Umetnost, Vesti

Izložba “Srbija zemlja fresaka” otvorena u Gradskoj galeriji u Užicu

Posted: 9. oktobra 2015. u 13:15   /   by   /   comments (0)

U okviru obeležavanja Dana grada Užica sinoć je otvorena izložba “ Srbija zemlja fresaka” koja predstavlja detalje iz životopisa katedrale grada Prizrena iz Bogorodice Ljeviške.

Bogorodica Ljeviška je bila glavna crkva Prizrena, a podigao ju je kralj Milutin uz pomoć prizrenskih episkopa Damjana i Save 1306. do 1309. godine. Arhitekta protomajstor Nikola podigao je hram sa pet kupola kome je dodata priprata sa spratom. Prizrenska katedrala predstavlja prvi očuvani spomenik dvorske slikarske radionice kralja Milutina.

Direktor Gradske galerije iz Užica Zoran Cvetić pozdravio je sve prisutne i istakao zadovoljstvo što sugrađani mogu da uživaju u ovako vrednoj izložbi:
—Ove izuzetne kopije srednjevekonog zidnog slikarstva izradili su naši najpoznatiji slikarski bračni par Branislav i Zdenka Živković. Kopije su malog formata koji se često ne zapažaju ovde, a detalji sa fresaka su svojevrsno svedočanstvo jednog suptilnog i izražajnog stila slikarske radionice kraljevih majstora Evtihija i Mihajla koji su nosili porodično ime Astrapa. Autor izložbe Bojan Popović načinio je odabir od 148. kopija malog formata iz Bogorodice Ljeviške. On je večeras sa nama i ovom prilikom želim da ga pozdravim i da mu se zahvalim na trudu zbog realizacije ove izložbe.–

Stara monumentalnost na freskama iskazana je veličinom kompozicija i figura, na kojima su utkani stari program i novi ciklusi, sa scenama i epizodama uz verne ilustracije crkvenih tekstova. Na kopijama fresaka upečatljivo su predstavljeni Arhijereji karakternih lica koji služe liturgiju, kao i praslike Bogorodice i Hrista predstavljenog u punom svetlu. Punoća prikaza božanstva ogleda se u predstavama svih vidova Hrista. Prisutna je ornamentika dvoglavih orlova kao i maestralni portret kralja Milutina sa insignijama kraljevskog ruha, kralja Stefana Prvovenčanog ktitora Ljeviške i kraljevića Stefana, potonjeg Dečanskog.

Autor izložbe Bojan Popović

Autor izložbe Bojan Popović se je pozdravio sve prisutne i rekao da mu je velika čast da budem ovde večeras i istakao da je ovo retka prilika da se prisetimo stvari koji nas čine srećnim, punim, velikim i značajnim. Izrazio je veliko zadovoljstvo što će sugrađani uživati u ovoj izložbi koja je delila ućešće u brojnim galerijama iz celog sveta i što će ona uveličati događaje vezane za proslavu Dana grada Užica:

—Pre svega moja uloga tu je izuzetno mala. To su slikari koji su ponovili veliki podvig , Branislav i Zdenka Živković i koji su pedesetih godina prošlog veka i uradili negde oko dve stotine detalja iz slikarstva katedrale koja ima hiljadu kvadratnih metara. Ovo je jedan mali izbor veličine značaja katedrale saborne crkve usred uspona srpske države i početkom i krajem 14. veka. Branislav i Zdenka Živković su radili kopije fresaka krišom i krijući u slobodne vreme, iako su bili zaposleni u tadašnjem Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. U tadašnjoj galeriji Jugoslovenske umetnosti na Kalemegdanu izložili su kopije fresaka. U to vreme bio je podvig da se predstavi ono što je sakralno i sveto i ono što je umetnost 14. veka, a izložba je preneta po svim kontinentima sveta i uvrštena u zbirku Galerije freska Narodnog muzeja u Beogradu. Od nečega što je nastalo pedesetiih godina prošlog veka to je danas ono što je temelj klasičnih zbirki Republike Srbije. Postojalo je više od četrdeset crkava u srednjem veku što je jako veliki broj, ali je bila najvažnija crkva u centru grada Prizrena sa veliki zvonikom iz vremena kralja Dragutina. Od vremena kralja Milutina je među ovih četrdeset crkava koji navodi karlovački rodoslov spomenuta jei  ona, gde se pominje majstor Nikola za koga se veruje da je arhitekta i da je lekcije iz graditeljstva učio u gradu Arti.–

