Umetnost

Milena Čantrak: Uprkos vetrovima koji bi da izbrišu ljudskost

Posted: 15. avgusta 2019. u 00:05   /   by   /   comments (0)

Činom predstavljanja stvaralaštva publici, dodir sa javnošću u bilo kom obliku, jeste i jedna vrsta aktivizma u smislu da saopštavanjem nečega ličnog ( a stvaralaštvo je uvek lično ) okolini želite, i saopštavate  nešto, i od tog momenta je zapravo i menjate. Menjati okolinu, kako to najčešće volimo da kažemo, ne znači da će neko sa promocije knjige, izložbe, predstave, priredbe, bilo kog javnog okupljanja otići kući sa potpuno novim ubeđenjem ili stavom, ali će sigurno otići sa  nečim utisnutim u sećanje na događaj, nekom emocijom koja će ako ne odmah, ono sigurno  u nekom vremenu, razgovoru, prisećanju, uspomeni, biti obilikovana kao misao. Poeziju Milene Čantrak upoznali smo kroz dve zbirke:“ Ja sam slobodno biće“, objavljenu 2011. godine i „Na putu Istine“, 2018. a ono što nam je, stihovima koji ne odstupaju od izvora duhovnosti utemeljenoj na najčistijoj moralnoj potki, poručuje sve vreme od kada ih nam je predala, tiče se upravo onoga što je danas jako teško naći: čoveka i čovečnost koji teže pravdi, poštenju, istini i ljubavi. Kroz razgovor sa pesnikinjom,  nastojali smo da se držimo tri centralne stvari njenog stvaralaštva, smatrajući da su one bitnije za razumevanje nama koji smo njenu poeziju dobili, nego Mileni, koja ih očito živi. Govorimo o: sadašnjosti, potom njenom nastojanju da kroz pesništvo revitalizuje neke vrednosti, ali da se neke važeća stanja ili pojave transformišu, u smislu emancipacije( u najširem smislu)

Najupečatljiviji utisak čitaoca tvoje poezije jeste da se Milena stihovima bori za revitalizaciju nekih od opštih vrednosti:u  materijalnom i emotivnom smislu: od pisma,preko ustrojstva  društva koje je očito, izgubilo kompas, do prijateljstva, ljubavi i empatije. Da li sebe, intimno, doživljavaš kao borca, ili je tvoja poezija samo način da kažeš šta želiš da vidiš oko sebe?

-Verujem da je poezija način postojanja i da je svaki Hrišćanin borac. U današnje vreme, kada smo okruženi lažnim vrednostima i kada smo kolektivno izgubili kompas, velika je odgovornostda kao pesnici odgovorimo na poziv da poezijom opomenemo na vetrove koji prete da izbrišu ljudskost i sve što je istinski lepo u čoveku. Svaki hrišćanski pesnik je i propovednik – vere, nade i ljubavi. Vere u Boga, nade u Njegova obećanja, i ljubav prema Njemu kao Ocu. Takva vrsta ljubavne poezije ima moć da uteši čoveka i vrati ga njegovoj suštini.

Koliko dopustaš  sebi, i u kom smislu, da tvoja misao prođe jednu vrstu “filtera” : ovo ne bi trebalo da kažem, budući da je previše lično, odnosno, u svojim namerama da nam nešto kažeš,koliko toga i u kom delu , ipak ostaviš samo za sebe?

-Inspiracija diriguje smerom pesme. Ukoliko je, recimo, pokrenuta društvenim događajem – socijalna pesma nastaje sa namerom da se poruka prenese. Ako svoj talenat koristimo da makar malo promenimo svet na bolje – naravno da takav zadatak zahteva hrabrost i iskrenost. Sa druge strane, postoji i lična poezija u sklopu dnevnika u stihu, koja nastaje u želji za oslobođenjem od tereta svakodnevice. Često sam primala sugestije da pesnikinji mojih godina više priliči ljubavna poezija. Kada je o njoj reč, postoji samo jedna osoba koja uživa „pravo“ na čitanje ljubavnih stihova – čovek kome su i namenjeni.

