Požeško „Pesničenje“ u Klubu mladih

U Klubu mladih Požega u petak 11. decembra održano je Pesničenje, program idejno orijentisan  na afirmaciju aktivnog stvaralaštva, poezije pre svega.
Poezija, pre svega nosi intimističku odliku, delom zbog viševekovnog načina razmišljanja i negovanja stereotipa o pesnicima i njihovoj usamljenosti, delom i zbog samog stvaralačkog čina koji je ličan, subjektivom voljom izdvojen od uobičajene rutine mase koja se smatra neophodnom za život. Kreativnosti u stvaralačkom obliku izražavanja sve više manjka u savremenom svetu a razloga za to ima u najvišem zbog tekovina  civilizacijskog napretka čiji je  balast – način život koji  pretvara naše vreme u mehanicistički sklop više nego u ljudski, organski sastav. Da pesnici i kreativnost nisu i ne bi trebalo da budu izdvojeni rariteti ili sporadični produkti pokazuju i Pesničenja koja se od 2008. godine organizuju u urbanim sredinama u raznim prostorima pretežno orijentisanim ka mlađoj populaciji.
U Klubu mladih u Požegi, u organizaciji Kancelarije za mlade Požega i Kulturnog centra Požega Pesničenje kao kolektivni poetski čin opravdao je svoju svrhu interaktivnim učešćem pesnika iz Požege i okoline i gostiju iz Beograda. U pravom smislu reči potvrdilo se da biti pesnik znači i biti pažljiv i aktivan slušalac isto koliko i stvaralac. U programu ovog Pesničenja stihove govorili : Veljko Lađevac, Uroš Todorović, Filip Vukotić, Slobodan Milićević, Višnja Janošević, Ružica Dević, Srđan Stevanović, Milica Didanović, Ivana Nešovanović, Mileta Mijatović, Marija Bralović, Aleksandar Nikolić, Marko Marinković, Dragan Stjepanović, Petar Matović i pesnik namernik Stefan Matić. Izbor tema koji se kretao od najintimnijih ispovesti pa do angažovane poezije vešto je aranžiran u redosledu pesničkih kazivanja tako da nije bilo moguće apstrofirati utiske bez pažljivog slušanja oba kruga, posebno za publiku koja je bila u prilici da prvi put upozna neke od stvaralac . Osim toga, prožimanje istih tema donekle i istih stvaralačkih stilova, bez da se zaviri u biografije stvaralaca , ne donosi nikakvu različitost po mestu iz kojeg potiču stvaraoci. Poezije je ipak i uvek nevezana za sredinu kao mesto već za ličnost formiranu sredinom što je u ovom slučaju Pesničenja dalo dubok utisak razumevanja i prožimanja velikog i malih gradova do krajnje jednakosti. Pojedini scenski nastupi uz teatralnost prilagođenu sadržaju dali su dozu dinamike koja je posebno doprinela gipkosti po definiciji ukočenih i uštogljenih, za mladog čoveka u najvećem i dosadnih, književnih večeri. Otuda nije čudo da je publika pored kvalitetnih poetskih kazivanja bila izložena i dobroj zabavi.
Muzički deo programa odlično uklopljen u tematsku celinu Pesničenja obeležili su nastupi Lazara Šijaka i Prijatelja i Kralja Čačka . Kruna je na kraju pripala svima- i organizatorima i učesnicima i publici koja je postala sastavni deo stvaralštva.

M. Nikolić