Društvo, Vesti

Novogodišnja radost osnovaca sa posebnim potrebama

Posted: 24. decembra 2015. u 17:17   /   by   /   comments (0)

Nedavno je u Osnovnoj školi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju „Miodrag V. Matić“ u Užicu održana još jedna novogodišnja radionica. Sada već tradicionalno, nekoliko dana pred doček Nove godine, u prostorijama ove škole organizuje se druženje učenika, njihovih porodica i zaposlenih u ovoj školi.

Odmah nakon doručka, u prostoriju kreativne radionice zaposleni se užurbano prenosili stolove i stolice iz učionica da bi obezbedili dovoljno mesta za sve goste. Pripremljeni materijal za izradu čestitki i nakita, podstakao je dečiju radoznalost a uzbuđenje je počelo čim su se na vratima radionice pojavili prvi članovi porodica. Topli zagrljaji i osmesi kojima su roditelji obasuli ne samo svoju decu već i ostale učenike, šuškanje kesa prepunih raznovrsnog materija za “rad” -bojom, hartijom, šljokicama, ukrasnim papirom, stopljeni sa veselom grajom, označili su početak kreativnog druženja.

U jednom trenutku je čak delovalo da je prostorija radionice premala za sve ali ubrzo su se svi udobno smestili i počeli sa radom. Osnovci sa smetnjama u razvoju su i iz drugih gradova, koriste i usluge domskog smeštaja pa pojedinim učenicima roditelji nisu mogli da dođu zbog obaveza ali gosti i zaposleni nisu dozvolili da se to oseti. Svi učenici su bili uključeni u rad prema svojim mogućnostima i raspoloženju, jer su smetnje u razvoju učenika koji pohađaju školu “Miodrag V. Matić” različite: oštećenje sluha, oštećenje u mentalnom razvoju, oštećenje vida, smetnje iz oblasti autizma, smetnje u oblasti emocionalnih i funkcija ponašanja, motorički poremećaji.

Nataša Jeftović i Rastko

Nataša Jeftović i Rastko

O značaju pozitivne i kreativne energije za decu sa smetnjama u razvoju, kao i o samom značaju postojanja i rada škole i “Miodrag V. Matić” za roditelje i decu, Nataša Jeftović iz Arilja, majka dvanaestogodišnjeg Rastka je rekla:

―Sam boravak dece u ovoj školi je za roditelje veoma značajan a socijalizacija na ovakvim radionicama je izuzetno iskustvo i za decu i za nas. Danas rade nešto veoma kreativno i drugačije, upoznaju i druge osobe bez obzira koliko to ponekad može da im smeta. Važno je da se privikavaju na promene,da stiču samopouzdanje. Rastko inače ne voli gužvu i galamu ali ovi ljudi danas i zvuci oko njega mu ni malo ne smetaju-naprotiv. On uživa.

Koliko se roditelji dece sa posebnim potrebama poznaju? Imate li prilike da razmenjujete iskustva?

―Ovakvi susreti nam omogućavaju da se bolje upoznamo, bilo da se radi o deci ili o roditeljima. Viđamo se ovde u školi ili u raznim Udruženjima. Bolje razumemo jedni druge nego što mogu da nas razumeju roditelji koji nemaju decu sa smetnjama u razvoju, jer manje-više imamo iste probleme. Rastko je u ovoj školi već šest godina jer je prosto nemoguće da pohađa redovnu nastavu zbog same prirode smetnji u razvoju. S druge strane, ovde je siguran, ima svu potrebnu negu i pažnju, sve što nauči ovde za njega ima izuzetan značaj. Defektolozi poznaju Rastka kao i ja, ne forsiraju aktivnosti kada on nije raspoložen. Posvećeni su deci u mnogim aspektima, počev od sigurnosti pa sve do ishrane u slučajevima kada ne vole neku hranu.

Građani su se uključili u ovu radionicu uglavnom putem podrške u doniranju materijala. Da li se u njihovom gestu nazire dobra volja za ostvarivanjem inkluzije?

―Žao mi je što sa inkluzijom ide vrlo teško ali s druge strane mogu da razumem i roditelje dece koja nisu ometena u razvoju koji i sami imaju gomilu problema. Znam to iz iskustva jer pored Rastka imam još dvoje starije dece. Bilo bi divno kada bi se u ovakve radionice uključilo više građana, osnovaca ili srednjoškolca ali ne samo putem doniranja materijala, ne samo putem predavanja i slično. Prava inkluzija je praktično fizički kontakt sa decom ometenom u razvoju, putem ovakvih radionica ili samim dolaskom u posetu našoj deci. Pri tome jedna radionica nije dovoljna da se bolje upoznaju ali u svakom slučaju i jedan susret ili druženje je dovoljno da bolje razumeju našu decu koja bez obzira na ponašanje i smetnje vole, osećaju, pate, raduju se, jedino što svoja osećanja pokazuju na drugačiji način.

