Umetnost, Vesti

Kultura na stanici 2015. – Užice i okolina

Posted: 2. januara 2016. u 03:46   /   by   /   comments (0)

Kraj stare i početak nadolazeće godine dobro je  iskoristiti za sumiranje rezultata, barem kao pokazatelj u smislu nastojanja da se nastave tendencije dobrog i ulaganja napora u sprečavanju lošeg. Kao medij koji prati kulturna, sportska dešavanja, socijalne teme i ekologiju na teritoriji okruga, onoliko koliko je trenutno u našoj moći, napravili smo rezime godine za nama. Napominjemo da na ovom mestu  govorimo isključivo o događajima kojima smo prisustvovali, pa isključivo s te pozicije donosimo ocenimo istih,  kroz naša  profesionalna i lična saznanja.
Godinu za nama, što se tiče kulturnih manifestacija, obeležili su jubileji: 20- Jugoslovenski pozorišni festival, 20-ta Međunarodna kolonija umetičke keramike „Zlakusa 2015“, 10-ti regionalni književni festival „Na pola puta“, 10-ta „ Interakcija“ ali i 12-to Grafičko bijenale „Suva igla“ i 6-ti „Arlemm“. Sa stanoviša ocene manifestacija kao polaznu tačku postavili smo doprinos iste sredini , odnosno doprinos poboljšanju kulturne ponude sa stanovišta publike i podizanje kulturnih i umetničkih kriterijuma iste, a tek nakon toga doprinos manifestacije struci.

