Umetnost, Vesti

Izložba art-fashion škole „Mašnica” u GKC-u

Posted: 13. januara 2016. u 14:15   /   by   /   comments (0)

U užičkom GKC-u su u utorak 12. januara izloženi radovi polaznika škole crtanja i slikanja „Mašnica“ iz Užica. Školu već 4 godine uspešno vodi Snežana-Nena Kovačević,višestruko nagrađivani kostimograf Narodnog pozorišta u našem gradu. Tema izložbenih radova je „Bajka“ a radove su pripremili polaznici Dunja Marković, Mira Ožegović, Dunja Avramović, Anica Obućina, Tara Rogić, Olga Janković, Anja Vasiljević, Anđela Brkić, Kristina Stojanović, Nevena Otašević i Lena Pavlović.

Tara Rogić i Snežana Kovačević

Tara Rogić i Snežana Kovačević

Školu „Mašnica“ pohađaju polaznici različitog uzrasta, godina i interesovanja. Najmlađi član grupe je petogodišnja Tara Rogić. Stidljiva umetnica nije bila raspoložena za razgovor pa smo informacije morali da potražimo od njene majke,Vanje Rogić.

Kada je Tara počela da dolazi na kurs i kako ste došli na ideju da je upišete?

―Tara pohađa kurs od maja ili juna prošle godine. Jednostavno smo videli reklamu za školu „Mašnica“ i odlučili da je upišemo jer voli crtanje, još sa dve godine je pokazivala interesovanje.

Kako je prihvatila rad u grupi sa odraslima?

―Njoj je crtanje toliko zanimljivo da ne obraća mnogo pažnju na okolinu, ako nešto želi da radi, skoncentrisana je samo na to. Samo dva puta smo sa njom bili na časovima u početku pa pošto se brzo uklopila sada je samo dovodimo i odvodimo sa časova. Jedino ne želi da bude na časovima ako se dogodi da nisu skoro svi polaznici prisutni. Dopada joj se rad u grupi bez obzira na razlike u uzrastu i godinama.

Koje bajke je ona odabrala kao temu? Namerava li da nastavi sa časovima?

―Odabrala je nekoliko tema:Alisa u zemlji čuda, Snežana i sedam patuljaka, Pepeljuga…Želi da nastavi sa časovima crtanja mada voli i da smišlja „rep“ tekstove, na svoj dečiji način ali i nama je zanimljiva. I kada pođe u školu volela bih da pored crtanja odabere još neki kurs i da svoje slobodno vreme provodi na kreativan i koristan način. Vrlo je maštovita, čula je komentar  jedne naše prijateljice da joj sin studira u Beču, pa su sad i Tarine izjave da će da studira u Beču a želi da bude hirurg.

Dunja Avramović

Dunja Avramović

U toku postavljanja izložbe, razgovarali smo sa Dunjom Avramović, učenicom osmog razreda Osnovne škole „Nada Matić“ koja na kurs dolazi oko dva meseca.

Iz kojih razloga si odlučila za kurs u školi „Mašnica“?

―Volim umetnost, odlučila sam da upišem Umetničku školu i zbog toga dolazim na kurs, ovo je odlična priprema. Ranije nisam dobro znala da crtam mrtvu prirodu, na kursu sam to naučila. Ni dekupaž mi nije baš išao od ruke ali sam i to savladala. Dekupaž mi je vrlo zanimljiv zbog primene na, kako starim predmetima, tako i na mnogim drugim predmetima u svakodnevnoj upotrebi. Ovaj kurs mi je pomogao i da povećam ocenu iz likovnog u školi. Ranije sam imala četvorke i petice a sada čiste petice.

Koliko ti je zanimljivo na kursu, koliko polaznika ima na časovima? Da li bi preporučila kurs drugovima koji ne žele da upišu Umetničku školu?

―Svima koji žele da nauče nešto novo bih preporučila ovaj kurs. Radi se nekoliko tehnika i svako može da pronađe sebe u nečemu. Na časovima je uvek zanimljivo, grupe nisu velike,ima nas 7-8 u grupi, što je idealno da svakome od nas bude posvećeno dovoljno pažnje u toku rada. Časovi se održavaju dva puta sedmično pa nije teško uklopiti obaveze u školi sa dolascima na kurs.