I dok je Rastko sa stidljivim osmehom na licu pažljivo lepio šljokice na jelku od hartije, Tijana Planić je u društvu svoje majke,  roditelja i dece sa posebnim potrebama i profesorke Slobodanke Cvijović-Sarvan, vredno ukrašavala čestitke i pažljivo i diskretno se uključivala u aktivnosti. Tijanu i njenu mlađu sestru su roditelji od malena upoznavali sa drugom stranom životne medalje, sa decom koja su ometena u razvoju i sa njihovim načinom života i potrebama, pripremajući ih da odrastu u osobe koje spremno i sa razumevanjem prihvataju različitosti. Prošle godine je učestvovala u radionici pripremajući čestitke za ukrašavanje kod kuće a ove godine je odlučila da se pridruži radionici na poziv profesorke Slobodanke Cvijović-Sarvan. Tijanu Planić , inače učenicu IV razreda Umetničke škole u Užicu,  smo pitali šta misli o odražavanju ovakvih radionica.

Tijana Planić

Tijana Planić

―Drago mi je što sam danas ovde i što mogu da učestvujem u radionici i pravljenjem čestitki i kreativnim idejama. Mislim da učenici Umetničke škole u dogovoru sa direktorkom i profesorima škole “Miodrag V. Matić” mogu mnogo da doprinesu i pomognu u kreativnom radu učenika sa posebnim potrebama. Vidim da su deca danas oduševljena, vole da stvaraju, boje, ukrašavaju a i meni je vrlo prijatno sa njima.Potrebno je da se samo malo bolje upoznamo i prihvatimo jedni druge. Potrudiću se da ih opet posetim.―odgovorila je Tijana istovremeno proveravajući čestitke na radijatoru na kojima je trebao da se osuši lepak, dok je one gotove ređala pored prozora.

U međuvremenu je stiglo i posluženje, smoki, sokići i voće, koje su domaćini pripremili. Deca su bila oduševljena ali su zaposleni gledali na sat i pomalo vrteli glavom jer se približavalo vreme ručka. Ne želeći da deci kvare zadovoljstvo, progledali su im kroz prste i nastavili sa radom u nadi da kuvarice neće biti ljute ako deca ne pojedu sve za ručak.

Marija Ćebić

Marija Ćebić

Radost  zbog grickalica na stolu Marija Ćebić iz Kosjerića, učenica drugog razreda je pokazivala skoro poskakujući na stolici. Radoznalo je posmatrala sve oko sebe uživajući u čoko smokiju, dok je nastavnica Jelena Jakovljević uporno pokušavala da joj obriše tragove čokolade sa lica. Rado nam je pokazala čestitke napravljene u grupi u kojoj je sedela, pokazujući prstićem Deda Mraza,njegov pojas, odelo, bradu.Srećna zbog društva, Nove godine, šljokica i raznobojnih papira oko sebe, rado nam je otpevala pesmicu o Deda Mrazu. Odrecitovala je i pesmicu o povrću iz predstave sa kojom će učenici škole “Miodrag V. Matić” nastupiti za svoje drugare u Domu “Petar Radovanović” u petak 25.decembra u 13 časova.Istom predstavom će obradovati i učenike  u svojoj školi u ponedeljak 28.decembra.

Na samom kraju radionice, urađene čestitke, ukrasi i drugi novogodišnji predmeti su brižljivo spakovani a gosti su polako počeli da odlaze. Za trenutak smo u raspremanju prostorije prekinuli Maricu Lazović, diplomiranog defektologa somatopeda i nastavnika razredne nastave, želeći da čujemo mišljenje o radu kreativnih radionica iz ugla stručnog lica.

Koliko često se organizuju kreativne radionice  roditelja i učenika  škole “Miodrag V. Matić”?Očekujete li u budućnosti još veću saradnju sa volonterima?

Luka Todorović i Marica Lazović

Luka Todorović i Marica Lazović

―Do sada smo radili radionice sa roditeljima za izradu novogodišnjih čestitki i nakita, osim jedne uskršnje radionice. Od Nove godine u planu nam je radionica i za Uskrs i za 8. mart. Na našu inicijativu učešće u ovoj radionici je uzeo veliki broj roditelja ,prostorija za održavanje radionice je bila prepuna. Velika je zainteresovanost i podrška građana, iz Policijske Uprave Užice dobili smo već napravljene jelkice koje je samo trebalo ukrasiti, Učiteljski Fakultet u Užicu je najavio da će i oni pripremiti čestitke i nakit za našu prodajnu izložbu. Naime sav novac od prodaje nakita i čestitki će biti utrošen za izlete naših učenika na koje do sada nisu išli. Kreativan i lep način za obezbeđivanje potrebnih sredstava u koji se uključilo i nekoliko volontera. Naši učenici mogu mnogo toga sami da urade samo je potrebno naći način na koji oni mogu da iskažu svoju kreativnost i mogućnosti i da u tome budu uspešni kao i učenici redovnih škola. Za crtanje, pevanje ili igru naši učinici su posebno zainteresovani ,tako da se nadamo da će u ovakvim radionicama uskoro učestvovati i veći broj učenika iz drugih škola.

Svoju radost zbog lepo provedenog prepodneva,trinaestogodišnji učenik Luka Todorović je iskazao Marici Lazović velikim drugarskim zagrljajem. Čestitke, ukrasi i drugi novogodišnji predmeti u koje je utkano mnogo ljubavi i topline biće u prodaji nekoliko dana u Tržnom centru “Pariz”. U petak 25.decembra u periodu od 12-16 časova i u ponedeljak 28.decembra i utorak 29.decembra, takođe u Tržnom centru “Pariz” od 12-16 časova.

Mirjana Milićević