Društvo

Kineski socijalizam za XXI vek

Posted: 16. oktobra 2019. u 21:20   /   by   /   comments (0)

Velikom vojnom paradom Peking obeležio 70 godina od socijalističe revolucije

Autor: Boban Markotić

Vojna parada koja je u utorak, 1. oktobra, prošla Trgom Tjenanmen povodom 70 godina od osnivanja  Narodne Republike Kine, ujedno je najvažniji događaj u zemlji ove godine, prikazala je najsavremenije vojno oružje balističku raketu „Dongfeng-41“,  koja bi mogla nositi nekoliko nuklearnih bojevih glava  i ima domet da za pola sata stigne do Amerike. Pekingom su grmeli supersonični dronovi, borbeni avioni, raketni bacači, tenkovi a 15.000 vojnika marširali su kao jedan. Cilj je procenjuju strane agencije , da se pojača patriotski žar i podrška KP Kine i predsednilu Si Đipingu.

Proslava je održana bez prisustva stranih lidera, ali je bilo inostranih ambasadora. Običnim građanima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju, a Peking je bio zatvoren. Počastvovane, koji su priredbu posmatrali sa trga, vlasti su lično odabrale nakon detaljne procene.

Rojters ocenjuje da se Kina predstavila kao globalna velesila ne obazirući se previše na demonstracije u Hongkongu koje traju već tri i po meseca , odnose sa SAD obeležene trgovinskim napetostima, kritike zbog kršenja ljudskih prava  naročito nad Ujgurima,  muslimanskom manjinom u Sinđiangu.

Odeven u tamno odelo kakvo je nosio Mao Cedung na istom mestu 1. oktobra 1949. kod kapije Trga  Tjennanmen kada je proglasio uspostavljanje NR Kine, Si Điping je rekao „ da ništa ne može da poljulja temelje  naše velike nacije“. Ništa ne može da spreči kineski narod i kinesku državu da napreduju.

Si je istakao da je siromašna i slaba Kina  u ne tako davnoj prošlosti u potpunosti promenjena osnivanjem NR Kine. On je takođe podvukao da Kina i dalje insistira  na kursu mirno ujedinjenje  i jedna zemlja, dva sistema, na način koji ima za cilj da se očuvaju dugotrajna stabilnost prosperitet Hongkonga i Makaoa, kao i da se unapredi miran razvoj odnosa dve obale tajvanskog moreuza. Si je naveo da je kineska prošlost već zabeležena u istoriji čovečanstva, današnjica je u rukama milijarde ljudi, a budućnost će biti bolja.

Proslava je važna prekretnica za KPK, no iza fanfara, partijski drugovi pažljivo prate druge, problematičnije događaje koji ugrožavaju red i stabilnost koje vlada u Pekingu toliko ceni, piše Džordž Magnus u komentaru za Fajnešel tajms. Osim trgovinskih i finansijskih sukoba  sa SAD – om, protesni pokret u Hongkongu predstavlja značajnu krizu za partiju i najvažniji je udarac koji je doživeo predsednik Si, tvrdi Magnus i ističe da nema sumnje  da bi bilo sramota za Peking ako stanovnici Hongkonga budu protestovali dok Kina slavi.

Na vojnoj paradi 2019. prikazana je interkontinentalna balistička raketa  „Dongfeng-41“,  koja bi mogla nositi nekoliko bojevih nuklearnih glava

A stanovnici nekadašnje britanske krunske kolonije Hongkonga jesu i u utorak protestovali.  Tokom žestokih protesta paljeni su posteri i fotografije koje slave  sedam decenijaod kineske socijalističke revolucije. Sudeći po izveštajima svetskih agencija  dominiraju neredi iz Hongkonga, Bi-Bi-Si ukazuje na potpuno drugačije medijsko okruženje  koje vlada u Kini i Hongkongu gde postoji sloboda štampe, a građani su u prilici da uživo prate  demonstracije i okršaje  između policije i demonstranata. Ostali mediji su strogo kontrolisani, , svi TV emiteri su u vlasništvu države i stoga je njihov sadržaj pažljivo orkestriran. Drugovi u Pekingu nipošto ne žele da iko ili bilo šta pokvari brižljivo pripremljen prikaz nacionalnog jedinstva i moći, prenosi AP, i vrlo svesno izbegava  i gotovo u potpunosti cenzuriše sadržaj koji se smatra  osetljivim. Stoga snimke iz Hongkonga  sigurno neće videti 1,4 milijarde stanovnika Kine, dodaje AP.

