Umetnost, Vesti

Mirjana Boba Stojadinović: Nove percepcije prostora u Gradskoj galeriji Požega

Posted: 9. oktobra 2015. u 05:17   /   by   /   comments (0)

Izložba radova pod nazivom Izgubljeno u prostoru autora Mirjane Bobe Stojadinović, specifična je po različitosti radova uvučenih u ideju jednog pojma-istraživanja prostora ali je specifična i po tome što se adaptira za svaki izložbeni prostor te u svakom mestu poprima drugačiji oblik, a to znači i mogućnost za različitu percepciju sadržaja. U tom smislu za ovu izložbu moglo bi se reći da se dešava ili odigrava pre nego –otvara, jer je intervencija autora sa sadržajem radova unutar jednog galerijskog prostora nešto što ne može da se označi kao statičnost postavke, a u tom smislu ni čin otvaranja ne može biti klasičan početak izloženosti publike nizu sadržaja. Formalo , otvaranje jeste, i ono se desilo u Gradskoj galeriji Požega u četvrtak 8. oktobra , gde je izložba u ovom sadržaju stigla iz galerije Narodnog muzeja iz Cetinja. Kako je istakla direktor Kulturnog centra Požega , Slađana Petrović Varagić u pozdravnom govoru “ zahvaljujući umetnici počela je saradnja između Narodnog muzeja iz Cetinja i Kulturnog centa Požega, pri čemu je KC Požega postao jedan od producenata izložbe a iza njega stoji Ministarstvo kulture i informisanja ”. Na samom početku Boba Stojadinović pečatom Prodato obeležavala je stvari koje je publika donela, simbolički ukazujući na problem koji muči naše društvo: obezvređivanje svega što je za građane Srbije nekad značilo vrednost i nosilo simbol dostojanstva. Perfomans pečatiranja je najnoviji rad ove autorke i rezultat je njene reakcije na vreme i prostor u kome živimo.

DSCF3779U svom obraćanju na početku zvaničnog dela večeri, Slađana Petrović Varagić  je prisutnu publiku upoznala i sa autorkom radova:
-Kada govorimo o Mirjani Bobi Stojadinović moramo istaći da je reč o umetniku koji je veoma prisutan ne samo među našom umetničkom publikom već isto tako i u inostranstvu. Diplomirala je na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu gde je i magistrirala a dalje se usavršavala i u Holandiji i Velikoj Britaniji.Do sada ima realizovan veliki broj izložbi, kako kod nas, tako i u svetu a dobitnica je i nekoliko značajnih nagrada od kojih bih izdvojila Nagradu 25. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku. Njeni radovi su zastupljeni u brojnim privatnim i javnim kolekcijama . Ono što je karakteristično za ime Bobe Stojadinović jeste i to da je javnosti poznata kao autor značajnih projekata iz oblasti umetnosti a njen najpoznatiji rad na ovom planu jeste projekat Umetnost kao publika.

DSCF3781O delima Mirjane Bobe Stojadinović govorio je istoričar umetnosti i kustos galerije Remont, Miroslav Karić koji je i zvanično proglasio izložbu otvorenom:
– Kad je reč o umetničkom angažmanu Bobe Stojadinović , on se poslednju deceniju i po zasniva na autorkinom medijskom istraživanju vrlo kompleksne teme a to je tema prostora, zapravo, naše svakodnevne iskustvenosti prostora. Promišljanjem fenomena prostora, Boba je realizovala niz radova koji se medijski kreću od fotografija, audio prostor i vodič kroz prostor. Boba fenomen prostora sagledava ne samo kroz vizelnu percepciju , ne samo ono što je realno fizički opipljivo, već kroz jedan zanimljiv aspekt a to je čitava kompleksna mreža naših usaglašavanja, veza, interakcija koje uspostavljamo sa prostorom. Kada sagledavamo kroz emotivne i psihološke kategorije koje vrlo bitno-vrednosno i značenjem određuju prostor , one ga i odražavaju ali i formiraju. Na ovoj izložbi je bitno da su kreirale jednu specifičnu prostornu informaciju – posebnu iskustvenost prostora. Izložba postaje dnevnik vizuelnih i verbalnih utisaka u konstelaciji različitih radova.

