Umetnost, Vesti

Kreativne radionice za najmlađe članove biblioteke

Posted: 1. decembra 2015. u 03:54   /   by   /   comments (0)

Već nekoliko godina unazad, na Dečijem odeljenju u užičkoj Narodnoj biblioteci, održavaju se radionice za decu.Cilj radionica je da se kroz edukativne i zanimljive sadržaje u kojima deca aktivno učestvuju,polaznici vrtića i učenici osnovnih škola, upoznaju sa značajem i vrednošću knjiga i čitanja.

Nedavno su učesnici radionice bila deca iz vrtića “Bambi” iz Užica, uzrasta od četiri godine. Neposredno pred njihov dolazak,zaposleni u Narodnoj biblioteci su pod rukovodstvom bibliotekara Ratke Vučković , po zanimanju nastavnika razredne nastave, pripremali brojna iznenađenja za mališane.U tačno dogovoreno vreme držeći se za ruke dvoje po dvoje, dvadesetak mališana iz vrtića “Bambi” je stiglo u pratnji četiri vaspitačice. Objašnjenja vaspitačica da u biblioteci ne treba glasno da se govori mališani su na trenutke zaboravljali dok su im pažnju privlačile police sa knjigama i šarene korice slikovnica. Pomalo zbunjeni, nisu ni primetili užurbanost vaspitačica da ih što pre oslobode jakni, šalčića i kapa u toplim prostorijama. Ubrzo su se smestili za šest malenih stolova i stolica i radoznalo i ispod oka se osvrtali oko sebe u iščekivanju.

Na samom  početku radionice, Ratka Vučković, bibliotekar Narodne biblioteke Užice,  pitanjima je podstakla mališane da , uz malu pomoć, odgovore šta je biblioteka, ko može da pozajmi knjige, kako treba da se ponašamo u biblioteci. Vedrim tonom kojim se Ratka Vučković obraćala deci okupirao je njihovu pažnju i bili su vrlo iznenađeni kada su saznali da će dobiti članske karte biblioteke i da uz pomoć roditelja mogu da dođu i “pozajme” knjige i slikovnice. S obzirom da je na članskim kartama slika sove, kroz pitanja su deca detaljnije upoznala ovu životinju: koja je to vrsta životinje, šta radi, kada spava i kada je budna, šta lovi, kako lovi, koje životinje ne može da lovi i zašto. Kroz priču o sovi deca su odgovarala na pitanja i o drugim životinjama: miševima, zečićima i medvedima i sticala nova znanja kroz slikovite opise i priču o ovim životinjama. Na samom kraju ove poučne priče, mališanima je objašnjeno i zašto se slika sove nalazi na njihovim članskim kartama, tačnije da je sova simbol mudre i pametne životinje.

Uprkos maštovitim i raznovrsnim odgovorima mališana na postavljana pitanja deci je uspešno objašnjeno da se znanje stiče iz knjiga i da tako postajemo pametniji. Mališani su zatim skoro bez daha odslušali čitanje priče “Kako medved zamišlja slobodu”, o medvedu koji je svojim urlanjem preplašio sve životinje u šumi smatrajući da to sme da radi jer je „šuma slobodna” i može da „peva” do mile volje i veverici koja ga je gađala lešnicima ne dozvoljavajući mu da zaspi jer i ona ima svoja prava u „slobodnoj šumi”. Događaji iz priče su deci objašnjeni kroz primere iz svakodnevnog života, da bi mališani lakše shvatili da nije lepo glasno pevati ako ometaju roditelje dok se odmaraju ili stariju braću ili sestre dok uče. Kroz primer da svi imamo pravo da trčimo ili da vozimo rolere ali ne po učionici, apoteci ili trotoaru, mališani su sa lakoćom shvatili da svi imaju ista prava ali da moraju voditi računa da svojim ponašanjem ne ugrožavaju sebe ili slobodu drugih u svojoj blizini.

Pored članskih karti biblioteke mališani su na poklon dobili i kapice ljubitelja knjiga. Simbolično, na vrhu svake kapice je bilo po jedno slovo azbuke. Naredni zadatak za mališane podeljene po grupama  bio je da nalepe perje od iseckanog krep papira sovama kojima su telo i oči bili već pripremljeni. Uz pomoć vaspitačica, Ratke Vučković i zaposlenih u biblioteci koji su pažljivo pratili kako grupe napreduju, deca su pomalo nespretno seckala i lepila perje od papirića. Njihovo oduševljenje je raslo sa svakim zalepljenim papirićem, jer je  šest sova različitih boja počelo da liči na prave ptice kave su viđali u slikovnicama. Po završetku pravljenja perja sovama, sve sove su zalepljene na grane velikog crteža drveća,da bi deca svoj rad mogla da ponesu u vrtić. U toku raspremanja stolova i prostora biblioteke posle obavljenog zadatka,deca su imala priliku da prelistaju knjige za decu a vaspitačice su im rado pročitale nekoliko pričica iz tih knjiga.

