Umetnost, Vesti

Od folklora do medicine preko Pariza

Posted: 3. oktobra 2015. u 08:40   /   by   /   comments (0)

Mladen Božović iz Sevojna , student Medicinskog fakulteta u Beogradu, ima dvadeset godina i folklorom se bavi od svoje šeste godine. Potiče iz porodice u kojoj se neguje tradicija i čuva nasleđe. Njegov otac, Dragomir Božović je dugogodišnji igrač folklora i umetnički rikovodilac Etno udruženja zavičaj a brat Marko je takođe folklorac. Majka Ivana i najmlađi brat Matija su redovni na probama, turnejama i nastupima, pri čemu daju svoj doprinos aktivnostima Etno udruženja Zavičaj u Zlakusi.Sa Mladenom razgovaramo o razlozima bavljenja folklorom, turneji u Pariz i školovanju.
Da li je bilo uticaja iz porodice na tebe da počneš da se baviš folklorom?
―Ne bih rekao. Jednostavno, sa ocem sam često išao na probe koje je on vodio pri KUD-u Sevojno u Radničkom domu ili u Osnovnoj školi Aleksa Dejović u Sevojnu i bilo mi je zanimljivo. U toku proba sam pokušavao da stanem sa decom u kolo i da igram ali sam bio previše stidljiv. U tom periodu sam imao oko šest godina i svi su bili stariji od mene. Želeo sam da igram ali mi nije prijalo eksponiranje. Moji pokušaji su trajali neko vreme ali onda sam nekako prevazišao stidljivost i ubrzo počeo da igram zajedno sa ostalima.

Mladen Božović u narodnoj nošnji

Mladen Božović u narodnoj nošnji

U osnovnoj školi si bio odličan đak. Sa istim uspehom si završio i srednju školu  prirodno-matematički smer. Da li ti je u toku školovanja bavljenje folklorom bilo opterećenje bez obzira što voliš da igraš?
―Samo jedan kraći period od par meseci, negde u toku petog razreda osnovne škole, sam imao prekid u bavljenju folklorom. Ubrzo sam shvatio da mi nedostaju probe i druženje. Na kraju krajeva ako ne idem na probe ne mogu ni na turneje a to je nešto najlepše u bavljenju folklorom.

Mladen Božović i članovi Zavičaja

Mladen Božović i članovi Zavičaja

Da li su tvoji školski drugovi po tvom povratku sa turneja, pogotovo inostranih, izražavali želju da se bave folklorom ili su ti zavideli?
―Pokušavao sam da ih ubedim da krenu na folklor, prepričavao sam im događaje sa turneja i dočaravao lepotu druženje folkloraca. Neki su počinjali da se bave folklorom pa odustajali uz tvrdnju da imaju previše obaveza , da im teško ide savladavanje koraka ili im nije odgovaralo što probe nisu u Sevojnu. Neki su odustajali posle nekoliko proba, drugi čak i posle nekoliko meseci. Žalili su što nisu nastavili da se bave folklorom tek kada čuju gde smo putovali i nastupali. Iako mislim da je meni bilo malo lakše jer sam počeo da se bavim folklorom od šeste godine i da je možda malo teže kada se počne kasnije, verujem da se sve može postići radom i upornošću. Meni folklor nije navika i obaveza , već život.
Ove godine se navršava 15 godina od kako si počeo da se baviš folklorom. Koje države si posetio na turnejama do sada?
―Na prvom mestu je to Bugarska u koju idemo svake godine, zatim Makedonija, u Poljskoj smo bili dve godine uzastopno, Grčka, Turska, Italija, Južna Afrika i Francuska ove godine.
Koja turneja ti je posebno zanimljiva?
―Definitivno je to turneja u Južnu Afriku odnosno Johanesburg u aprilu prošle godine. Na turneji smo proveli 10 dana i to više turistički jer nismo imali puno obaveza vezano za nastupe. Imali smo više vremena za druženje sa decom srpskih porodica koje žive u Južnoj Africi, kao i za bolje upoznavanje Južne Afrike. Osim toga prvi put smo putovali na turneju avionom što je posebno iskustvo.

Sa putovanja u Južnu Afriku

Sa putovanja u Južnu Afriku

Kakav utisak je na tebe ostavilo ovogodišnje putovanje u Francusku?
―Malo je nedostajalo da ne odem na turneju. Prijavio sam se za odlazak u poslednjem trenutku jer nisam bio siguran kada će mi biti ispiti na fakultetu. Pre turneje nisam imao mnogo vremena da dolazim iz Beograda na probe ali sam uspeo da se pripremim sa folklorom pre puta. Do Francuske se putuje dva dana autobusom. U toku puta smo se zadržali na italijanskoj obali u mestu Lido degli Estensi i uživali u kupanju i šetnjama. Naredni dan smo stigli u Francusku.

