Umetnost, Vesti

Noćni demoni: Karakondžula

Posted: 25. januara 2016. u 08:03   /   by   /   comments (0)

S obzirom da se Nekršteni dani vezuju za period od Božića od Bogojavljenja vredi spomenuti da se za taj period pored Nekrštenaca, vezuje i verovanje u pojavljivanje noćnih demona čije je naziv Karakondžula. Noć se poigravajući sa čovekom menja njegov doživljaj sveta i okoline pa se nameće misao o jednom radikalno drugačijem svetu koji živi pod okriljem tame misterioznim i neshvatljivim životom. Mrak poseduje čarobnu moć izobličavanja stvari i bića koja tek na dnevnoj svetlosti dobijaju siguran oblik i jedinstveno značenje.Varljivost ljudskih čula postaje opasno oružje u rukam onostranih bića koja se spretno kreću u gluvo doba noći.

5248256216_48decf81df_bKarakondžule su noćni demoni, poznati u severnoj i južnoj Srbiji. U severnoj Srbiji to su isključivo ženski demoni „gruba i veoma stara osoba sa gvozdenim zubima, i često rogovima i sa velikim noktima “, dok ih u južnoj Srbiji nazivaju karakondžuli ili karakondžulke. Karakondžula je još zamišljana i kao nekаkvo biće svetlih očiju, s velikim štаpom kojim tuče neposlušnu decu, pа ih i proždire pa otuda i izreka: „Izješće te kаrаnđelozi.“ Lutа noću, a i stаriji ljudi plаšili su se kаrаkondžule, pа noću u tom periodu nisu ni izlаzili iz kuća. Javljaju se u vreme Nekrštenih dana, posle večere, a zbog njih su i tabuirani ( bili u zabrani) i ženski radovi. Karakondžula noću jaše čoveka po selu i kroz reku i strašno ga izmuči, pa u vezi toga stoji i izreka „kao da su ga karakondžule jahale “ i kaže se za veoma malaksalog čoveka. Žene maltretiraju na drugačiji način. Izgrebu joj lice noktima, ili je bace s brda ili udave u vodi. Karakondžule se javljaju na jednom određenom mestu, obično izvan sela, ili se penju na streju više vrata, pa otuda vrebaju ko će izaći napolje. Nа Kosovu se kаzuje dа kаrаkondžulа sedi nа streji iznаd ulаznih vrаtа i uveče, te čim ko izađe iz kuće, bаci mu sаč nа glаvu, uzjаše gа, goni po reci, pа čim petаo zаpevа ili mаgаre stаne dа njаče, pusti gа. Kako beleži Čajkanović prema jednom novogrčkom verovanju, karakondžulama postaju jeverejska deca koja su se začela od Svetog Ignjata do Božića.

-Predstave o karakondžulama kod balkanskih naroda –

Kao i drugi balkanski narodi, Srbi i Bugari predstave o karakondžulama primili su od Grka kod kojih je ovaj demon predstavljen u muškom rodu pod imenom καλικάντσαροι, noćni kobloidi. Bezuslovno su zli i kao takvi u povorkama dolaze među ljude u božićnoj sezoni. Njima se u nekrštenim danima prinose žrtve u kolačima (lokumima). Njihov kult nije nepoznat Srbima na krajnjem jugu u okolni Đevđelije koji jedan izvestan božićni kolač zovu karakondžul. Ipak zanimljivo je da su grčki karakondžuli pozajmica iz religije balkanskih Slovena, a verovanje u demone koji se javljaju u povorkama postojalo je i i kod Srba i zvali su ih vučari. Varijanta njihovog imena kako je zabeležio Čajkanović govori u stvari o inkarniranim dušama njihovih predaka koje predvodi “hromi demon” i koji je bio prvobitno naš prvi bog čije se pojavljivanje kao što znamo dešava o Božiću. Kаrаkondžulаmа se nаzivаju i učesnici drаmаtizovаne i mаskirаne povorke koje svoje ritual obavljaju u vreme Nekrštenih dаna. Povorke vode poreklo od rimskog prаznovаnjа Konzuаlijа u mesecu jаnuаru, a to je ime preneseno nа crnog demonа Kаlikаndžаrа, pа je, preko Turаkа, ušlo i u nаš nаrod kаo kаrаkondžulа navode pojedini autori.

Crepulja, Lazarev grad, Narodni muzej u Kruševcu

Crepulja, Lazarev grad, Narodni muzej u Kruševcu

-Zaštitna uloga predmeta u odbrani od Karakondžule-
Mrak je da kažemo opasan neprijatelj čoveka koji neprestano pokušava da preseče veze koje pojdinac ima sa društvom. Stoga nije neobično što se sureti u tami mogu završiti ličnom tragedijom ljudskog bića. Zabrana kretanja van kuće jasno kaže da je „bolje sprečiti nego lečiti“, ali kad se već desi kakva nezgoda neće izostati ni lečenje, odnosno intervencija „sa ove strane“. Između ove dve krajnosti našle su se i mere zaštite koje mogu pomoći onima koji ne mogu izbeći opasan izlazak u noć tako da se čovek može naoružati izvesnim predmetima koji po tradicionalnim verovanjima plaše i rasteruju natprirodna čudovišta i pozdano štite ljudsko biće.

Kako beleži Tihomir Đorđević važilo je rasprostranjeno verovanje da je na neizvesne noćne izlete dobro poneti crepulju, vratilo i greben jer ovi predmeti imaju značajnu ulogu u tradicionalnim verovanjima i ritualima, i imaju moć da razgone i onemogućavaju destruktivnu aktivnost natprirodnih bića. Stoga Karakondžule na primer, ne mogu ništa čoveku koji se zaštitio tako što je na glavu stavio crepulju, a uz to poneo vratilo i greben pa se čitava noćna drama završava samo jalovim napadom i sramnim bekstvom onostranih bića. U ovakvom kontekstu crepulja ima zančenje. tj. čudnovatu moć koja potpuno razbija onostrani napad. Zašto baš crepulja postaje svetlost u tami nije teško shvatiti ako znamo da je reč o predmetu u kojem se peče hleb i koji je kao takav akumulirao veliku količinu svetlosti i toplote sa ognjišta. Crepulja svoju simboličku moć posuđuje od svoje praktične uloge omogućavajući pojedincu da svojom zamišljenom snagom osvetli noć i tako uspostavi kontinuitet socijalnog vremena.

Razboj za tkanje

Razboj za tkanje

Sličan mehanizam deluje kad su u pitanju drugi “magični predmeti” kao što su vratilo i greben, alatke koje se koriste za izradu tkanina na razboju za tkanje. Ove alatke kao predstavnici jednog zanata i oblasti ljudske delatnosti pomoću koje ljudi pobeđuju prirodu, služe i pomažu otimajući čoveka od mračnih nepoznatih sila onostranog. Kao i crepulja, vratilo i greben akumuliraju dnevnu aktivnost zajednice, da bi u određenom ternutku dobili dodatnu, zaštitnu ulogu i poslužili čoveku da na simbličan način nađe izlaz kroz mrtvilo noći razarajući ga sa njegovim opasnim i agresivnim stanovnicima.

P. Marković

Ilustracije: Ivica Stefanović