Stana Pejić, vaspitačica iz vrtića “Bambi” nam je rado prenela svoje utiske o radionici i programu pripremljenom za mališane:

―Ovo je srednja grupa u vrtiću Bambi  i mislim da je sada pravo vreme da se kod dece razvija ljubav prema knjizi. Upravo to je  razlog za  posetu biblioteci i učestvovanje u radionici. U vrtiću “Bambi”  imali smo i radionicu sa roditeljima i decom, u toku koje roditelji jedni drugima preporučuju knjige za decu. Deca vole kreativne radionice i zanimljivo im je sve što je novo. Na ovakav način korak po korak  lako se može ostvariti poruka u rečenici „kako se sve ljubavi razvijaju,tako se razvija i ljubav prema knjizi”. U vrtiću “Bambi” ima osam grupa mališana i rado ću preporučiti mojim kolegama da posete biblioteku i učestvuju u radionicama. Druženje  je prelepo a pored toga deca mogu mnogo toga da vide i nauče.

Da bi se najmlađi članovi biblioteke malo razmrdali posle sedenja i pravljenja sova, naredni zadatak je bila igrica. Ratka Vučković im je pre igrice objasnila da tu igru obožavaju deca u Australiji, podstičući decu da kroz njena pitanja dođu do informacija o tome da je Australija kontinent,o životinjama koje  tamo žive i kako izgledaju.Uz objašnjenje da u Australiji ima puno životinja koje viđamo i u našim selima deca su brzo shvatila da im se govori o ovčicama. Zadatak mališana je bio da uteraju ovčice u tor. Podeljeni su na dve strane, dva balona su predstavljala ovčice koje je trebalo „štapom” napravljenim od kartona što pre doterati do mesta označenog kao tor. Određeni su parovi,sa svake strane po jedno dete da bi svi učestvovali u igri,ovčice odnosno balone nisu smeli da dodiruju rukama ili nogama. Dozvoljeno je bilo navijanje a pobednik svakog para je bio nagrađen aplauzom.

U međuvremenu je delo mladih umetnika bilo spremno za nošenje,pa su vaspitačice brižljivo spremile decu za povratak u vrtić.Usledilo je pozdravljanje sa decom koja su u koloni po dva puni utisaka krenuli iz biblioteke, ponosno noseći na glavama kapice koje su dobili na poklon.

Po završetku radionice razgovarali smo i sa Ratkom Vučković  koja je već godinama organizator ovih radionica,u kojima joj pomažu kolege iz biblioteke. Na pitanje odakle ideja za organizovanje radionica za decu odgovorila nam je:

―Ovakve radionice nisu ništa novo, to je praksa na dečijim odeljenjima u bibliotekama ,organizujem ih već desetak  godina ali je možda problem nedovoljna informisanost pa sve ovo deluje kao nešto novo. U početku sam radila u ogranku u Sevojnu i to sa likovnim radionicama. Imali smo odlične izložbe. Sama  likovna radionica učestvuje na Festivalu humora za decu koji je ove godine bio u Lazarevcu. Na tom Festivalu se uvek organizuje literarni i likovni konkursna temu „Smeha ,smeha deci”. Učestvovali smo četiri puta i tri puta smo bili apsolutni šampioni.Ta titula nije ranije postojala,ustanovljena je kada smo smo mi uzeli učešće na Festivalu. Ove godine smo bili šampioni, Kraljevo je uzelo titulu apsolutnih šampiona. Tek posle ove dve titule se proglašava prvo, drugo, treće mesto i tako dalje.

Na koji način zainteresovani iz vrtića i škola mogu da učestvuju u ovakvim radionicama?

―Dovoljno je da dođu u biblioteku i jave mi se da bismo dogovorili termin. Teme radionica su prilagođene uzrastu. Za predškolce i prvake su uglavnom predviđene književno-psihološke radionice koje se odvijaju po fazama. Posle uvodnog dela na teme,na primer ljubav ili ljubomora, moji snovi, strahovi ili tuga, obaveznan je i tekst  tekst na tu temu, uz mnogobrojna pitanja koja se postavljaju deci da bi se videlo koliko razumeju ono o čemu im se govori. Svaka radionica se završava likovnim kutkom. Danas su to bile sove a na svakoj sledećoj radionici se radi nešto drugo. Sadržaj radionice se prilagođava i uzrastu i temi.

I pored toga što radionice imaju dovoljno materijala za rad, hartija formata A4 ili A3, klasični hamer u bojama, rebrasti karton bar u veličini jednog kvadrata i slično, brzo se troši i nestaje u kreativnim idejama Ratke Vučković, pretvarajući se u mesec, puža, cvet, kućicu, pečurku, drvo. Pored toga sva deca koja učestvuju u radionicama dobijaju na poklon kačketiće na kojima su slova azbuke i smajlići što ih posebno raduje. Sigurni smo da štamparije i firme koje se bave kancelarijskim materijalom u Užicu mogu da daju svoj doprinos organizatorima radionica i tako neposredno učestvuju u edukaciji što većeg broja mališana.

Mirjana Milićević