Obraćajući se, svojim delom, javnosti, s tom idejom da se pozoveš i na stvari koje su u prošlosti u ovom društvu bile zastupljene u većoj meri, kao što je prijateljstvo recimo, poštovanje, učenost…u stvari apeluješ na čoveka u svojoj suštini..Koliko je taj čovek, u ovom našem svetu, u delu koji se karakteriše kao konzervativnost, a koliko je,  i zbog čega potreban?

-Vreme u kojem živimo nameće neprirodnu brzinu i otuđenost, želju za potvrdom i ispunjenjem, ali prolaznim činiocima – brojem lajkova i pratilaca. Vratiti se svojoj suštini znači prihvatiti svoj istinski ljudski identitet i izgraditi ličan odnos sa Bogom. Vreme u kojem živimo nameće nam – da nemamo vremena. Nemamo vremena za iskren razgovor u kome ćemo pažljivo slušati odgovor na pitanje ,,Kako si“ i želeti da pomognemo prijatelju. Nemamo vremena za svoj nukleus, za svoju porodicu, jer smo zauzeti građenjem slike o sebi u javnosti, jer smo zauzeti – sobom. Nažalost, kao društvo nikada nismo bili toliko ispunjeni sobom, a toliko prazni, a sve dok nismo ispunjeni i u miru sa sobom kao pojedinci, ne možemo očekivati stupanje u zdravu zajednicu bilo kakve prirode, niti se nadati zdravom društvu. Iz decenije u deceniju, gubi se vaspitanje i kultura, a insistiranje na ovim dvema tradicionalno prioritetnim vrednostima često se karakteriše kao konzervativnost. Međutim, istorija je najbolja učiteljica –videli smo rezultate zdravog vaspitanja u tradicionalnim porodicama zahvaljujući kojima i dalje opstajemo u ljudskosti, a vidimo i rezultate delovanja moderne pop kulture. Samo zato što je stav tradicionalan, ne znači da je konzervativan i da zaslužuje da bude pežorativno okarakterisan. I samo zato što je nešto popularno, ne znači da je ispravno. Svaka promena kreće od pojedinca, a pesnik se obraća upravo pojedincu, sa nadom u bolju zajednicu.

U tvojoj poeziji jednako dišu pojave, stvari, emocije i reči, i reklo bi se da se radi o jednoj opštoj harmoniji koja progovara u ime nečeg što želiš.. U današnjem svetu , kada se priča jedno, ono isto što i ti govoriš svojim delom, a radi drugo, ono protiv čega se boriš, koliko je teško izboriti se sa osećajem da  je svako stvaralaštvo Don Kihotovski posao?

-Hristos nas uči: ,,Vi ste svetlost sveta. Ne može se grad sakriti kad na gori stoji, niti se svetiljka pali da se stavi pod posudu, nego na svećnjak, da svetli svima u kući. Neka tako vaša svetlost svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave vašeg Oca, koji je na nebesima“. Uzimajući u obzir identitet i zadatak koji On daje svojim sledbenicima, koliko god nam se borba za stvaralaštvo činila kao borba sa vetrenjačama, uvek imamo ohrabrenje i jasnu sliku zbog koga stvaramo i zbog čega delimo ono što stvaramo – ne zarad svoje lične slave, već zarad promene na bolje.

 Da progovorimo na temu ženskog pesništva i žene u današnjem društvu uopšte. Nekako, kada je potpisnik stihova žena, očekuje se više lirskog , kod tebe to nije toliko izraženo. Potom, malo žena u javnom nastupu, sa idejama koje ti zastupaš, zadrži svoju ženstvenost i postaje neko živo otelotvorenje strip junakinje, Amazonke ili urbane heroine sa podignutom pesnicom. Zašto su , iz tvog ugla, žene podložne upadanju u takve stereotipe?