U bolnicama u Hongkongu,  prenosi Saut čajna morning post, u utorak je primljeno 15 povređenih starosti između 18 i 52 godine, od kojih je jedan u kritičnom stanju. Izveštaji ukazuju da je demonstrantima  naređeno da napuste  kompleks zakonodavnog veća. Rojters prenosi da je vlada u Hongkongu naredila  svim osobama da pod hitno evakuišu zakonodavni kompleks.

Dan ranije policija je kamionima sa vodenim topovima  ispaljivala plavu boju pokušavajući da spreči demonstrante  da napreduju ka kancelariji za vezu sa Pekingom. Stari kolonijalni distrikt  Central bio je  obojen u plavo, a fotografije plavetnila  preplavile su društvene mreže…

Po uzoru na SSSR

Kina je 1940-tih godina bila siromašna zemlja sa jakim ostacima feudalnog društvenog poretka i u polukolonijalnom položaju u odnosu na zapadne sile i SAD. Militaristički Japan  je tridesetih godina i tokom Drugog svetskog rata imao teritorijalne aspiracije prema Kini i Korejskom polustrvu držeci dobar deo Kine pod okupacijom kao“ prisajedinjenji“ deo carskog Japana. U samoj Kini besneo je i građanski rat pristalica Čang Kaj Šeka koji su bili za ostanak kapitalističke Kine s jedne strane i Mao Cedunga, s druge strane,  koji se ugledao na zvaničnu Moskvu kao uzor i u uz podršku SSSR-a  sprovodio svoj revolucionarni zadatak.

Ako o veličini i moći jednog socijalističkog lidera  sudimo po broju ljudi nad kojima vlada,  onda se Mao Cedung svakako nalazi na vrhu  te liste. Jer preko dvadeset pet godina  Mao je zapovedao skoro milijardi ljudi, a njegova vlast se prostirala  na preko devet miliona kvadratnih kilometara. U pitanju su impresivne cifre ako znamo da je Mao morao da porazi armiju od cetiri miliona vojnika, a da bi vlast održavao morao je verovatno da pobije daleko veći broj ljudi, kako se procenjuje.

Mao Cedung je rođen u seocetu Šaošan u provinciji Hunan 26. Decembra 1893. Bio je jedno od četvoro dece  Mao Đeng Šenga i njegove supruge  Ven Či Mej. Maov otac bio je strog vaspitač siromašnog seljačkog porekla koji je mnogo radio da bi porodicu doveona viši životni standard. Mao je od samog početka bio naklonjeniji majci.“ U porodici su postojale dve „partije“,“  prisećao se kasnije Mao. „Jedna je bila moj otac, Vladajuća. Opoziciju smo sačinjavali  ja, majka, brat i ponekad naš radnik. Majka je … kritikovala svako otvoreno pokazivanje emocija i pokušaje otvorene pobune protiv vladajuće partije . Govorila je da to nije kineski običaj.“ Zavšio je i osnovnu školu, čitao romantične priče o seljačkim bunama ( što će se kasnije uspostaviti kao pun pogodak ). Ponovo se vraća u selo gde radi na poljoprivredi. Napušta porodicu ali se ubrzo vraća gde ga žene sa šest godina starijom ženom.  Već 1911. upisuje radikalnu novu školu u Ksijang Ksijangu. Učio je vemo dobro. U to vreme Kina je bila na rubu anticarističke revolucije. Studirao je, samo ponekad posećujući predavanja , najviše se samo obrazovao, jer su mu institucionalna  ograničenja veoma smetala. U plolece 1913. Mao zaključuje da je dovoljno studirao i počeo je učiteljski kurs. Počinje da radi u biblioteci Pekinskog univerziteta kod LI Ta Čaoa glavnog bibliotekara i jednog od osnivaca Kineske Komunističke partije, koji je izvršio veliki uticaj na Maoa.

