Muzika, Vesti

„Naše je samo ono što dajemo drugima”: Arlemm 2015

Posted: 16. avgusta 2015. u 10:30   /   by   /   comments (0)

 

U Arilju je od 19. jula do 02. avgusta održana 6. muzičko–edukativna manifestacija Arlemm na kojoj je osim domicilnog stanovništa bio prisutan i veliki broj prijatelja, gostiju i poštovalaca umetnosti. Suština Arlemma jeste, na prvom mestu edukacija i to prvenstveno dece koja imaju priliku da upoznaju osnove muzike ili  kao eventualnog budućeg poziva ili kao interesovanja, kao i svih ostalih starosnih kategorija hedonistički nastrojenih ka umetnosti , ali i znatiželjnih posetilaca javnih časova, predavanja, izložbi i koncerata koje se u vreme održavanja Arlemma organizuju.

Dragutin Mladenović, direktor Arlemm–a

Dragutin Mladenović, direktor Arlemm–a

Na upit o spajanju naizgled nespojivog : klasične muzike i male varoši na zapadu Srbije, jedan od organizatora manifestacije Dragutin Mladenović, profesor violine u Školi za muzičke  talente u Ćupriji je odgovorio:
—Ono što mene interesuje na prvom mestu jeste umetnost i dostupnost te umetnosti svakome. Ne mislim da je umetnost kao jedna od kategorija društvenog života po bilo kom osnovu privilegovana i kao zanimanje i kao „nešto posebno” na šta imaju pravo samo „izabrani”. Činjenica je da se umetnošću kao zanimanjem bave i trebalo bi da se bave ljudi odnosno deca koja poseduju talenat koji se nakon školovanja pretvara u veštinu i znanja. Ali, isto tako je činjenica da smo svi mi , bez razlike napravljeni od istog materijala i imamo emocije ili emotivne sklopove koje često držimo u sebi kao nepoznate ili prikrivene.
Moja,odnosno– naša misija, misija ljudi koji su angažovani na Arlemmu i okupljeni oko njegove ideje jeste da svakome bude dostupno ono što umetnost kao svoj krajnji cilj nosi , a to je emocija, i da kroz to što im se ponudi , svaki čovek u sebi može da oseti u sebi bar neki deo emocije koju im mi kao umetnici pružamo. Arlemm ima šest godina i mi još uvek učimo, zajedno s publikom koja dolazi, decom koja pohađaju časove, izvođačima koji nastupaju, šta je to što bismo još mogli da ponudimo, da uradimo, korigujemo ili ponovimo naredne godine. Ne kažem da je lako raditi nešto ovako u maloj sredini, mada, ne vidim neku veliku razliku između velike i male sredine u sposobnosti da se umetnost prihvati. Arilje je bilo grad u kome se pričalo o malinama, pamuku, proizvodnji, običnom životu i svakodnevnim stvarima, no primećujemo da je iz godine u godinu priča nešto drugačija, pa nek je to i u vreme dok traju pripreme,održava se ili se sređuju utisci nakon Arlemma. Pored svih novosti u načinu održavanja materijalnog života koji sami stanovnici Arlija neprestano donose ili primenjuju, mi smo doneli duh umetnosti. Postoji tendencija da se i o umetnosti priča isto kao i o svim ostalim temama na svakodnevnom nivou . Nismo mi stvorili umetnost, mi smo je samo učinili dostupnom svima. Onako kako mi učimo šta i kako bi trebali da radimo da Arlemm bude još bolji ili produktivniji, tako se i ljudi polako navikavaju na to da je umetnost deo njihovih života. I iz tih priča, njihovih doživljaja ili doživljavanja sveg ovog što se dešava na Arlemm–u, mi takođe učimo šta bismo još mogli da uradimo naredne godine , tako da je i ova komunikacija jedna od svrha Arlemm–a

atmosfera sa otvaranja Arlemm–a 2015.

atmosfera sa otvaranja Arlemm–a 2015.

