Muzika, Vesti

Kragujevac- Užice -Požega ali i Evropa spojeni harmonikom : Đorđe Vasiljević

Posted: 11. oktobra 2015. u 02:08   /   by   /   comments (0)

Harmonika kao instrument na prvu asocijaciju vezuje se za narodnu i folk muziku, barem što se najšireg sloja stanovništva tiče. Da ne mora biti tako dokazuju umetnici koji se jako ozbiljno bave ovim instrumentom u domenu čiste  klasične muzike ali i interperaciji klasičnih  sadržaja prilagođenih najširoj publici. Uspeh Bojane i Nikole Peković u zabavnom šou programu Ja imam talenat pre nekoliko godina pokazao je da harmonika nije samo instrument za slavlje i veselje u našem narodu koji je i te kako dobro reagovao na njihov nastup.Do tada, pored sporadičnih objava o uspehu nekog od naših harmonikaša u oblasti klasične muzike, njihovo postojanje u širokoj javnosti gotovo da je bilo  nepoznato.
Najnoviji uspeh Orkestra harmonika iz Kragujevca na festivalu u Kastelfidardu kada su osvojili prvo mesto kao i nekoliko nastupa u zadnjih par godina u Požegi , bilo kao solista ili kao član istog orkestra koji na gotovo svakom takmičenju u svojoj kategoriji osvaja nagrade, bio je povod za razgovor sa Đorđem Vasiljevićem. Đorđe ( 1993.) je po rođenju Požežanin koji je još u osnovnoj školi znao da je njegovo opredeljenje klasična muzika a instrument- harmonika. Trenutno je student završne godine Filološko umetničkog fakulteta odseka za harmoniku ali istovremeno i profesor u Muzičkoj školi „ Vojislav Lale Stefanović“ u Užicu. Kvalitet muzičara koji od tzv. narodnog instrumenta strpljivo i uporno gradi karijeru majstora klasične harmonike prepoznat je kroz nekoliko, do sada osvojenih nagrada, i što je njemu bitnije- gromoglasnih aplauza publike na nastupima kao odraz razumevanja emocije koju se trudi da prenese.
Interpretacije klasične muzike na harmonici kao instrumentu su relativno skoro postale poznate širokom krugu ljudi. Kakvo je Vaše viđenje relacije publika- klasična harmonika a da pri tome ne posmatramo samo muzički edukovanu publiku?
12165243_1170026459679768_240254901_o-Trenutno stanje na polju klasične muzike nije baš na zavidnom nivou. Veliki problem u tom pogledu imaju instrumenti sa viševekovnom tradicijom, kao npr. klavir, razni duvački i gudački instrumenti, pogotovo  harmonika, koja uz saksofon spada u red ,,najmlađih“ instrumenata. Ali, velikom zaslugom pedagoga kragujevačke škole za harmoniku, harmonika decenijama unazad stiče reputaciju kod muzički edukovane publike. Ali, i pored toga, velikoj većini nasih građana nije poznat zvuk harmonike kao instrumenta za klasičnu muziku.

Da pričamo malo o tome kako izgleda život i karijera vezana za umetnost, imajući u vidu da potičete iz male sredine na zapadu Srbije …
-Dolazim iz porodice koja je decenijama vezana za rad u preduzecu ,, Železnice Srbije“ i kao logičan tok pretpostavljalo se da bi trebalo da odaberem neku profesiju koja bi donekle bila povezana sa tom delatnošću . Niko nije očekivao da cu se jednog dana opredeliti za umetnost . Na nagovor roditelja, koji su čuli da postoji muzička škola u Užicu a smatrali su da posedujem talenat i polaganjem prijemnog ispita u Osnovnoj muzičkoj školi  ,, Vojislav Lale Stefanovic“ počeo je moj umetnički život . Nakon šest godina, koliko traje osnovno muzičko obrazovanje, upisao sam srednju muzičku školu ,, dr Miloje Milojević“ u klasi profesora Vladimira Mandića. Velike zasluge za svoje uspeha pripisujem baš njemu, jer godine koje sam proveo u srednjoj školi, kao i sada na fakultetu bile su obeležene profesionalnim uspesima za koje je u velikoj meri zaslužan i moj pedagog. Pored toga, veliku zahvalnost dugujem mu i zbog toga što se pored mog umetničkog oblikovanja u velikoj meri posvetio i razvoju moje ličnosti . Nakon završene srednje skole upisao sam Filološko- umetnički fakultet, odsek harmonika, u klasi redovnog profesora Radomira Tomića gde sam , evo već četvrta godina.

Budući da je harmonika tradicionalno instrument koji se smatra prikladnim za veselja, barem kod nas, koliko je teško pokazati ljudima da to nije uvek tako i da li ima otpora prema tome da se harmonika prihvati kao instrument klasične muzike?
-Zbog tih predrasuda, harmonika je dugo godina imala problem da bude prihvaćena kao instrument za klasičnu muziku, ne samo kod tzv. „ običnih“ ljudi, vec i kod profesora drugih instrumenata koji gledaju harmoniku kao instrumet koji prevashodno služi za sviranje u kafani. Zbog takvih stavova, danas je harmonika prisutna samo na kragujevačkom i niškom univerzitetu, ali studenti svojim performansima širom sveta dovode do situacije da je harmonika instrument koji osvaja velika priznanja. Samim tim nastupi naših muzičara predstavljaju jednog od najboljih reprezentanta naše zemlje u svetu.