Mao Cedugn 1938. godine

Godine 1920. Mao se ozenio po drugi put. Druga njegova žena bila je  devojka po imenu Jang Kaj Huj, u koju se zaljubljuje nekoliko godina pre. Bila je politički svesna, omladinski rukovodila i aktivni komunista. U međuvremenu radili su na jačanju Komunističke partije. Jedini problem je bio nacionalni lider desničarske partije Koumintang – Čang Kaj Šek. Čang nije voleo komuniste. A 1927. godine naredio je likvidaciju više stotina komunista i militanata. Tridesetih godina bilo je više uspeha i neuspeha u ostvarivanju ideja revoluciji. Mao je učvršćivao svoje teritorije koje su u suštini bilemarksističke i lenjinističke samo prilagođene kineskim prilikama. Od 1937. do 1945. Čang je morao istovremeno sa se bori protiv japanskih militarista i protiv komunista koji su zeleli da ga zbace sa vlasti. U međuvremenu Mao se oženio po četvrti put  filmskom glumicom Đang Ćing, s kojim će provesti ostatak života. Njih dvoje su delili iste ideje i to da umetnost treba da služi narodu i revoluciji.

Na kraju Drugog svetskog rata pošto je militaristički Japan poražen i okupiran od saveznika  a celokupni politički i vojni vrh osuđen u poznatom Tokijskom procesu 1948. Čang i Mao su pokušali da se pomire. Nažalost dotoga ne dolazi i izbija građanski rat u Kini. U početku je delovalo da će pobediti Čang, ali on nije računao na Maovu odlučnost, niti na junaštvo Crvene armije. Godine 1949. pao je Peking, a 1. oktobra  dok je Čang bežao na Tajvan sa svojom vladom,  poslanicima i pozamašnim deviznim rezervama  Mao je stajao na Tjenanmenu, pred vratima stare carske palate, i proglašavao  osnivanje Narodne Republike Kine nadajući se obilatoj pomoći i podršci Sovjetskog Saveza. Iza njega se vijorila nova crvena zastava  s pet zlatnih zvezdica. Mao je sa pedeset i šest godina  sada bio jedan od najmoćijih lidera na svetu.

1. oktobar 1949. -Mao čita proglas o osnivanju NR Kine

 Dva miliona ljudi izbeglo je sa Čang Kaj Šekovom vladom na Tajvan i sa domaćim stanovništvom koje je brojalo šest miliona nastavili su pod imenom Republika Kina da predstaljaju legalnu i međunarodno priznatu zemlju pred Zapadom i SAD. 1949. Tajvan odnosno Republika Kina dobija i stolicu u SB UN u Njujorku. I obilatu američku ekonomsku pomoć i političku podršku. Tako stanje biće do 1972. godine i iznenadne posete predsednika SAD Ričarda Niksona Pekingu, kada Maova Kina dobija mesto u UN a Čang Kaj Šekova Kina odnosno Tajvan gubi taj diplomatski status i postaje teritorija koja nije ćlanica UN.

Mao je kao i Staljin znao  da ukoliko želi da ostane na vlasti, mora da nametne vlast brzo i direktno. U stvari Sovjetski Savez je bio  uzor za Maovo političko delovanje, iako nije verovao da kinesko poljoprivredno društvo može da seindustrijalizuje ko sovjetskom modelu. Izvršio je agrarnu reformu 1950. godine. Počele su istrage nad svima koji su se suprostavljali dolasku Maoa i naroda na vlast. Mnogi su bili osuđeni i streljanji drugi poslani u radne logore na prevaspitavanje. Godine 1955. Mao je naredio kolektivizaciju zemljoradnje. Porodice su primorane da ulaze u kooperative, gde je sve bilo zajedničko, oruđe, životinje i rad.

Mao i Nikita Hruščov 1959.

Sovjetski lider Hrušćov 1956. je kritikovao Staljina  i neke njegove represivne zakone na Dvadesetom kongresu Komunističke partije. Kao odgovor na to Mao je svojim intelektualcima govorio da se slobodno izraze bez straha od odmazde ili progona. Mao je uskori bio i svedok ustanka u Mađarskoj 1956. godine  i da nije bilo intervencije Moskve ovaj ustanak bi gotovo sigurnoi svrgao komuniste sa vlasti.  Mao revidira svoja misljenja o slobodi izražavanja i jaca komunističku partiju.