Pre samog početka održavanja Arlemm–a kao Ariljske letnje manifestacije imali smo priliku da vidimo i Arlemm Karavan umetnosti…
—Arlemm, Karavan umetnosti je putujuća izložba fotografija i ona služi ne samo kao promocija Arlemm–a ili učesnika koji su bili prethodne godine ili najavljeni za ovu godinu nego je njena misija u tome da , takođe– širi umetnost. Tradicionalno počinjemo sa izložbom u Požegi , Ivanjici, Arilju, ove godine smo gostovali i prvi put u Užicu gde je potisan ugovor o saradnji sa Gradskim kulturnim centrom što ne podrazumeva samo organizaciju izložbe nego i mogućnost realizovanja nekih programa na polju širenja muzičke kulture. Razmatramo mogućnost gostovanja i u još nekim gradovima Srbije. Vrednost izložbe je u tome što se ljudi na otvorenom prostoru , u svakodnevnoj šetnji ili obavezama upoznaju s nečim što je deo naše zajedničke kulture. Nama je sasvim dovoljno saznanje i da će neko, ko nije ljubitelj klasične muzike ili fotografije, umetničkih formi koje se nude na izložbi, proći pored njih, pa hteo ne hteo baciti i makar letimičan pogled. Nije nam cilj da se skupe učeni ljudi i da raspravljaju o umetničkim dometima izložbe, ili delova izložbe, to su stvari za struku, nama je mnogo bitniji momenat utisak koji ona može da proizvede na običnog čoveka, čoveka svakodnevnice koji nema naviku da odlazi na koncerte ili u galerije. Osim toga, svake godine nekom od naših, lokalnih umetnika nudimo mogućnost da se tom izložbom predstavi publici. Ove godine je to bila Milica Đorđević, izuzetna umetnica na polju fotografije koja je kroz brojne nagrade dokazala vrednost svog umetničkog izraza, ali je njene radove na ovaj način videlo preko 200.000 ljudi u ovim gradovima za razliku od nekoliko stotina koliko bi posetilo galeriju da je izložba tamo bila postavljena. Sledeće godine će to biti neki drugi umetnik i tako redom. Da ponovim, bitno je da umetnost živi među i sa ljudima!

Javni čas Slobodana Trkulje u amfiteatru kod crkve Sv. Ahilija

Javni čas Slobodana Trkulje u amfiteatru kod crkve Sv. Ahilija

Arlemm nosi prvenstveno edukativnu notu ali ste nam pokazali još puno lepih strana umetnosti?
— Mi se nismo zatvorili samo u učionice i ograničili na rad s decom koja su svake godine sve brojnija, već su naši javni časovi otvoreni za sve. Imali smo izuzetno zanimljivo predavanje Slobodana Trkulje na otvorenom, u amfiteatru pored crkve, potom predavanje profesora Dejana Mlađenovića, redovnog  profesora na FMU u Beogradu i  umetničkog direktora Škole za muzičke  talente u Ćupriji na temu „Bah u tri boje” koje je takođe bilo izuzetno posećeno i to od strane ne samo muzički edukovane poblike. Osim toga, tu je i Studio za duhovnu muziku Divne Ljubojević, već tradicionalno otovoren za sve koji imaju želje i sluha za duhovnu muziku tako da svake godine desetine polaznika različitog starosnog doba pohađaju predavanja.

Otvaranje izložbe Likovne radionice Arlemm 2015.

Otvaranje izložbe Likovne radionice Arlemm 2015.