Javni čas Slobodana Trkulje u amfiteatru kod crkve Sv. Ahilija

Javni čas Slobodana Trkulje u amfiteatru kod crkve Sv. Ahilija

U tom smislu, na mestu najbolje manifestacije  izdvaja se ariljski Arlemm koji već šest godina, ne samo da postoji, nego se i vidno razvija u mestu u kome se kultura i umetnost prepoznaju u formi sporadičnih dešavanja i malog broja kulturnih poslenika utopljenih u masu poljoprivredno industrijskog življa. Napraviti manifestaciju koja populariše klasičnu muziku u sredini u kojoj ne postoji čak ni muzička škola, pri tome raditi i na  široj impementaciji  umetnosti, jer se paralelno s nastojanjem na muzičkom obrazovanju dece, radi i na obrazovanju publike  kroz Javne časove ( Slobodan Trkulja, prof. Dejan Mladenović), Studio duhovne muzike na kome polaznici prolaze kroz praktičan tečaj horskog duhovnog pojanja, jeste poduhvat s epitetom herojstva. Arlemm  uključuje interdisciplinaran pristup umetnosti ne ograničavajući se samo na muziku već uključuje promociju filma, fotografije, video produkcije, ekologije, medija …Ono što je još karakteristično za Arlemm, jeste da je brojnost publike iz godine u godinu uočljiva i na samoj manifestaciji ali i kroz deo njihovih aktivnosti kroz Karavan umetnosti, putujuću izložbu fotografija sa Arlemm-a koja obilazi gradove u Srbiji (ove godine i u Makedoniji), te tako doprinosi ne samo popularnosti ideje već i afirmaciji i umetnosti i umetnika , uglavnom mladih , onih koji su tek na početku karijere . Koncerti na ostrvu Uski Vir na Arlemm festu jesu neponovljivo iskustvo svake godine, i zbog  lokacije ali i muzičara koji gostuju. Ovogodišnji nastup Vlatka Stefanovskog koji je privukao brojnu publiku ( što se dalo očekivati s obzirom na popularnost ovog muzičara) i Robija Lakatoša, čuvenog svetskog violiniste čije ime je privuklo i ljubitelje klasike iz okolnih gradova svakako spadaju u vrh muzičkih događaja u regionu.
DSC_8279Kada je u pitanju  likovna scena,  na prvom mestu je izložba Pikaso u Užicu u organizaciji Narodog muzeja Užice a na incijativu slikara Aleksandra Dimitrijevića. Izuzimajući tu izložbu koja je van svake kategorije, a dvoumeći se u izboru, odlučili smo da likovni život kategorišemo na gostujuće likovne umetnike u našem kraju i izložbe domaćih umetnika. Od gostujućih na prvo mesto stavljamo izložbu umetničkog  dua Doplgenger – Isidore Ilić i Boška Prostrana, „ Neimenovani fragmenti „ u Gradskoj galeriji Požega. Koncept izložbe ovog umetničkog para koji se bavi medijima i istraživanjima medijskih sadržaja koji su uticali na istorijski trenutak raspada Jugoslavije i formiranje novih država, uključuje ne samo obnavljanje potisnutih dokumenata, čime rad ovog umetničkog dua dobija i širi značaj od čisto umetničkog, nego i istraživanje fenomena medija kao najsnažnije poluge moći novog doba. Navođenje publike na promišljanje medijskih sadržaja, njihovo tumačenje ali i ukazivanje na ciljanu prezentaciju od strane snage koja stoji iza uređivačke politike, ne doprinosi samo epitetu angažovanosti ovog rada već je i duboko uznemirujući po pitanju stanovišta kontrole i upravljanja istinom i oblikovanju svesti pojedinca- medijskog konzumenta.
1470Od domaćih, lokalnih umetnika oznaku najbolje izložbe ponela je izložba užičkog slikara Aleksandra Dimitrijevića „ Playground“, 3. oktobra u novoj Gradskoj galeriji u Prijepolju i ista postavka 24. oktobra u Gradskom kulturnom centru Užice. Oblast u kojoj se kreće umetnički talenat i rad Aleksandra Dimitrijevića jeste deo naše svakodnevnica i segment naše komunikacije  kome ne pridajemo toliko pažnje ali koje on izvlači iz konteksta opšteg i uobličava u umetničko delo. Kroz  prepoznatljiv grafit art ovaj umetnik  predočava rezultat  koje nastaje iz odnosa umetnik-okruženje u kome se tek  realizacijom gotovog umetničkog dela relativizuje subjektivnost u sklopu opšteg . Pored Dimitrijevića pažnju je privukla i postavka izložbe ovogodišnje XX Međunarodne kolonije umetničke keramike „Zlakusa“ koju svrstavamo u ovu kategoriju budući da su izložena dela nastala na našem kraju. Ovogodišnji saziv mogao se pohvaliti radovima izloženim u Gradskog galeriji Užice od 3. decembra, koji su se, za razliku od prošlogodišnjeg, našli na zavidnom nivou koji sasvim opravdano spaja nameru organizatora: spoj savremenog i tradicionalnog.
međed IIIŠto se pozorišnog života tiče, ne možemo da istaknemo bitne posebnosti  ni brojem ni kvalitetom premijera u 2015. Da ne idemo na tumačenje da kvantitet i kvalitet ne moraju uvek da stoje u obrnutoj razmeri, u očekivanju višemesečne najave premijere Uskokovićevog „Čedomira Ilića“ trebali bi birati između tri prošlogodišnje premijere: „Odumiranje međeda“, „Svrati, reče čovek“ i predstave za decu „ U cara Trojana kozje uši“ kao i vraćanje predstave „Boing Boing“ na scenu . Birati između tri žanrovski različite predstave bi bilo biranje između naklonosti publike određenim temama i motivima odlaska u pozorište, ali kako se nešto mora, naš izbor je pao na predstavu „Odumiranje međeda“. Jednostavna  komedija u kome svakako kao ulogu sezone treba izdvojiti Slobodana Ljubičića i njegovu kreaciju Laka, upečatljivo kreativnu i višeznačnu u simbolici kojom Ljubičić prezentuje tipičan lik iz našeg okruženja jeste odraz glumca koji promišlja o suštini lika koga tumači i bira način na koji će ga uobličiti na sceni. Ženska uloga koju bismo izdvojili jeste uloga kojom Andrijana Simović tumači lik  Snežane Vitas u predstavi „Svrati , reče čovek“. Predstava kojom je užičko pozorište uspelo da se uvrstu na festival „Bez prevoda“ i osvoji nagrade za najbolju predstavu, najbolju scenogafiju ( Tamara Bušković) i glumca ( Igor Borojević) jeste predstava koju nosi energija glumaca među kojima je našu pažnju privukao lik koji je Andrijana ostvarila na sceni. U poređenju s „Odumiranjem međeda“ predstava „ Svrati ,reče čovek“ jeste doprinela dominantnoj pozorišnoj politici u zemlji, ali nije postigla najavljenu ambiciju autorskog tima- seciranje društvenog stanja već se, za razliku od komedije, koju širi krug publike opet lakše prihvata ali i ozbiljnije shvata, svela na potvrđivanje već otužnog kukumavčenja kako nam je loše i, da se poslužimo žargonim u duhu predstave- kako smo svi u bedaku.
_DSC0786U vezi  našeg jedinog pozorišta u regionu, za svaku pohvalu i priznanje su dva angažmana: Dečiji pozorišni festival „Majske čarolije“ koji se organizovao prvi put ove godine, i- veliki pomak na našoj kulturnoj ponudi uvođenjem gostovanja plesnih predstava. Užice i okolina zaslužuju postojanje pozorišnog festivala za decu iz više razloga: kako stvaranje buduće publike tako i oblikovanja ličnosti deteta i jačanje njegovih obzira budućeg građanina u dobu kada je to najefikasnije, formiranje ukusa i navika dece koja bi eventualno mogla doprineti njihovom stavu prema savremenoj tehnologiji i medijima i asocijalnosti koje iz toga proizilaze ali i zbog podsticanja sredine na podržavanje više kvalitetnih umetničkih sadržaja. U tom smislu, gostujuće plesne predstave od kojih smo imali priliku da pogledamo dve, predstavljaju osveženje i za nas starije. Malo savremene umetnosti koja je u velikom delu Evrope odomaćena i uobičejena  malo teže prolazi u malim sredinama i u zemlji poput naše u kojoj se tradicionalno drži kao stvar pričesta, ne zbog kvaliteta, nego zbog lenjosti u promeni navika i otromboljenosti duha decenijama navikavanog na „ sažvakane“ i proseku prihvatljive sadržaje, te će, ukoliko se ova praksa gostovanja nastavi, biti  i izazov za proširenje kako saznanja tako i naše umrtvljene (kulturne) svesti i rutina.

