Društvo, Vesti

Kinološko društvo Užice osnovalo Sekciju za zaštitu životinja

Posted: 8. novembra 2015. u 00:07   /   by   /   comments (0)

Na javnoj tribini održanoj u prostorijama Gradske kuće u petak 6. oktobra, posle izlaganja Lenke Đokić zaštitara životinja iz Užica, Zorana Đapovića doktora veterinarske medicine i vlasnika veterinarske stanice Anubis iz Užica i Miloša Guskića predsednika Kinološkog društva Užice, usvojen je predlog prisutnih o osnivanju Sekcije za zaštitu životinja pri Kinološkom društvu Užice. Osnovni ciljevi su smeštaj, medicinska nega i udomljavanje napuštenih životinja, zaštita životinja od nesavesnih vlasnika, zlostavljanja, psihičke i fizičke torture, držanja u neadekvatnim uslovima. Razlozi su na žalost brojni a inicijativa je pokrenuta zbog jasno definisane potrebe za izgradnjom azila za životinje u Užicu. Osim rešavanja ozbiljnog problema, zgradnjom azila u Užicu i sam grad bi profitirao o čemu su učesnici tribine takođe izneli podatke koji se mere milionskim dinarskim iznosima .
Najavljeni učesnici Milan Jovanović-Soda iz Užica i Stevan Bojanić iz Milićevog sela nisu prisustvovali tribini jer su bili sprečeni neplaniranim obavezama. Prisutni su izlaganja usmerili na nekoliko tema: Lenka Đokić o samom naslovu tribine Pas nije igračka-pas je živo biće, Zoran Đapović o kastraciji i sterilizaciji životinja i Miloš Guskić o predlozima promena u zakonu o životinjama.

Lenka Đokić

Lenka Đokić

U obraćanju prisutnima, Lenka Đokić je naglasila da sadašnji a posebno budući vlasnici pasa moraju imati u vidu da su životinje svesna i društvena bića koja imaju osećanja i potrebe a ne trenutna zabava, modni detalj ili izvor zarade. Pri tome vlasnici moraju uzeti u obzir da je psima potrebna svakodnevna pažnja, šetnja,adekvatna ishrana i smeštaj i obezbeđivanje veterinarsko medicinskih usluga. Zbog nerazumevanja i površnog gledanja na potrebe psa, mnogi vlasnici koji ishitreno i bez dubljeg razmišljanja uvedu u svoju porodicu kućnog ljubimca, nalaze rešenje za oslobađanje od dodatnih obaveza tako što psa jednostavno izbace na ulicu ili odvezu van grada i ostave. Najvećim delom upravo zbog takvih postupaka ljudi dolazi do nekontrolisanog povećavanja populacije pasa na ulicama a usled nehumanih uslova u kojima životinje žive na ulici, zbog gladi, straha ili prethodnog zlostavljanja od strane vlasnika ili građanstva, dolazi i do napada na ljude.
Potrebno je podizanje svesti i edukacija ljudi u samom stavu prema psima jer za sada neodgovorni vlasnici ne trpe skoro nikakve posledice. Upravo iz tih razloga neophodno je obeležavanje ljubimaca kao i sterilizacija onih životinja koje nemaju vlasnike. S druge strane, svi oni koji su spremno prihvatili obaveze vezane za kućne ljubimce znaju da psi i mačke svakodnevno ulepšavaju život svojim vlasnicima pružajući im bezrezervnu ljubav i šireći pozitivnu energiju. Zbog toga vlasnici trebaju da budu savesni i odgovorni a ne da odbace dojučerašnjeg člana porodice kao igračku onog trenutka kada im dosadi, ostari ili se razboli. Životinje imaju osećanja, bilo da su rasne ili ne, vezuju se za vlasnika i pate zbog svakog vida zanemarivanja ili napuštanja. Svaki pas zaslužuje dom ali na žalost ne zaslužuje svaki dom psa.
Osim toga voli se pas a ne rasa i zato treba udomljavati napuštene životinje i spasiti ih patnje, lošeg života pa čak i smrti bez obzira koje su rase. Ne postoji opasna rasa pasa po rođenju, svaka rasa može biti opasna isključivo i samo ako dođe u ruke pogrešnih ljudi-zaključila je Lenka Đokić.