DSCF3806Mirjana Boba Stojadinović koja je, po sopstvenim rečima počela s umetničkim istraživanjima na temu prostora još prilikom osnovnih studija na prvoj samostalnoj izložbi i fascinirana mogućnostima istraživanja na istu temu, istakla je da je ” različitost to što je drži vezanom za jednu te istu temu i to je ne samo različitost mesta već i ljudi koji drugačije razmišljaju saglasno svom prostornom određenju”.
Kada govorimo o prostoru u Vašem viđenju, na kakvo se to određenje prostora misli?
– Govorimo o vrlo subjektinoj percepciji , bez nekog realnog oglašavanja . Realno: postoje gradovi u kojima sam boravila sticajem različitih okolnosti a i inače volim da putujem tako da ne propustam ni jednu priliku. Na koji način će se te subjektivne slike uklopiti u jednu celinu , to ostaje tek da se vidi na nekoj od budućih izložbi. Još uvek ne mogu da kažem da li će to biti oblik lavirinta, hodnika, kuće, nečeg mnogo grandioznijeg.Nije stvar šta bilo koji od tih oblika nosi , konačno – nešto će biti, ali u ovom trenutku konačan oblik ne mogu da definišem , niti na koji način će biti određene veze među svim tim delovima.

DSCF3818Kretanje kroz prostor koje se od nas kao od publike zahteva je: kretanje kroz formu ili kretanje kroz sadržinu?
-Konačno- sadržinu! Forma jeste nešto što nosi sadržinu, ali ovo je definitivno kretanje kroz nju. Mislim da je kretanje kroz sadržinu nije nešto što nam je dato već je to nešto što upisujemo u novi prostor, nešto što nosimo sa sobom iz prethodnih iskustava.

Tu govorimo o našim arhetipovima, možda, i koliko se u tom slučaju postavlja pitanje subjektivnog i objektivnog prostora?
-Naši arhtipovi su tu da nam odrede koliko jedan sadržaj za nas kao gledaoca može biti uočljiv i u krajnjem dopadljiv. U tom smislu nisam sigurna da postoji objektivno određenje prostora. Mi smo uvek kodirani na jedan lični arhetipski način a drugo što nas određuje je –kulturološki način. Pada mi na pamet najnoviji primer izbeglica iz Sirije i sasvim je sigurno da oni naš prostor ,ovaj u kome živimo , percipiraju na totalno drugačiji način od nas samih.Takođe, jedan te isti prostor, u različitim vremenima, donosi uvek različit sadržaj.

DSCF3866 Sastavni deo izložbe je i audio instalacija. Šta je tajna slušalica?
-Tajna slušalica su zvuci: zvuk srca, vode, gradova….To su zvuci koje sam snimila boraveći u različitim gradovima: Veneciji, Gracu, Dortmundu , Beogradu…Na dve numere pojavljuje se muzika, koja nije moja, ali svi ostali zvuci su realni, prirodni, ambijetalni..Snimala sam sve što sam čula i što mi je tada značilo i njih sam vezivala sa pričama koje su za mene imale određeno značenje a koje su , opet, imale vezu sa prostorom. To su dve stvari, a treća stvar je- realni prostor u kome se nalazimo, to su te slušalice! Još jedna stvar osim ove tri prostorne koje su vezane za ove radove jeste vezivanje  vremena za isto- vezivanje : prošlosti , sadašnjosti i budućnosti . Na taj način se vreme i prostor preklapaju a suština je bila istraživanje prostora kroz vreme.

DSCF3825Uz audio zapis, postoje i prostorni markeri. Da li je nužno slediti ih?
-To su vodiči kroz prostor. Ideja je bila da se posetilac kreće kroz prostor , mada to svako radi na svoj način. Posetilac se –izmeštanjem, ne-stajanjem na jednom mestu navodi na promenu percepcije prostora . Ovde ima i jedan audio rad koji duže traje i tokom čijeg slušanja je omogućeno i da posetilac sedi, iz prostog razloga da ne bi cupkao u mestu , pošto je potrebno više vremena da se rad odsluša. Prvi rad, tokom koga se gledalac kreće po vodiču nije namenjen samo prostom kretanju već i obilaženju galerije. a samom promenom mesta, muzika i zvuk koji se čuju dobijaju drugo značenje.

DSCF3815“ Terasa je velika i puna svetlosti. Dok stojim na njoj gledam direktno na zapad, na tu stranu zalazi sunce , i tu se nalazi industrijska zona, koja se prostire svugde s druge strane reke. Mas…Kada je mrak , nikad nije potpuno mrak.
S kuhinjskog stola mogu da vidim sve do Haga. Oluje često dolaze iz tog pravca.
Soba koju koristim je okrenuta ka istoku, sunce izlazi sa ove strane. Zimi ne možeš da vidiš izlazak sunca , ali od sredine februara do nekog doba u novembru sunce iskače iza roterdamskih oblakodera , osim ako nije kišni ili maglovit dan , što se često dešava…
Zanimljivo je posmatrati ovaj svet sa visine jedanaestog sprata.” ( Tekst u prostoru, odlomak)

Izložba u Gradskoj galeriji Požega je otvorena do 24. oktobra a njenu realizaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja RS.

M. Nikolić