— Na Arlemm–u , tradicionalno organizujemo i likovnu radionicu koju je vodio Aleksandar Todorović, akademski slikar i konzervator , na kojoj su aktivno uzeli učešća i polaznici od 5 i od preko 40 godina. Što se tiče muzičkog dela programa i koncerata u Arilju, svako veče je bio koncert u Sokolskom domu, i to što učenika , što nastavnika na Arlemm–u ali i gostovanja kao što je bilo premijerno gostovanje „Donne di Belgrado” u Arilju. Ne računajući Arlemm fest koji se održava zadnja dva dana Arlemma na ostrvu Uski Vir na Rzavu na kome gostuju eminentni svetski poznati muzičari, trudimo se da publici približimo klasičnu muziku kroz na razne načine. Evo, Donne di Belgrado, imali smo sopran Anetu Ilić koji se prvi put čuo u Arilju. Zatim, publici se pruža mogućnost da kroz različite kamerne sastave čuje ne samo one , da kažem, najčešće prisutne: klavir, violina, violončelo ili viola, nego i tri violončela i klavir, kontrabas i violončelo tako da ne samo deci koja sviraju te instrumente nego i najširoj publici bude dostupan svaki zvuk odnosno muzika koju svaki od instrumenata može da proizvede. A na Arlemm fest se trudimo da dovedemo stvarno kvalitetne izvođače. Ovogodišnji učesnici: Marko Luis, Vlatko Stefanovski i jedan od najpoznatijih svetskih violinista Robi Lakatoš su samo nastavak liste koju čine Jovan Kolundžija, Slobodan Trkulja, Braća Teofilović, džez sastav Cucunga, Divna Ljubojević i drugi. Na ovogodišnjem festivalu premijerno je prikazan i film „Rzav Veliki” grupe mladih autora iz Zapadne Srbije tako da je i filmska umetnost između svih ostalih našla svoje mesto. Festival se ove godine održava tek treći put ali se još od početka pokazalo da je ostrvo Uski Vir, jedino rečno ostrvo u ovom delu Srbije, jako inspirativno i za izvođače i za publiku. Spoj iskonske prirode i dobre muzike a da nije na televizijskom ekranu u seriji koju gledamo u kući jeste neponovljiv doživljaj za svakoga ko je prisustvovao bar jednom koncertu– objasnio je organizator Arlemma bogatstvo sadržaja ove manifestacije koja je, sudeći po publici koja je pristizala iz okolnih gradova već prevazišla teritoriju Arilja.

Donne di Belgrado u Sokolskom domu, Arlemm 2015.

Donne di Belgrado u Sokolskom domu, Arlemm 2015.

Organizator ove manifestacije je Udruženje Muzikus iz Beograda ali sigurno je , s obzirom na obim svega što se dešava da imate i pomoć?
— Nas u „ Muzikusu” nema mnogo pa je izvesno da ništa od ovog ne bi bilo ili ne bi to bilo ovako da nije pomoći, pre svega lokalne samouprave , sponzora, donatora, Ministarstva za kulturu koje pomaže ovu manifestaciju od početka, kao i SOKOJ–u . Osim te vrste pomoći, jako smo zahvalni svim volonterima i svim stanovnicima Arilja i okoline na angažovanju ali i pre svega na tome što dele s nama isti entuzijazam i istu viziju. Meni je velika čast što se stanovništvo a pre svega mladi na sve moguće načine trude da omoguće da se manifestacija održi, jer tim svojim angažmanom ili volontiranjem odaju priznanje i daju snagu svemu onome što smo mi zamislili kao našu ideju vodilju– istakao je Dragutin Mladenović, predsednik udruženja „Muzikus” i direktor Arlemm–a.

Robi Lakatoš na Arlemm art festu 2015.

Robi Lakatoš na Arlemm art festu 2015.

Ovogodišnji Arlemm nas je pored muzike, fotografije, slika, filma, predavanja poslužio i drugim vrstama đakonija među kojima su bile i Arlemm vanilice čiji recept je primenljiv ne samo za sastojke vanilica nego i za sve koji se bave umetnošću:
„U čašu nežnosti staviti kašiku nade i na vrh kašike kreativnosti pa ostaviti da nadođe. U poseban sud odvojiti 2 kg entuzijazma, dodati prethodno nadošao sastojak, umesiti sa dosta stprljenja i dodati razumevanje u prahu i sok od jednog maštanja. Ostaviti da kisne 2 sata sa toplim očekivanjem. Modlom vaditi razne oblike emocija i peći na tihom iščekivanju dok ne porumeni. Toplo uvaljati u sreću.”

Vlatko Stefanovski na Arlemm art festu 2015.

Vlatko Stefanovski na Arlemm art festu 2015.

Ono u čemu su se svi posetioci složili je neponovljiv doživljaj za vreme trajanja Arlemm–a , a u neformalnim razgovorima s eminentnim gostima i predavačima je da je Arilje kroz Arlemm postalo jedan od velikih centara umetnosti u Srbiji.

M.Nikolić