-Podložne smo upadanju u kalup stereotipa i, u današnje vreme, potenciranju slike ,,urbane heroine sa podignutom pesnicom“, kako kažete, zato što vrlo često nismo svesne lepote svoje ženstvenosti i snage koju ona nosi. Izprve dame srpske poezije, Desanke Maksimović, progovara epska jačina u lirskim stihovima.Njene pesme su primer snage koju ženstvenost nosi. Danas je posebno teško da prihvatimo da lirskim izrazom nećemo biti interpretirane kao ranjive i slabe i da nije potrebno da podižemo pesnicu da bismo se osetile snažnima. Između nežnosti i slabosti ne stoji znak ,,jednako“. Svaka žena poseduje posebnu lepotu i snagu, a potrebno je samo malo hrabrosti da se oslobodimo stereotipa i nametnutih zabluda.

Da pođemo od toga da smo u javnom obraćanju gotovo okupirani rečima revitalizacija i emacipacija, a iskustvo nam govori da postoji nešto što se može okarakterisati kao moda u korišćenju termina, a kao i svaka moda, tako se i ovo nosi dok se ne opadne  interesovanje, u ovom kontekstu- dok reči ne izgube pravi smisao, pa da stanemo kod pitanja: da li umetnici, kojima je inače i svojstveno da za promene bore u ovom smislu,  treba da se zabrinu da će i produkti njihovog rada biti shvaćeni na isti način- olako i površno?

-Okupirani smo rečju ,,emancipacija“, ali ne i njenim izvornim značenjem – ona podrazumeva sticanje samostalnosti i oslobađanje od položaja zavisnosti. U tom kontekstu, verujem u emancipaciju umetnika i njegove kreativnosti koja ne sme biti zavisna od toka koji diktira kič i šund, ili moderna ,,instant“ filozofija. Upečatljiva je slika ljudi talentovanih za pisanje, koji namenski biraju motivacioni stil i pisanje takozvanih ,,citata“ – kratkih, socijalno prihvaćenih objava sa univerzalnom i iznošenom porukom: veruj u sebe. I zatim vidimo pisce koji troše svoj talenat pokušavajući da postanu deo moderne filozofije koja trenutno može doneti prihvaćenost i korist, ali ispunjenje – ne. U tom smislu, svaki umetnik svojim stvaralaštvom treba da insistira na slobodi i nezavisnosti svog jedinstvenog izraza. A ako revitalizacija podrazumeva vraćanje života, oživljavanje, hajde da insistiramo na revitalizaciji jezika, koji činimo siromašnim iz dana u dan i revitalizaciji tradicionalnih ljudskih vrednosti, u čijem smo odsustvu sve siromašniji. Kao umetnici, ako stvaramo u ime ljubavi i slobode, ne treba da nas brine ništa drugo, jer su to dve reči koje nikada neće izgubiti svoje značenje.

 Pored odlaska u dubine duše odakle nam dolazi Milenina poezija, gde naša pesnikinja još rado boravi?

-Uskoro ću nastaviti jedan deo studija na departmanu za lingvističku pedagogiju Pedagoškog Fakulteta u Nitri, u Slovačkoj. Zahvalna sam na prilici da studiram na engleskom jeziku, da iznova učim i stvaralački koristim strane jezike koje govorim – španski, turski i italijanski .Svaki od njih koristim na poseban način, što mi donosi veliku slobodu, jer pišem na onom jeziku čijem ritmu, melodiji i temperamentu odgovara ono što stih želi da kaže. Koji od njih ću iskoristiti na materijalnom putu u budućnosti, vreme će pokazati.

M. Nikolić/ Foto: M. Čantrak, privatna arhiva

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje

Napomena: Tekst je deo projekta „Kuća što ponavlja svoja dvorišta“ podržanog od strane Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Užica.