ova inicijativa dolazi od mladih ljudi i oni to mogu da pokrenu ako žele, a ako ne žele to nije pravi istorijski trenutak. Put do toga kao i što demokratija kaže nije stvar da mi napravimo demokratiju već da pravimo onu demokratiju koja nama najbolje odgovara. Brak nije gotova stvar već je stvar što se razvija svaki dan kao i demokratija, menja se i traži aktivnost, znači život.–

—Ovu predstavu smo napravili ovde, želja nam je dalje, ali to je pitanje organizacije. Da bi mi to napravili i preneli dalje po regionu nama treba šest meseci do godinu dana organizacije da bi ta predstava uspela tamo. Predstava je gotova nama nije problem da je igramo, ali po principa predstave, marketinga i vremena koje živimo u našoj svesti mi se moramo pripremiti, napraviti novi plakat, istraživanja tržišta, da vidimo kome da damo to. Po našem utisku ova predstava je za studente četvrte godine i za građane, mlade ljude koji planiraju decu. Odigrali smo 250 predstava po Srbiji i imali smo ciklus prezentacija po gradovima. Dolaskom u gradove imali smo primer da na njoj moraju biti prisutni svi organi od predsednika opštine do drugih ljudi koji čine političku strukturu. Na 100. predstava prezentacije nikad niko nije bio zato što oni ne razumeju pozorište uopšte kao neku moguću varijantu akcije i nemaju fond asocijacija da bi reagovali na to. Svest o sistemu mora da se razvija na osnovu informacija, a brzina informacija koja prolazi je jako dobra. Za mene koji sam neutralan ,da je bilo puno i ostali ljudi napolju to bi bila prava svest ove sredine do jedne predstave koja je neuobičajena za ovu sredinu.–

—Danas su informacije svima dostupne i lako se dolazi do njih. Ja živim u Beču, u Austriji i moje kćerke traže na internetu ono što ih interesuje i to nađu. Čovek stalno mora da bude u pokretu i da traži ono što njemu odgovara i opet se vraćam na mlade ljude kao što je moja kćerka koja ima 17. godina. Gledaj i ono što te ne interesuje a ne ono što već znaš na pamet da bi proširila svoju svest i idi na onu muziku koju organski ne podnosiš. Idi tamo možda to voliš, jer zamisli možda upoznaš sutra dečka koji voli džez, a ti si rekla džez je bez veze. On dođe sutra i pita je li voliš ti džez a ti se zgraneš, da ne govorim dalje o slikarstvu, skulptorstvu … o onome što nam je dostupno na internetu što možete pogledati stalno.–

P. Marković