U tom trenutku odnosi sa SSSR-om naglo su se pogoršavali. Godine 1960. Hrušćov je optužio Maoa da skrece sa puta pravog marksizma. U julu te godine Hruščov je povukao svu sovjetsku pomoć iz nekoliko industrijskih programa koji su se realizovali u Kini. Uprkos  ovom sukobu Mao je još gajio nade da oponaša sovjetski model industrijalizacije i da ono što je Staljin uradio za četrdeset godina Mao će uraditi za deset godina. Glavna parola bila je preteći i Britaniju za petnaest godina.  Život stanovništva organizovao je po komunama – organizovanim grupama između pet i deset hiljada domaćinstava.  Godine 1964.objavljena je knjiga Maovih citata poznatija kao Crvena knjižica. Ova knjižica je imala ogroman uspeh. Narod ju je prihvatio. Učitelji i studenti takođe, mnogi su opijeni Maovim mislima napuštali studije i prilazii Crvenoj gardi, političkoj organizaciji koja se suprostavljala svim oblicima revizionizma  ilili birokratije. Kineska kulturna revolucija iz 1966. bila je takođe Maova tekovina. Zemljoposednici ako je ko prekostao bili su još žešće progonjeni, kao i intelektualci, bogati seljaci, kontrarevolucionari, desničari, loši elementi i strani agenti. Sloboda veroispovesti je zakonski zabranjena a verski velikodostojnici osuđeni su na dugogodišnje zatvorske kazne gde su i okončali svoje živote. Smatrao je da mladi lekari treba da rade na selu, obrazovana omladina da se iseli iz gradova u sela a da seljaci i radnici pohađaju univerzitet. Treba reći da je najverniji saveznik Maove Kulturne revolucije u Evropi bila socijalistička Albanija Envera Hodže koja je po uzoru na Peking  zakonski zabranila slobodu veroispovesti, zabranila privatna putovanja izvan zemlje  i albanizovala sve manjine kao jedan kolektivitet. Glavne trgovniske i političke odnose imala je sa NR Kinom, Severnom Korejom i Vijetnamom. Na Brežnjeva i zvaničnu Moskvu nije previše računala.  Do 1978 za Peking i zvanični Beograd bio je izdajnik marksizma i lenjinizma u njegovoj staljinističkoj verziji.

Niksonova  iznenadna  poseta Pekingu 1972.

Od 21. do 28. februara 1972 američki predsednik Ričard Nikson boravio je u zvaničkoj poseti NR Kini. Niksonova poseta Kini bila je prvi potez u formalnoj normalizaciji odnosa između SAD i Narodne Republike Kine. Ovo je ujedno i prvi put da jedan predsednik SAD poseti drugove u Pekingu koju je SAD smatrao za jedne od najvećih neprijatelja. Već u julu 1971. godine  Niksonov savetnik za drzavnu bezbednost Henri Kisindžer tajno je posedio Peking , na putu za Pakistan  te dogovorio sve za posetu predsednika Niksona . Skoro odmah po dolasku u Peking Niksona je primio i Mao Cedung. Nikson je imao i puno susreta  i sa kineskim premijerom Džou Enlajem a sastanci su uključivali i posete Kineskom zidu, te gradovima Šangaju i Hangdžou. Nikson i američka vlada potvrdili su  želju da se tajvansko pitanje reši na miran način, što je podržala i sama Kina. No SAD je nastavio diplomatske odnose sa Tajvanom sve do 1979, kada je raskinuo te odnose i uspostavio pune diplomatske odnose sa NR Kinom.

Mao i Nikson 1972.

Već tokom Niksonove posete Mao je već bio u poslednjim godinama života. Pokušavao je da zemlju drži u  gvozdenom zagrljaju, ali je njegov kult več tada počeo da slabi. Maova slika koja je nekada krasila milione plakata,  bila je sve ređe objavljivana a novi kipovi više nisu podizani. Mao je ipak bio samo čovek, a svi smrtnici moraju da umru. Deset minuta posle ponoci 9. septembra 1976, Mao je preminuo. Imao je  osamdeset dve godine, a bolovao je nekoliko godina. Njegovo telo je izloženo u Velikoj narodnoj dvorani, posle čega je održana i komemoracija 18. Septembra 1976.

Posle Maove smrti nova kineska vlada je počela reviziju velikog dela njegove politike, naročito onih mera koje su se oslanjale na kult njegove ličnosti. Postepeno su se okrenuli prema spoljnem svetu –Evropi, Americi, Japanu, za pomoć, ne samo u industriji, već i poljoprivredi, naučnim institucijama  i oružanim snagama. Ove promene su bile nesto sto je  bilo nezamislivo za vreme Maovog života. Maovi naslednici na partijskim položajima znali su da ukoliko žele da nastave vlast moraju da promene politički kurs. Kineski narod je jedva uspevao da se prehrani, ljudi su bili razocarani, utučeni i umorni. Partija se već 1980-tih obraćala narodu sa preporukom da budu ponosni, da rade marljivo i da se modernizuju kako bi Kina moga da se takmiči na međunarodnoj sceni i sebe da nazovu velikom nacijom.