Za publiku koja se može smatrati samo ljubiteljima klasične muzike bez specijalne edukacije, postoje stereotipi kamernih sastava- violina, klavir, čelo, viola…,pa gde se u taj muzički svet uklapa harmonika?

-Iz godine u godinu harmonika doživljava veliku ekspanziju kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Velika prednost harmonike je to što je relativno neistražen instrument koji poseduje veliki broj „efekata“ koji su pogodni za kompozicije modernih stvaralaca. Kao takav, u kombinaciji sa drugim intrumentima predstavlja neobičan i zanimljiv spoj koji stiče sve veću popularnost . Nije bez razloga 21. vek ,od strane muzičkih kritičara nazvan je „vekom harmonike“. Inače, bilo koji instrument ili grupa instrumenata uz harmoniku dobija novi sadržaj , posmatramo li iste kompozicije interpretirane u klasičnim kombinacijama instrumenata i onih koje imaju u sebi i harmoniku.

1546427_792935720722179_1301948852_nZa Vas lično , solo ili kamerna muzika i Vaš lični afinitet prema instrumentima u kamernom sastavu?
-Po mom misljenju, harmonika kao solo instrument i kao kamerni instrument trebalo bi da imaju podjednak tretman jer sve njih povezuje muzika, bilo da je ona pisana za solo instrument ili za kamerni ansambl. Na osnovu mog dosadašnjeg iskustva, posebno bih, kao svojevrstan i izazov i doživljaj , izdvojio kamerne ansamble sa čelom i sa klavirom.

A što se tiče naklonosti prema kompozitorima sa pitanjem: zašto baš oni?
-Svaki kompozitor poseduje nešto što kod svakog umetnika izaziva neku emociju ili neko raspoloženje. Na mene najveći utisak od svih kompozitora ostavio je Johan Sebastijan Bah zbog toga što su njegova dela jedna od najkompleksnijih u istoriji muzike. Muzički genije- što u smislu tehnike komponovanja i ideja koja su ostale do danas „savremene“, te ujedno izazivaju najtananija ljudska osećanja pri slušanju njegove muzike.Bahov opus čini preko hiljadu kompozicija koje su neverovatno složene i strukturno razgranate što samo po sebo govori o njegovoj genijalnosti a činjenica da i u današnje vreme uzrokuje iste emocije kod ljudi uliva dodatno poštovanje.

Predajete u Srednjoj muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović”. Kakva je zaiteresovanost dece za klasičnu muziku i da li odustaju ili istrajavaju do kraja ?
-Deca koja se uglavnom odluče za profesionalno bavljenje istrumentom, u velikoj vecini istrajavaju tako što završavaju muzičke akademije i nastavljaju da se bave muzikom kao pedagozi i izvođači. Kada govorimo o osnovnom muzickom obrazovanja, roditelji u velikom broju slučajeva upisuju decu da bi ih skonili sa ulica i stavili im još neku obavezu pored osnovne škole. Samim tim javlja se problem jer deca i roditelji shvataju onda muzicku školu kao hobi, a ne kao državnu instituciju koja je obavezna od samog upisa u nju .

12032275_1047161248636732_5895088840939985212_nBudućnost umetnika je uvek a čini se u naše vreme i više nego diskutabilna, ne samo iz razloga materijalne egzistencie nego i formi u kojima se odvija svakodnevni život. Planovi ili viđenje Vaše budućnosti su..?
-Planiram da završim školovanje i steknem iskustvo odlaskom na postdiplomske studije u inostranstvu. Prednost odlaska u inostanstvo leži u tome što je umetnicki život daleko razvijeniji u odnosu na našu zemlju, nova saznanja kao i poznanstva sa velikim brojem umetnika širom sveta. Ali svakako bih voleo da se vratim i da stečeno znanje prenesem na generacije koje dolaze
.
Osvojili ste prvu mesto na Međunarodnom takmičenju klasične harmonike u Tivtu u najstarijoj kategoriji..To je najnovija  ili jedna u nizu i šta zapravo ta nagrada predstavlja za Vas?
-Jedna u nizu i poslednja nagrada predstavlja potvrdu uspešnog i višegodišnjeg rada na koju su dosta uticali moj profesor, kao i asistenti Miodrag Đorđević i Miljan Belić. Pored toga, ona predstavlja nagradu za timski rad, a ujedno i podsticaj da se okušam na nekim od najvećih takmicenja za klasičnu harmoniku.
U svom rodnom gradu ste već drugu godinu za redom uključeni u manifestaciju Harmonika u centru. Recite nam malo više o toj manifestaciji, kako ste došli na ideju, kakav je odziv i koji su planovi?
-Festival  Harmonika u centru nastao je kao plod ideje Kulturnog centra iz Požege, na čelu sa Sladjanom Petrović Varagić, i moje malenkosti da se afirmiše klasična harmonika, ali pre svega klasična muzika. Ove godine smo naišli na veliki odziv jer takav festival predstavlja novinu u našem regionu. Okupili smo veliki broj ljudi kako iz naše opštine, tako i iz okolnih gradova, koji su sa nestrpljenjem očekivali najavljeni događaj. Nakon završetka festivala, naišli smo na salve pozitivnih kritika i tako smo dobili potvrdu za uspešan rad ali i podsticaj da naredne godine napravimo još bolji i veći festival. Posebnu zahvalnost dugujemo Opštini Požega kao i muzičkoj školi „ Vojislav Lale Stefanovic“ iz Užica bez čije pomoći ovaj projekat ne bi bio realizovan.

M.Nikolić