Plus

Slike Predraga Milićevića Barbariena- Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“: 14. jul

Posted: 8. jula 2016. u 12:01   /   by   /   comments (0)

Retrospektivna izložba slika Predraga Milićevića – Barbariena biće otvorena u četvrtak, 14. jula u 20 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“  (Beograd, Mali Kalemegdan 1) .  Izložbu priređuje Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, a kustos izložbe je Nina Krstić. Nakon otvaranja izložbe koja će u  Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” bti postavljena do 1. avgusta, u utorak 19. jula u 18 časova biće biće održana promocija četvorojezične monografije BARBARIEN autora Nine Krstić.  O knjizi će govoriti autori tekstova: Nina Krstić i Jovan Despotović, kao i Olivera Vukotić, istoričar umetnosti, saradnik na projektu. Nakon promocije, od 19 časova uslediće vođenje kroz postavku.

“Svet koji slika Barbarien ( Predrag Milićević 1963-2013) je bučan i pun sirove energije koja stvara. Harmoniju on nalazi u disharmoniji, a balans u disbalansu. Od trivijalnog do uzvišenog, od gole istine do gole laži, bez tabua, njegova dela predstavljaju snažne, opsesivne ispovesti. Sa svega nekoliko zamaha, on stvarai siže u trenutku a onda pušta da linija i boja ožive oblike, da se susretnu sa njegovom idejom. Skidao je debele nanose patine, lažni, šareni plašt sa umetnosti, ogoljavajući je do same srži i razgradivši je krenuo od početka, stvarajući sopstvenu umetničku realnost.Umetničkom transpozicijom koja je često značila opozivanje mnogih estetskih načela, zanimao se za život u svim njegovim bizarnim vidovima. Na ravan opšteg uzdizao je ljudske konflikte i strasti, stvarao unutrašnju napregnutost formi kao večnu borbu dobra i zla, asocirajući ponekad na besmisao i ljudsku kratkotrajnost. Svojim delima, vrlo brzo pokazaće da je umetnost objekat slobodne igre uma, bez obzira na poreklo intencija, intelektualno ili nagonsko.

Dela umetnika sirove vizije u Srbiji posmatraju se još uvek, kao alternativni vidovi likovnog izražavanja, velikim delom estetski inferiorna. Diskriminacija umetnika u otporu i neprihvatanju bilo kakve inventivnosti koja nema poreklo u profesionalnoj umetnosti je još uvek rasprostranjen problem, naročito u Balkanskim zemljama. Visoki dometi estetskog u delima umetnika marginalne umetnosti poslednjih decenija učinili su da ova vrsta umetnosti u svetu, sve više postaje in tema, što pokazuje veliko interesovanje populacije za izložbe dela autsajdera, sve veći broj sajmova, tribina u okviru kojih mnoštvo stručnjaka, umetnika, kolekcionara iznosi svoje stavove, anketira i aktivira javnost u cilju širenja saznanja o postojanju ove vrste svojevrsnog fenomena. Nina Krstić

13606776_1617999555195714_1894928170132834199_nMilićević je rođen u Jagodini, gde je živeo i radio. Slikarstvom je počeo da se bavi 1992. godine, a njegova prava samostalna izložba pod nazivom „Šamar građanskom ukusu“ u Galeriji „Stara kapetanija“‘ Zemun janura 1994. godine proglašana je izložbom nedelje i meseca u Beogradu.

Bio je član ULUS-a i više puta izlagao u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu.

Pisao je poeziju i prozu i uspešno se bavio umetničkom fotografijom. Imao je 20 samostalnih i više od 200 grupnih izložbi slika.

Od 2000. godine učesnik je svih bijenala naivne i marginalne umetnosti MNMU, dobitnik je dva posebna priznanja za izložena dela na 11. i 12. bijenalu, a na 13. bijenalu dobio je „Veliku nagradu bijenala“.

 Počeo je da slika 1992. Prve slike naslikao je na tapetama zidova svoga stana, krajem osamdesetih, potpisavši se spontano pseudonimom Barbarien. Dnevna događanja iz spoljašnjeg sveta, pretvarao bi na slici u jedinstvene parodije, ponekad sa primesama neskrivenog cinizma. Kao borac za umetničku istinu, bio je vrlo osetljiv na sve vrste tendecija kojima se gušio svaki oblik individualnog, slobodnog, kreativnog čina, koji nije deo sistema. Čitav nanos svog misaonog kompleksa prenosio je na karton u sirovom, prvobitnom obliku. Svojim vizijama, nadvladavao je razočaranja i neuspehe kojim je svakodnevno bio šiban, pretvarajući nedostatak „društvenog“ života u umetničku blistavost. U svom opusu Barbarien ima više tematskih celina iako nije slikao po ciklusima. Oni su nastali sasvim sponatno, hronološki i tematski su se nametnuli kao celine (Šamar građanskom ukusu, Zapisi iz sanatorijuma Gabersi haus, Bili jednom jedni Srbi, Od sumraka do svitanja, Tvorza dejs, Mostarina)

M.N. / korišćen izvor: MNMU( http://www.mnmu.rs/)