U aprilu 1984. godine  predsednik SAD Ronald Regan je bio u Kini u zvaničnoj šestodnevnoj poseti.  Ceremonija je održana na Trgu  Tjenanmen. Regana je kineski predsednik Li  dočekao pozdravom sa 21 puškom.  Regan je svoje domaćine podsetio da je pre samo 200 godina prvi američki trgovinski brod uplovio u kinesku luku. Dvesta godina izgleda kao treptaj oka kineskoj civilizaciji, ipak za Amerikance ovo obuhvata skoro celu istoriju nase Republike. Gledajuću unazad podsetio je Regan odnosi između naša dva naroda i nisu bili onakvi kakvi bi trebalo biti. Ali zahvaljujući napornom radu i odlučnošću dalekovidnih lidera obe naše države , tokom poslednjih 12. godina, naša je budućnost svetla sa potencijalom, govorio je američki predsednik te 1984. godine. Ostale teme obuhvatale su razgovore o pomoći SAD Kini u razvoju komercijalne nuklearne energije i stalno kinesko nezadovoljstvo podrškom  SAD za Tajvan… Takođe je podvučeno da su obe zemlje zahtevale  da vijetnamske snage u Kambodži i sovjetske snage u Avganistanu budu povučene.

Reganovi u Kini 1984.

Još jedna istorijska poseta ovoga puta sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova bila je maja 1989.godine. Sa suprugom Raisom boravio  je u višednevnoj poseti Pekingu, stigao da prošeta Kineskim zidom, susretne se da disidentima i studentima koji su se tih dana okupljali na Trgu Tjenanmen zahtevajući odlučnije reforme socijalističkog društvenog sistema i odlazak starih konzervativnih partijskih kadrova sa čelnih polozaja…

Put crvene svile

Iako je zvanični Beograd 1989. godine prespavao pad Berlinskog zida i tzv. gvozdene zavese komunizma u Evropi nadajući se da ce u vojnom udaru protim Mihaila Gorbačova 1991. godine pobediti  sovjetski generali na čelu maršalomJazovom to se nije ostvarilo.  Jugoslovenska komunistička federacija pocela je da puca po svim šavovima u krvavim međunacionalnim sukobima naroda i narodnosti koji su do tada živeli u njoj. NR Kina kao stalna članica SB UN uzdržala se od glasanja za sankcije SB UN od 30.maja 1992 prema Srbiji i Crnoj Gori. Nije stavila veto. Time su sankcije stupile na snagu protiv zvaničnog  Beograda.

Pamti se i Miloševićeva poseta NR Kini in 1997. godine. Bila je to brojna delegacija od tridesetak privrednika i političara što je za jednu izolovanu zemlju i pod spoljnim zidom sankcija bio prvorazredni događaj. I prva drugarica-dama Srbije i  SRJ prof.dr. Mirjana Marković pravila je promociju svojih knjiga u Kini. Model Kineskog socijalizma govorili su tada saradnici Slobodana Miloševića bio je najprihvaljiviji za nas i da će Jugoslavija kraj ovog i početak sledećeg 21 veka  dočekati kao srednje razvijena država. Sećam se da su tada pojedini analitičari govorili kako je naš predsednik u Kinu išao  zapravo da se upozna  kako komunistička zemlja  može graditi tržišni ekomomski sistem, a samo usputno da spasava barter aranžman, zbog čije propasti nije plaćena nafta koju su nam kinezi unapred isporučili… Kina, Severna Koreja, Kastrova Kuba,  Zimbabve Roberta Mugabea  i Irak bili su naši glavni saveznici i ekonomski partneri tih godina. Pa ipak  Peking se nije mnogo bunio zbog odlaska sa  vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine i demokratizacije  zemlje. Nastavio je saradnju i sa novim vladama SRJ, Srbije i Crne Gore i danas Srbije primajući ih u zvaničnim posetama.

Ipak Mao nije zaboravljen.Njegov portret još visi na Tjenanmenu, a njegovo telo je još predmet obožavanja  u Komunističkoj partiji. Aktuelno kinesko rukovodstvo i dalje poštuje svog vođu i kao da je to želelo da dokaže i ove nedelje tokom vojne parade u Pekingu.

Neke stvari se nikad ne menjaju.

Literatura: Mao Tse Tung and the Chinese People, Roger Howard, Monthlz Review Press 1977.

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje.