Umetnost, Vesti

Otvorena izložba radova Sretena Tanaskovića u Gradskoj galeriji Užice

Posted: 19. februara 2016. u 02:45   /   by   /   comments (0)

Izložbom radova Sretena Tanaskovića „Slike i objekti“ započeo je ovogodišnja izlagačka sezona u Gradskoj galeriji Užice. Izložba otvorena 18. februara predstavlja stvaralaštvo užičkog slikara nastalo u nekoliko prethodnih godina i, kako je istakao direktor Gradske galerije , Zoran V. Cvetić „ može da se okarakteriše i kao  retrospektiva različitih radova iz nekoliko kategorija likovne umetnosti budući da obuhvata slike, skulpture i instalacije.“

-..I Raušenbergova izjava da slučajno nađeni otpadak mođe za umetnika predstavljati veću vrednost nago zlato Volstrita , sigurno je uticala na razvijanje svesti o tome da se naknadnim intervencijam i odbačene stvari mogu definisati kao delo. U novom socijalnom i kulturnom okviru, u savremenom dob, upotreba starih materijala otvara umetnicima različite puteve i mogućnosti da odgovarajućom strukturom obuku svoje misli, stavove i ideje. U okviru ovih ili sličnih uticaja, ali sa potpuno novom kreativnom energijom ili motivisanošću, kreće se stvaralaštvo Sretena Tanaskovića. Protiv realizma, nefiuguralne umetnosti, fovističke dekorativnosti, vešto komponujući svoje objekte ili instalacije, on stvara, gradi formu, koristeći različite materijale i stare predmete. Opipljivu realnost  koja nas okružuje pretvara u sasvim novu, zamišljenu stvarnost, a boja, zelena ili ružičasta i najčešće plava, sredstvo je kojim ublažava efekte sirovog materijala ali i koprena, zastor, između ta dva sveta- piše o stvaralaštvu Sretena Tanaskovića istoričar umetnosti Biljana Spalović u predgovoru katalogu za izložbu i dodaje:

012-Plava je duboka, nematerijalna boja, put u beskonačnost, u nepoznato, imaginarno, u večnost. Sve ovde ukazuje na vezu stvarnog i nestvarnog, zemlje i neba, a crna i plava svetlost dodaju neke fluidne efkte daleke kosmičke erupcije. Dadaistička negacija sveta ovakvog kakav je i otpor besmislu, kanonima i konvencijama , revolt i bunt protiv ustaljenog , stereotipnog,  uobičajenog, pojavljuju se diskretno, vešto zaodenuti blagom dozom groteskno , komičnog i ne bez ironije. Likovno vešto uobličeni, ovi objekti, instalacije i kolažne struktrure odlikuju se izvanradnim smislom za detalj kao i jedninstvom forme, boje i bogate teksture. Svojom istraživačkom kombinatorikom, radoznalošću i senzibilitetom Sreten Tanasković postavlja poznate stvari u potpuno novi kontekst, provocirajući posmatrače da uvide besmislenost potrošačkog društva i da se okrenu nekim uzvišenijim sferama života. Koliko ukazuje na zapažanje samog objekta toliko navodi na razmišljanja o vremenu, ličnostima, prošlosti i budućnosti.

080-U Užicu sam zadnji put izlagao pre par godina, a to je bilo u okviru manifestacije „Noć  muzeja“, znači –jedno veče, i par puta u pomoćnom Trezoru Muzeja, to je sada –Lapidarijum. Pravio sam izložbu na Rajskim otocima, na otvorenom, pod šatorom i to je bilo nešto predivno, zatim u Beogradu u galeriji „73“. Nešto i nisam ljubitelj izložbi, više volim ovako da radim, u „predgrađu“ centra zbivanja. Stvaranje mi je, nekako,   više intimna stvar ali evo, prvi put sam u ovoj Galeriji i čini se da publika svojom brojnošću kaže da bih trebao više izlagati- izjavio je Tanasković nakon otvaranja izložbe.

Ali, kad ne bismo imali izložbe ne bismo ni znali dokle i kuda, kojim pravcem se kreće društvo , civilizacija uopšte. Izložba nije samo prezentacija Vašeg rada…

-Znam, ali i samo slikarstvo gubi na značaju u odnosu na ono što je nekad bilo. Novi mediji, kretanja u društvu, nova interesovanja u društvu, sve to utiče da ni slikarstvo nema onaj značaj koji je nekad imali i koji bi trebalo da ima. Nekada je bila čast biti slikar, a danas kad me neko pita šta radim, čisto sa stidom čovek izgovori šta mu je zanimanje. Ne znam u kom pravcu ovo dalje ide, niti mogu da pretpostavim budućnost slikarstva. Ne mislim samo na status slikara u društvu nego – slikarstva i umetnosti uopšte.

061Bez obzira na taj osećaj, Vi se u nekim elemetnima još uvek čvrsto držite tradicionalnog?

-Obožavam da radim kopije. Uporedio bih to sa situacijom kada neki muzičar super svira neki instrument i kada svira nečiju kompoziciju. Kada počnem da radim kopiju i kada otkrijem nešto onda je to poseban osećaj.  Kada vidite neko slikarsko delo ono vam se dopada ili ne, ali dok radim kopiju imam utisak da sam u drugačijem odnosu i sa delom i sa autorom. Nekada imam utisak jako bliske povezanosti sa umetnikom koji je to nekad davno radio, i to se dešava kada polako otkrivate tajnu nastanka njegovog dela.

Pored izrade kopija, čemu se najviše posvećujete?018

-Najviše sam radio primenjeno slikarstvo. Najbolje stvari koje sam radio –više ne postoje . To je takozvani totalni dizajn. To je i bio posao koji sam najviše voleo- uradio sam par lokala –od naziva, boje tepiha, svih slika, vitraža..To sam uradio na nekoliko mesta i onda je to prestalo u smislu da više niko ne radi opremanje prostora na taj način. Prestala je i prodaja slika, nema više potražnje ni za ikonama, tako da je moja slutnja što se tiče neizvesne budućnosti slikarstva veoma opravdana.

Bavili ste se i primenjenom umetnošću u domenu stakla?

-Da, sa Veljom Tošanićem. Međutim i to je stalo, vrlo retko sarađujemo u poslednje vreme, ali zadnjih 10-15 godina radili smo intenzivno čak i po čitav dan. Veljo čuva te moje slike, crteže..ima prilično bogata kolekcija s obzirom na broj radova koji je iza nas. Staklo je jako zahvalan materijal a meni je blizak jer sam na tome i diplomirao: mozaici, vitraži, freske , zidno slikarstvo..

Izložba radova Sretena Tanaskovića otvorena je u narednih mesec dana.

M. Nikolić