Erski aforističari

Erski aforističari

Izdavaštvo i ponuda književnih dela na našem kraju ostaju na kraju jer je produkcija koju smo imali prilike da vidimo sama sebi odredila to mesto. Niti je u pogledu kvantiteta, a kvalitet da se i ne pominje, zaslužila da se i uvrsti kao bitan činilac kulture. Sigurni smo da materijalno stanje u društvu ali i na nivou gradova jeste faktor opadanja izdavačke produkcije, ali kako jedan deo književnih radova stiže do publike i u privatnoj i poluprivatnoj režiji, pre bismo  ustvrdili da je uzrok ovakvom stanju to što su se u književnost uvukli nedopustivo niski kriterijumi i nemar odgovornih,  stvarani godinama ako ne i decenijama unazad, što je  obeshrabrilo ili marginalizovalo kvalitetan književni stvaralački potencijal . S retkim svetlim izuzecima, ipak izdvajamo knjigu intervjua Zorana Jeremića „Pisac s krajolikom“. Možda intervjui nisu književna forma koja bi se u formatu „ savremena “ mogla odomaćiti kao značajan pomak u književnosti, ali način na koji je Jeremić uradio svaki od njih,  njihova antologijska vrednost u formi svedočanstva vremena, po nama su, na prvom mestu zbirka eseja kojim je obrazložena  istorija našeg doba. Osim toga, tu je i antologija erskog aforizma „Odjeci u provaliji“,  koju je priredio Slobodan Simić, delo u izdanju Agore koje jedino formalno nije rođeno u našem kraju ali je najreprezentativniji pregled posebnosti ovog kraja- satire i humora.
DSCF4578Brojni muzički događaji –koncerti i festivali obeležili su, kao i prethodnih, i 2015.  godinu ali ipak treba odati priznanje naporima na jačanju lokalne muzičke scene, njenom zajedničkom izlazku u javnost čime se inicira i težnja ka unapređenju pojedinačnih ali i kvaliteta bendova a da se pri tome  izlazi ih dugogodišnjeg separatnog bitisanja na marginama preovlađujućeg folka i turbo folka. Pri tome mislimo  na požeški rok festival „Bogiju u čast“ i Festival užičke rok scena, oba na začetku svog postojanja. Ako se ostvare namere organizatora da ovi i ovakvi festivali zažive bio bi to dobar pokazatelj da neke trajnije vrednosti od sticanja slave i dobre zarade kroz bavljenje muzikom, nisu stvar istorije već i nešto s čim se aktivno živi i radi.
DSC_0079Kulturni događaj našeg kraja je i kulturni događaj Srbije, a to je protest umetnika u Požegi ali i šire, povodom uplitanja politike u kulturu. Protest povodom najave lokalne vlasti o promeni programa rada Kulturnog centra Požega koji je godinama unazad podržavan od strane Minstarstva za kulturu i smene direktorke Slađane Petrović Varagić, nestranačke ličnosti , podržan je od strane stručne ali i šire javnosti u Srbiji. Bahatost i sitni interesi lokalnih vlastodržaca koji su svojim najavama izazvali proteste i otpor umetnika i radnika u kulturi do najviših instanci jesu i događaj koji bi se mogao shvatiti i u širem smislu kao odnos lokalnih samouprava prema državnoj kulturnoj politici,  pa i urušavanje iste na korist ličnih i grupnih interesa na nivou opština. Da se vratimo na pozorište, veliki broj poteza lokalne vlasti preopoznati su kao delovi predstave „Odumiranje međeda“ Narodnog pozorišta Užice, a umetnici i intelektualci iz Požege stoje na liniji odbrane upliva rudimenatnarne kulture prevaziđene početkom veka iza nas na mesto savremene umetničke prakse. Protest protiv marginalizovanja i poništavanja kulturnih i umetničkih napora, time i progresa društva, jesu nešto što, bez obzira na krajnji ishod, predstavlja  glas zdravog razuma koji još uvek postoji u našoj zemlji i zavređuje da se upiše kao događaj br.1. u kulturi našeg kraja za 2015.

M.Nikolić