Mladen Božović sa porodicom u Parizu

Mladen Božović sa porodicom u Parizu

Šta si uspeo da vidiš od znamenitosti Pariza?
―Posle odmora u hotelu u okviru obilaska Pariza otišli smo u Muzej Luvr i imali priliku da vidimo čuvenu sliku Mona Liza. Bili smo podeljeni u dve grupe od kojih je svaka provela po dva sata u Luvru. Nakon toga smo posetili dvorac Versaj čiji vrtovi su bili opsesija Luja XIV koji je svojevremeno sam napravio planove obilaska svojih vrtova da bi im se posetioci što više divili. Zanimljivo je da se Luj XIV u svom životu okupao samo 62 puta a živeo je 70 godina.
Koliko u stvari na turnejama upotpunjujete svoja znanja iz škole. Da li ti je zanimljivo da uživo vidiš ono o čemu si učio u školi ili video u medijima?
―Da, naravno. Na primer, u Versajskom dvorcu smo posetili i sobu u kojoj je bio potpisan Versajski sporazum zahvaljujući kome je i nastala nekadašnja Jugoslavija. Bili smo i u Diznilendu zbog koga su neki od naših mlađih članova čak brali maline da bi imali dovoljno novca da kupe karte za sve sadržaje koji su ih zanimali. Jedan od takozvanih parkova u pariskom Diznilendu se zove Studio, u njemu se snimaju animacije vezane za Diznijeve filmove i u njemu su rolerkoster vožnje za malo starije. U drugom parku su sadržaji i vožnje za mlađu decu. Bilo nam je teško da se odlučimo gde da idemo jer smo imali jednog vodiča a u Francusku su išli igrači različitih uzrasta:od najmlađih, preko prve postave pa sve do veterana.

Mladen Božović na sceni

Mladen Božović na sceni

Jesi li imao priliku da vidiš ulične umetnike?
―Ispred jedne Katedrale smo videli slikare, muzičare, igrače i zabavljače koji su zainteresovali veliki broj turista. Našu pažnju je privukao čovek koji je invalid i koji je pravio predmete od žice na licu mesta i po želji. Uglavnom su to bile minijaturne životinje i oblici, koje je prodavao za nekoliko evra. Svi su kupovali predmete od njega iz poštovanja prema načinu na koji se bori za sebe i egzistenciju.
Jeste li imali kontakt sa nekim srpskim Kulturno-umetničkim društvom u Parizu?
―Sa KUD-om Biseri smo organizovali susret u vidu folklorne radionice jer su njihovi članovi bili na raspustu pa nismo mogli da održimo zajednički koncert. Putem radionice smo razmenili iskustva po pitanju folklornih koraka i koreografija. Mislim da su naši koraci teži ali moram da priznam da mi se dopada kako njihovi igrači pevaju.
Kakav utisak je na tebe ostavio Pariz?
―Pratilo nas je loše vreme ali bez obzira na to uspeli smo dovoljno da upoznamo Pariz. Tamo smo proveli pet dana i mogu da kažem da ima mnogo zanimljivosti. Centar Pariza je ogroman, ispunjen starim građevinama. Gde god smo krenuli dolazili smo do dela gde se nalazio Luvr koji je ogroman. Videli smo i staklenu piramidu koja je prelepa. U Parizu postoji podela na dve strane ulice, tačnije na sunčanu stranu u kojoj je sve skuplje, počev od kafića, butika, prodavnica i slično i manje sunčanu stranu u kojoj je sve jeftinije. U Parizu postoji i srpski kvart u kome se nalaze restorani i prodavnice sa raznim proizvodima iz Srbije, kao što su hrana i piće.

Sa turneje

Sa turneje

Prilikom odlaska u Francusku ste proveli dan u Italiji. Gde ste se zadržali u povratku?
―Bili smo na Oktobarfestu u Minhenu. Oduševljen sam atmosferom i samim događajem i nas nekoliko planira da sami odem ponovo sledeće godine. Najkraći opis Otobarfesta je vašar ali mnogo je uređenije, organizovanije, veliki prostor je ispunjen salama u kojima goste zabavljaju muzičke grupe, svi radno angažovani su u nošnjama. Jedino je cena za kriglu od 1 litra piva pravi šok. Čak 10,3 evra po krigli.Bez obzira na cenu, gosti spontano organizuju takmičenje u brzom ispijanju piva. Bili smo i u Salzburgu ali uveče tako da smo videli samo prozor sobe u kojoj se rodio Mocart.

Mladen Božović na sceni

Mladen Božović na sceni

Turneja je završena i vraćaš se fakultetskim obavezama u Beograd. Kako će ubuduće funkcionisati tvoji nastupi sa folklorom?

―Završavam prvu godinu i znam da je druga godina teža. Imaću više obaveza ali i na fakultetu imaju probe folklora u Studenskom domu. Postavu čine studenti medicine i ima poprilično članova koji su iz užičkih KUD-ova. Ali ipak koristim svaki trenutak, makar samo par dana, da dođem kući i da idem na probe i druženja sa članovima Zavičaja. Na kraju krajeva i izlasci u Beogradu su uglavnom sa članovima Zavičaja koji studiraju u Beogradu.
Kakav značaj ima bavljenje folklorom za tebe?
―Ne bih mogao da zamislim život bez folklora, proba nastupa ili turneja. Smatram da sam u boljoj poziciji od svojih vršnjaka koji pored škole nemaju druga interesovanja. Upoznao sam mnogo ljudi i država zahvaljujući folkloru. Obaveze koje sam pri tom imao, nisu me lišile ličnog života i izlazaka. Trenutno me najviše brine da li ću zbog obaveza na fakultetu moći da nastupim sa Etno udruženjem Zavičaj na događaju u Novom Sadu 4. oktobra pod nazivom Veliko kolo za Ginisa za koji se naše društvo prijavilo. Bilo bi lepo biti deo kola koje će biti upisano u Ginisovu knjigu rekorda. Nadam se da ćemo uspeti u tome.
Mirjana Milićević