—Pred nama su detalji sa samih fresaka i ovde na izložbi ih ima trideset.Važno je znati da se provlače teme od kupole do samog hrama iz Bogorodice Ljeviške pa do detalja sa freska koje ovde vidite. Bogorodica Ljeviška iako je pod zaštitom UNESCO je pretrpela velika razaranja 2004. godine, a takođe kasnije i kad je zidan krov. Freske su promenile kolorit i propale u samom delu i spratu priprate, na oltaru, kao i u prostoru samog hrama. Ovde je ono što moete videti izbor slikara koji su bili Evtihije i Mihajlo i koji su stvarali dvadeset godina velika dela na dvoru kralja Milutina. –

—Ono što bi svakako trebalo reći je da ovde možemo videti potpuno nov program crkve. Kad uđete u manastire Studenicu , Žiču Mileševu Sopoćane te kamene temeljce ne samo našeg bitisanja ovde, već svetske umetnosti i lepote, oni čine izraz same duhovnosti i pravu sliku umetnosti. Moramo znati da je u 14. veku došlo do nove slike programa crkve i da je prva takva zabeležena u crkvi Bogorodica Ljeviška. Kada u nju uđete možete videti tri zone. Prva zona je poznata po dimenzijama i odgovora 13. veku jer su veće razmere od prirodnih, a takođe možete videti obilje tema hrišćanskog pravoslavnog sveta. Na njima se nalaze razni detalji od predstava vladara na kojima piše da su ktitori Srbije i označavaju da su vlasnici i predstavnici Srbije, pa do velikog broja ciklusa na kojima su predstave iz bogatstva života ( velikih sabora, predstava proroka i i Anđela koji spušta reč Božju ).–

Član Gradskog veća za kulturu Jelena Vasović je ispred grada Užica pozdravila sve prisutne i zahvalila se Galeriji Narodnog muzeja iz Beograda koja je izložbu predstavila u našem gradu:
—Čast nam je što će u našoj galeriji biti predstavljena dela iz srpskih srednjevokovnog grada Prizrena koji je neko vreme bio srpska prestonica. U Užicu će biti predstavljena dela srprskog srednjevekovnog manastira iz Bogorodice Ljeviške i na taj način se neguje srpsko nasleđe koje je od ogromnog kulturnog značaja. Ovom izložbom “ Srbija zemlja fresaka” daje se veliki doprinos za realizaciju proslave Dana grada Užica.–

Bojan Popović

Kako i na koji način su otkrivene freske u Bogorodici Ljeviški. Kako je započet podvig kopiranja fresaka ?
—Evo kako je to išlo. Naša vojska između Balkanskih ratova je oslobodila Prizren. Tada se već znalo da postoje freske jer su pronađene ispod sloja maltera. Posle II. Svetskog rata pre svega od 1950. do 1955. godine više konzervatora je bilo uključeno u rad: Milan Lađević, Aleksandar Tomašević, ali naročito bračni par Živković koij su otkrili zidove crkve gde se otprilike na 1000 kvadrata sačuvalo 500 kvadrata. Oni su sve te freske konzervirali i očistili, a takođe su uradili i kopije fresaka velikih razmera za Galeriju fresaka u Beogradu koje su i deo programa. Radili su u slobodno vreme pošto nije običaj da se slika kopije fresaka ako nije cela freska već samo do bordure. Za svoj groš što bi se reklo uradili su detalje koji su tu pred nama i napravili oko dve stotine detalja. Iskoristivši priliku kada je bila prazna galerija na Kalemegdanu  postavili su izložbu što je napravilo bum i kod nas i u celom svetu.–

Izložba je informacionog i edukativnog karaktera. Kakav vam je utisak koga bi sve izložba mogla da zainteresuje?
—Ja se nadam da će publika biti i ona stručna koja će i preko kopija moći da oceni umetnički kvalitet dela narativnog stila sa početka 14. veka. Obični posetioci koji dođu  moći će da vide šta je naša stara umetnost. Takođe će imati edukativni karakter za decu  da vide deo našeg nasleđa i da ga upiju i da vide šta je to od onoga kod njih što izaziva neku reakciju.–


Reciti mi nešto više o detalju i predstavi štita koji se nalazi na jednoj od kopija freski ?
—Ovde su predstavljeni detalji i nalaze se stvari koje su skrivene u potpunosti od pogleda posmatrača. Između ostalog tu se nalazi i predstava štita na kojoj je napola lav napola čovek. To je nešto što možda deluje i duhovito i groteskno ali to je igrarija samog slikara. Možda je on imao nešto drugo na umu, ali teško da to predstavlja amblem ili grb, nego je on napravio kombinaciju lava i čoveka i ubacio je u kompoziciju kao svoj kreativni doprinos.–
Posle izložbe u Užicu gde se izložba dalje seli?
—Za sada će se vratiti u Galeriju fresaka u Beogradu, jer za sada ne postoji dalji planovi tako da ćemo videti da li će ići negde dalje.–

Gostovanje izložbe “Srbija zemlja fresaka” trajaće do 2. novembra u Gradskoj galeriji Užice.

Predrag Marković