Umetnost

Kako je užički pekar opisao prolazak Halejeve komete 1910. godine

Posted: 11. avgusta 2019. u 00:04   /   by   /   comments (0)

Kada je Halejeva kometa prolazila pored Zemlje maja 1910. godine, tadašnja nauka ali i mediji iz celog svet posvetili su svu svoju pažnju ovom događaju. Sa repom dugim 38 620 000 km pored Zemlje je prolazila celih šest sati[1]. Taj događaj zabeležio je i užički pekar, Miladin T. Radović u svojim memoarima pod nazivom “Samouki rukopis” pisanim od 1911. godine. Originalni rukopis čuva se u Narodnom muzeju Užice. Širem čitalačkom krugu na raspolaganju je priređeno izdanje,  koje je štampano 1984. godine „povodom 35. godina rada (tadašnje) pekarske radne organizacije „Sreten Gudurić“ iz Titovog Užica“. Priređivač ovog izdanja je Sreten Kostić, i iz njega citiramo Miladinova zapažanja povodom ovog događaja. Na naslovnoj fotogafiji je ilustracija koja je povodom prolasaka Halejeve komete izašla na naslovnoj strani lista New York Times.

Miladin T. Radović

„ Ja sam ovo počo pisati na Vaskrs i kako mi što padne na um, ja uzmem i zapišem

Danas je šesti maj 1911. godine te mi pade na um lanjski šesti mai (i) u kakome smo ga neraspoloženju dočekali ne samo mi (u) Užicu, ne samo u Srbi(j)i nego u cijelome svijetu.

Astronomska nauka, koja ispituje nebeske visine i zemljine dubine, objavila je još u početku godine 1910. da se primiče zemlji neka ogromna planeta- zvezda[2], i ako u svojoj brzini  ta planeta dotakne zemlju, da će sva zemlja u paran parče prsnuti i sve živo i mrtvo na njoizi propasti.

To uvatili novinari i književnici i doterali na kalup, kako to oni znaju, i rastrubili na sve četiri strane svijeta,  i tako udesili da se na jagmu prodavalo ono što o toi zvijezdi piše.

Docnije izađoše knjige koje su se na jagmu prodavale, a u njima kaže: ako ne zakači ne lupi ta grdosija u zemlju, zakačiće nas njezin rep. Pa su odredili dužinu repa i u njemu neke otrovne gasove koi će sve potrovati što je živo i (da) će nam tai rep pamet pomjeriti, da ćemo svi pomanitati: niti će ko znati kud ide i ko je svoi svome. Pisalo se sto čuda i strakoba. I to pišu ljudi puni zna(nja), ljudi naučeni, od koig se očekuje razviće umne ljudske snage.

Čudo je dino što je ovom prilikom sve što se zove obrazovato verovalo u ovo pisanje, a prost svet se smejao i prosto se čudio šta pametni ljudi govore.

-Otkud će ta zvijezda udariti u zemlju?-pita jedan seljak.

-Pa okreće se zemlja i u tom okretanju to će biti, jer naša zemlja se okreće. Što je danju gore, to je noću okrenuto dolje- veli jedan koi to objašnjava.

-Sedi ti, brate- veli njemu seljak- pa jedi tai boži ljeb. Ti ništa ne znaš. Kad bi se zemlja tako izvrtala, ja bi unoć  ispo iz kreveta i upo u neki ambis.

Halejeva kometa kroz karikaturu francuske štampe

Pet šest đačića seljački idu iz škole. I oni čuli o propasti sveta pa međusobno razgovaraju.

-Svukud se govori da će da pomre sav svijet-veli jedan. A drugi dodade:

-Šta će posle da radi sam bog. Da li će ga sama biti strak?

Mlogo je bilo sveta koi je uoči 6. maja izašo u brda da gleda kako će ta grdosija da se pomoli, jer je bio određen i sat kad kad će to biti. To su bili makon oni koi su školovati. I kad su oni na razne sprave posmatrali vasionu i očekivali smak sveta, prost je narod u nailepše doba spavo.

M.N. / Naslovni foto: Fifth Ave. and Broadway, Gary, Ind. May 20th, 1910. Showing Halley’s Comet. 1910. Crose Photo Company
Kolekcija: S. Shook


[1] New York Times: U Njujorku je Halejeva kometa bila vidljiva 11. maja 1910.

(2) Odnosi se na Halejevu kometu koja se mogla videti od avgusta 1909. do juna 1911. godine, Samouki rukopis, priredio Sreten Kostić

Uslovi korišćenja: Internet sajt i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovom internet sajtu (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo Portala Pasaž, ili su na internet sajt postavljeni uz dozvolu vlasnika ili ovlašćenog nosioca prava. Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Portal Pasaž će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom, uključujući i krivično gonjenje