Muzika, Vesti

Petnaest godina postojanja proslavljeno i koncertom u Užicu: Donne di Belgrado

Posted: 14. oktobra 2015. u 05:06   /   by   /   comments (0)

Svečana sala Gradske kuće u Užicu u utorak 13.oktobra bila je mesto gde su  se umesto uobičajenih rasprava za skupštinskom govornicom čuli: flauta, klavir i sopran, sve skupa kao trio Donne di Belgrado. Vrhunske muzičarke koje čine ovaj trio , poznate ne samo na beogradskoj muzičkoj sceni već i van granica naše zemlje, na turneji kojom proslavljaju 15 godina postojanja, nakon sale Kolarčeve zadužbine , počastile su i Užičane svojim nastupom. Trio Donne di Belgrade čine dame: Aneta Ilić- sopran, profesoru na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, Stana Krstajić- flauta, solo flautkinja Beogradske filharmonije i Natalija Mladenović , pijanistkinja , saradnik na katedri za gudačke instrumente na Falultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

DSCF3973
Repertoar anasmbla  pripremljen za ovo muzički veče sačinjavao je raznolik izbor kompozicija u smislu da su Donne izabrale širok spektar kompozitora za svačiji ukus: Hendela preko Djordana , Ravela i čarobna flaute razigrane Šeherezade, Brugka, Sen Sansa u kome je nepohodno da flauta bude skrivena odnosno da se ne čuje direktno sa scene. Od domaćih kompozitora čula su se dela Dejana Despića koji ove godine puni 80 godina života i koji je pisao specijalne kompozicije za Donne di Belgrado inspirisan njihovim nastupom , zatim Isidore Žebeljan , Milane Stojadinović Milić, Ivana Brkljačića i Dragane Jovanović koja je takođe komponovala nekoliko pesama specijalno za ovaj trio. Novina u repertoaru na ovoj turneji jeste premijera kompozicije Dragane Jovanović “ Ispričaj mi bajku” za koju je stihove napisala upravo flautiskinja Stana Krstajić i na čijem kraju Donne menjaju uloge: vokal postaje pijaista a istrumentalistinje- vokali.
Nakon koncerta na kome je puna sala uz dodatna mesta za sedenje pokazala da Užice ima publiku za ovu vrstu muzike, Donne su podelile nekoliko utisaka za javnost.

DSCF4015 Aneta Ilić, raskošan sopran , koja se pored pedagogije na FMU često nađe i na muzičkom repertoaru Beogradske opere i na brojnim koncertima, o 15-godišnjici postojanja ovog kamernog sastava je rekla:
-Za petnaest godina desili su se brojni koncerti, gostovanja .., i čini mi se da je sve to stalo u jedan tren. Desilo se i mnogo stranica divne nove muzike ispisane za ovaj ansambl a desilo se i bogatstvo emotivnih stanja između publike i nas koji smo na sceni. Ovo postojanje dugo petnaest godina obeližila su i mnoga poznanstva , mnoga nova zaljubljivanja u muziku, nove note, nove stihove,nova sazvučja…
Kad krenete na koncert u neki grad u unutrašnjosti u kome ne postoji ne samo opera nego negde čak ni muzička škola, da li se javlja zebnja u vidu razmišljanja o tome kako će vas publika prihvatiti?
-Ne razmišljam o tome da li ljudi imaju ili ne muzičko obrazovanje ili o nekim predrasudama vezanim za muzičko obrazovanje. Moja razmišljanja kreću se linijom da su ljudi svuda isti: ili im se nešto dopada ili ne dopada a to je nešto što je jedino merodavno, to kako publika prima muziku koju izvodimo. Mi se svi tri još na početku koncerta svojski potrudimo da publiku začaramo na pravi način i da onda prosto nemaju izbora: moraju to da prihvate!
DSCF3965Natalija Mladenović, pijanistkinja koju je životni put nakon školovanja od rodne Rusije doveo u srpske koncertne dvorane gde, pored pedagoškog rada nastupa kao solista ali  u raznim kamernim sastavima , o svom angažmanu u Donnama kaže:
-Pre mene u ovom triu kao pijanistkinje bile su Jasna Tucović , Maja Rajković a ja sam se najduže zadržala i ne planiram da odustanem. Prvo , jako volim pevanje, volim kako peva Aneta i to je preduslov. Ako neko voli pevanje a ne voli pevačicu onda je to nespojivo i ne funkcioniše. Ovde su se sve komponente sastavile: ljubav prema pesmi, pevanju, muzici ..,i jedno veliko poštovanje prema svemu što čini ovaj sastav. Uzajamno poštovanje i jeste nešto što nas tera da ovaj posao uradimo što odgovornije. Uspostavile smo odnos u kome se trudimo da jedna drugu ne razočaramo i na probama i na nastupima. a s druge strane razumemo se pa postoji i visok stepen tolerancije među sobom. Ta vrsta komunikacije : razumevanje i odgovornost s jedne strane kao i sposobnost da se oprosti tuđa greška jeste ono osnovno ljudsko  što doprinosi da ovaj trio postoji i da je zajedničko muziciranje-radost.DSCF4029
Sve tri ste ravnopravno zastupljene kao izvođači na sceni ali publika stiče utisak da je Aneta kao vokal, glavna , a da su klavir i flauta samo pratnja. Da li je to tako?
-Uobičajeno je da ljudi tako misle i  taj utisak opšti kad je vokal na sceni. No, mi se trudimo da se ne nadmećemo a  to zapravo i nije cilj- nametnuti se. Najveće majstorstvo jeste: umeti podrediti se nekome, isto kao i u životu. Vrhunsko je umeće i života i zajedničkog nastupa: umeti ne istaći svoju ličnost. Mnogi ljudi to ne shvataju, misleći da je kamerna muzika manje zahtevna od solističke ali to nije tako. Svaka vrsta nastupa ima svoju specifičnost, ali u ovom sastavu je jako važno: u određenoj akustici i sa određenim instrumentima, umeti prilagoditi se trenutnoj situaciji. Svaka sala je drugačija, čak i drugačije zvuči kad je prazna i kad se napuni publikom , naši instrumenti su drugačiji i onda , u tim momentima nastupa na sceni , moraš da vodiš računa o partnerima. Na nastupima se dešava i nešto spontano i to sponatano je jedna velika vrednost koju treba uvažavati i negovati svakim sledeći put u drugačijem obliku.
DSCF3960Stana Krstajić, pored karijere u Beogradskoj filharmoniji, angažovana je i u nekoliko kamernih ansambala ali rado svira i za decu, stare, osobe sa invaliditetom, kako kaže: odaziva gde god je pozovu i gde ima mogućnost da nekome pruži zadovoljstvo svojm muzičkim umećem. Stana je bila i inicijator osnivanja Donne Di Belgrado a u ovom ansamblu bavi se i menadžerskim poslom te je na taj način obezbedila i projektnu podršku Ministarstva kulture za ovu turneju:
– Svaki nastup i svaki događaj koji su Donne do sada imale su vrednost za sebe, ali sam najviše ponosna što mi postojimo 15 godina. Jako je retko da jedan ovakav kamerni sastav kod nas postoji toliko dugo.
Tajna toliko dugo uspešne karijere je možda i odabir kompozicija koje izvodite. Na koji način sastavljate repertoar?
-Zaista imamo sreću da naši vrhunski kompozitori pišu za nas. Na početku sam ja bila ta koja je vukla za rukav, podsticala i stvarno jako puno radila sa autorima. Mogu da kažem da je bio problem obezbediti i note pa sam ih nabavljala iz Nemačke jer kod nas stvarno nije lako doći do nota. No, za ovih petnaest godina napravili smo  antologijske kompozicije, izuzetno vredne. Ovo večeras je bio samo jedan mali deo kompozicija koje izvodimo, i neke od njih nisu kompletne, recimo od tri pesme koje su pisane za nas izveli smo jednu ili dve. No, volimo da se zna za takve stvari jer je stvarno velika čast imati toliko vredne kompozitore koji samo za vas pišu. Velika stvar koju smo uspeli da uradimo je i snimanje kompakt diska. “Mala kutija”, disk koji smo snimile posle puno peripetija još DSCF4036uvek ne može da se kupi u slobodnoj prodaji već samo na našim koncertima i da se naruči. Ovim hoću da kažem da je u našim uslovima jako teško opstati toliko dugo s obzriom na mnoštvo stvari kojim treba da se bavite da biste na bilo koji način bili u javnosti a da vam na kraju najmanje vremena i energije ostaje upravo za ono čime treba da se bavite: umetnošću! No , sve to ne umanjuje nego naprotiv, uvećava osećaj vrednosti kad znate da je iza ansambla celih 15 godina postojanja.
Nakon Užica, Donne di Belgrado nastupaju u svečanoj  sali Skupštine Beograda, Gradskoj kući u Novom Sadu.

M. Nikolić