Mirjana Ožegović

Mirjana Ožegović

Mirjana Ožegović je tri godine redovna na kursevima koji se organizuju u školi „Mašnica“. Već trideset godina je u invalidskoj penziji a crtanje voli još od školskih dana.

Zbog čega ste odlučili da pohađate kurs?

―Penzionerski dani mogu da budu dosadni ako nemate bar neka interesovanja. Volim umetnost a ovo je idealan način za mene da popunim vreme, zabavim se i relaksiram radeći nešto što volim od detinjstva. U školi mi je crtanje išlo od ruke, volela sam da crtam haljine a ovo je mogućnost da radim ono što volim, zbog toga i dolazim na kurs već nekoliko godina.

Tema izložbe je „Bajka“, koliko je to bilo inspirativno za Vas?

―Tema je više inspirativna za decu ali sam pronašla sebe u toj temi crtajući kostime i haljine. Ima mogućnosti za mnogo detalja i modifikovanja pa crteži tih haljina lako mogu da postanu modeli za drugarsko i matursko veče ili neku drugu svečanu priliku. Crna boja haljina je često u upotrebi ali ja volim da dodajem detalje i da koristim i neke druge boje u kombinaciji sa crnom, na primer crvenu i belu.

Za sam kraj razgovarali smo i sa Snežanom-Nenom Kovačević. Na pitanje da li ima više polaznika koju duže vreme pohađaju kurs ili onih koji dođu samo nekoliko meseci odgovorila je:

―Polaznici se često vraćaju mada ima i onih koji su zadovoljni onim što nauče za nekoliko meseci. Deci se obično događa da imaju previše obaveza u školi pa u nekom trenutku nemaju vremena za kurs a odrasli ponekad naprave pauzu pa nastave. Ima više onih koji se vraćaju nego novih polaznika.

Koliko ima zainteresovanih za pripreme za Umetničku školu?

―Ima ih nekoliko, počev od onih koji se  pripremaju za Umetničku školu pa sve do priprema za Fakultet primenjenih umetnosti. Pripreme mnogo znače, nekolicina polaznika su postigli veliki uspeh u daljem radu, postali su kreatori, završavaju master.

Koje tehnike Vi lično volite i na koji način birate tehnike na časovima-na osnovu uzrasta i godina ili na osnovu interesovanja polaznika?

Snežana-Nena Kovačević

Snežana-Nena Kovačević

―Dopadaju mi se novije tehnike kao što je dekupaž, mada ga ima svuda po ulici ali ima široku primenu. I deci se dopada dekupaž. Volim mrtvu prirodu i kroki iako to nije preterano popularno, pomalo je naporno i zahteva dosta truda .Tehnike se određuju isključivo na osnovu interesovanja, niko ne radi ono što ne voli. Možda sam previše popustljiva,trebalo bi da budem malo strožija ali smatram da je školica mesto za opuštanje osim za one koji dolaze na pripreme za dalje školovanje.

Koji uzrast pokazuje najveće interesovanje?

―Nema pravila, u školici su deca od pet godina koja samostalno ostaju na časovima, vole da se druže sa starijima, ne žele da idu kući posle časova. Ipak, čini mi se da deca u drugom i trećem razredu osnovne škole pokazuju najveće interesovanje. Već u tom uzrastu počinju da traže sebe, oni najduže ostaju i često se vraćaju na kurs.

Slogan škole mini „Mašnica“ – „da odvojite decu od kompjutera,igrica,mobilnih telefona i ulice“  primenljiv je i na svet odraslih koji žele da obogate svoj život dahom umetnosti kroz program škole, iskustvo Snežane Kovačević i tehnike crtanja, slikanja, vajanja, modnog dizajna, unutrašnjeg uređenja, kostima i scenografije, crtanja na staklu ili dekupaža.

Mirjana Milićević