Zoran Đapović

Zoran Đapović

Zoran Đapović je naglasio da sam naslov tribine ukazuje na pogrešan stav ljudi prema psima, pogotovo onima koji se nalaze na ulici. Ljubav psa prema vlasniku je apsolutno ista, bilo da je rasan ili ne. Na ulici se nalaze i rasni psi kao i oni koje ljudi popularno nazivaju “mešanci” koji su rezultat upravo nekontrolisanog parenja. Potrebe pasa sa ulice i rasnih pasa su potpuno iste.
Sama kastracija i sterilizacija pasa ili mačaka ima za rezultat sprečavanje nekontrolisanog širenja populacije. U tom slučaju bi grad Užice i njegovi građani imali mnogo manje problema kojih smo svi svesni. Samim smanjenjem populacije napuštenih životinja, došlo bi i do smanjenja napada na građane a ogromna sredstva koja grad Užice izdvaja za odštete bila bi daleko manja. U prigradskim ili seoskim naseljima dolazi i do napada na domaće životinje, što stvara dodatne troškove za grad, a za koje je jedini razlog izgladnelost napuštenih pasa i njihova borba za život. U domenu veterine, sterilizacija i kastracija su na nivou rutinskih i svakodnevnih zahvata koji su više nego potrebni uzimajući u obzir da samo jedna keruša u periodu od samo dve do tri godine može da ošteni od 60 do 70 štenića. Imajući u vidu da se broj napuštenih pasa svakodnevno povećava ,idealno bi bilo organizovanje službe koja bi kontrolisala ovu pojavu u sklopu azila, kao i služba za pomoć povređenim i bolesnim životinjama sa ulice. Postoje društva za zaštitu životinja preko kojih se vlasnicima omogućava da sterilišu ili kastriraju svoje ljubimce uz određene popuste. Osim toga sterilizacijom se produžava život životinje bilo da se radi o napuštenoj životinji ili o onoj koja ima vlasnika. Veliki broj životinja koje prolaze kroz prirodne cikluse a ne dolazi do parenja ili s druge strane dolazi do konstantnog parenja, imaju daleko kraći životni vek. Zbog samih hormona reproduktivnog trakta dolazi do pojave tumora i polnih bolesti koje, ako životinja nije pod nečijim nadzorom dovode do životne ugroženosti.
Briga o psu je skup sport ma koliko se mislilo da je vrlo jednostavno imati kućnog ljubimca. Psi se najčešće uzimaju zbog dece, koja štene doživljavaju kao novu igračku. A kada pas odraste i kada mu treba omogućiti veterinarsku negu ,ishranu, bar 15 minuta dnevno pažnje i nežnosti, svakodnevnu šetnju i druge uslove, roditelji shvate da ekonomski momenat kao i samo vreme, predstavljaju problem i samim tim se trude da se što pre oslobode kućnog ljubimca. Ne možemo svakog psa držati u kući zatvorenog svaki dan ili vezanog u dvorištu. Neophodno je obratiti pažnju na rasne karakteristike svakog psa i na osnovu toga mu obezbediti uslove za život.
U Užicu se o izgradnji azila govorilo još 2008. godine, a danas se problemi rešavaju izlaskom komunalne policije na lice mesta ako se dogodi incident sa napadom psa na čoveka ili domaću životinju. Samo nekoliko godina unazad odšteta koju je grad isplatio u ovakvim slučajevima iznosi oko 20 miliona dinara, pri čemu su pojedinačne isplate građanima iznosile od 40-60.000 dinara. Sa manje novca bi mogao da se izgradi azil na odgovarajućoj lokaciji koji bi bio u vlasništvu grada i pored rešavanja problema sa napuštenim životinjama na ulici, donosio bi profit gradu. Usluge azila bi mogle da se prošire na teritoriju Bajine Bašte, Čajetine, Zlatibora ili okolnih sela. Za sada grad plaća usluge azilu koji se nalazi u Požegi i koji funkcioniše i na teritorijama Kosjerića, Čačka, Arilja, Ivanjice i Užica a ima kapacitete kojima može da pokrije uglavnom teritoriju Požege. Svaki dolazak službe iz Požege košta grad od 13-15.000 dinara bez obzira koliko pasa je sklonjeno sa ulice. Uzimanje psa iz azila košta oko 5.000 dinara bilo da se radi o vlasniku ili o osobi koja želi da usvoji psa-izjavio je Zoran Đapović

Miloš Guskić

Miloš Guskić

Miloš Guskić je rekao da smatra da mora da dođe do promene zakona o dobrobiti pasa,koje bi se odnosilo na obavezno čipovanje životinja koje bi omogućilo oštre novčane kazne za nesavesne vlasnike, popisivanje pasa koji su u vlasništvu lica na prigradskim i seoskim teritorijama u kojima su životinje van kontrole vlasnika usled čega dolazi do nekontrolisanog parenja . Takođe je preporučio sterilizaciju pasa posle prvog okota u periodu do prve godine života a najdalje do 5 godine života zbog sprečavanja pojave zdravstvenih problema. U ime Kinološkog društva Užice Miloš Guskić je prihvatio inicijativu o osnivanju Sekcije za zaštitu životinja i rekao da se iskreno nada uspehu u nastojanju da grad Užice dobije svoj azil, posebno jer je ova ideja potekla upravo od ljubitelja i zaštitara životinja. Naglasio je da Kinološko društvo Užice pored saradnje sa nekoliko veterinarskih stanica u Užicu, među svojim članovima ima i veterinarske tehničare, inžinjere za zaštitu životne sredine i druge stručne kadrove koji mogu profesionalno i humano da organizuju i vode azil. Na teritoriji Užica po slobodnoj proceni ima oko 200-300 napuštenih pasa a o njima trenutno vodi brigu nekolicina pojedinaca koji iz svog džepa plaćaju sterilizaciju, lečenje, hranu ili smeštaj za najugroženije životinje. Pri tome pored svakodnevne borbe za dobrobit i udomljavanje životinja, ovi pojedinci rade u korist kako građana tako i u korist samog grada Užica, a ne retko doživljavaju neprijatnosti i osudu od strane ljudi u čijim očima životinje nisu živa bića.
U prilogu edukativni spot prikazan na kraju tribine
Mirjana Milićević