Društvo

Huk druge Jugoslavije: Jajce, grade…

Posted: 30. novembra 2016. u 23:37   /   by   /   comments (0)

 

Piše: Boban Markotić

U Muzeju AVNOJA, nema više dana republike ni pionira

Ove godine, 29. novembra navršilo se 73 godine od Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu kada su u Drugom svetskom ratu, udareni temelji nove Jugoslavije. Ovo je sve do pada „Berlinskog zida“, gvozdene zavese i raspada federacije 1991, bio najveći praznik u godini. Praznovalo se neradno obično dva dana, uz svečane akademije, deljene su nagrade AVNOJ-a. Preživeli revolucionari bi se tada prisećali slavnih dana, na programima  TV Beograd i TV Zagreb isle bi serije iz vremena NOB-a i revolucije kao sto su „Kapelski Kresovi“, „Dani AVNOJ-a“ i „Odlazak ratnika – povratak maršala“, koga je maestralno glumio Marko Todorović. I fizički i jezički, dosta uspešno. U ateističkoj i sekularnoj zemlji domaćice bi na taj dan spremale bogatu trpezu, a domaćini kretali u tradicionalni svinjokolj. Za pripadnike moje generacije, za đake prvake rođene 1976. ovo je bio poseban dan jer smo tada postajali pioniri, što je u to vreme bio najvažniji događaj.

jajce-gradMeka SFRJ

Zaista šta je ostalo od antifašizma naroda Balkana, osim one šačice staraca što pomoću „štapova“ dolaze u Muzej Avnoja u Jajce svakog 29. novembra da odaju poštu svom vrhovnom komandantu i većnicima istorijskog zasedanja. Prvo im je nestao društveni sistem, zatim država, a konačno i praznik Dan republike, koji se nekada slavio od Vardara pa do Triglava.

Vodopad druge Jugoslavije u Jajcu nije presušio. Slapovi Plive, zelena voda koja pada u ambis, kao na slikama iz istorijskih čitanki. U grad stižemo u jutarnjim satima, u vozilu užičke registracije. Svako putovanje podrazumeva napor, pogotovo kada mine puna decenija i više. Posle dvanaest godina bez obzira na patetiku nameće mi se pitanje, „Je li Jajce isto kao što je nekad bilo“?  Centrom grada vozimo se uz sevdah Nade Mamule i pesmu „Jajce grade“. Što glasnije, kako bi u gradu bili prihvatljiviji. Stari delovi grada: odjednom bljesnu krovovi kuća od ćeramide, ulice nisu nešto posebno očišćene. Nema trobojki. Grad ne svetli kao avnojevska jelka. Nema ni ekskurzija užičke „Rakete“, beogradske „Laste“, sarajevskog „Centrotransa“, nema karavana iz Vranja, Niša, Pirota, Bitolja… Srećemo tek po nekog skojevca koji sa mobilnog telefona pušta himnu „Hej Sloveni“. Danas stoje na šetalištu, uz zelenu reku. Štežu pesnicu, ali ipak je ne usmeravaju ka čelu.

Zvuk trube čuje se u  zgradi Doma Avnoja, u kojoj je u hladnoj zimskoj noći, pre 73 godine, održano istorijsko zasedanje, na kojem su postavljeni temelji Titove Jugoslavije, rešeno nacionalno pitanje svih jugoslovenskih naroda i narodnosti i drzavnost republika članica jugo federacije.Tada je Bosni i Hercegovini priznat položaj republike sa granicama iz 1918. godine. Čuje se „Hej Sloveni“ u zdanju u kojem je drug Stari ukazom postavljen za maršala u sali u kojoj nema više Augustinčićeve bronzane statue Josipa Broza. Ne vidimo ni Mošinu bistu.

Poštovaoci se prisećaju kako je to izgledalo sada već davne 1973. godine kada je dolazio Josip Broz u Jajce. Sa suprugom, drugaricom Jovankom. Ručali su u ribljem restoranu pored vodopada. Sada je ovaj restoran malo primetan. Kao ni džamija Esme Sultanije koja je obnovljena. Preko puta je spomenik podignut u čast hrvatskih branitelja iz vremena rata devedesetih godina. Ispred zgrade opštine, vije se zastava Bosne i Hercegovine. Treba reći da je u Jajcu utorak bio radni dan. Učenici koje smo sretali iz škole smeju se jugonostalgičarima i njihovim stihovima. Osnovci ne razumeju pesme iz dalekog vremena, nisu se ni rodili kada je Jajce bilo „kontinentalni Dubrovnik“, kada je u geografsku meku bivše SFRJ pristizalo oko 300.000 hodočasnika, na revolucionarni hadziluk. Upravo ovde gde je Moša Pijade dizajnirao grb i buktinje.

Tragovi rata

Godine 1990.  stigla je demokratija, prvi posleratni višeparlamentarni izbori, Savez komunista Bosne i Hercegovine odnosno Socijal Demokratska Partija BiH gubi izbore i vlast preuzimaju nacionalne elite iz reda sva tri naroda. Nakom referenduma 1991. i međunarodnog priznanja od strane  Ujedinjenih nacija 1992. dolazi do nesretnog građanskog rata. Koliko se sećam, grad Jajce u jesen 1992. pada pod vlast Srba, čija će vlast trajati do 1995. godine. Lokalna vlast izabrana na izborima 1990. prestala je postojati, kao i CJB koji je bio podređen vladi u Sarajevu. Tokom „olovnih“ devedesetih godina proteran je Titov duh iz grada, razbacane njegove relikvije, eksponati tragom nestali. Nije bilo uputno ni interesovati se za sudbinu istih, nacionalne, tradicionalne i religijske vrednosti bile su dominantne. Svako drugačije interesovanje budilo je sumnju.

Muzej AVNOJ-a

Muzej AVNOJ-a

Međutim posle Dejtonskog sporazuma, novembra 1995. godine, Bosna i Hercegovina je organizovana kao država dva administrativno pravna entiteta Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Federacija BiH uspostavljena je kao federacija deset kantona. Preživeli partizani u penziji nisu pokleki. Pozajmljuju iz zeničkog Narodnog pozorišta Titovu statuu od stiropora, izvukli su iz naftalina crno bele fotografije sa zasedanja, te sliku Karla Marksa, pronašli sklonište gde je bila fotelja u kojoj je sedeo maršal tokom zasedanja. Postavili su i dve velike trobojke na zid, pokušavajući da ponovo prikažu rimejk one noći tokom zasedanja. Za muzejski fundus smatra se da je završio u privatnim kolekcijama u zemljama bivše Jugoslavije, Nemačke, a nešto je i uništeno iz obesti. Tonski zapisi govora Vladimira Bakarića i Tita zavrsili su na buvljacima kao i sabrana dela.

U nekadašnjem sedištu Vrhovnog štaba, danas su na vlasti Hrvati i Bošnjaci. Srbi su po broju glasova manjina, mada su se i oni vratili, bar oni koji su hteli. Ima još toga, ali je i ovo dovoljno za podsećanje, uz napomenu da u Bosni i Hercegovini nikom nije zabranjeno ili izričito preporučeno da slavi bilo stare, bilo nove praznike. U neuporedivo težoj situaciji prisećam se, bili smo 2004. godine kada se obeležavalo 60. godina ZAVNOBIH-a  u Mrkonjić Gradu. Uz salve zvižduka i negodovanja mase preziveli partizani iz Republike Srpske i Federacije pognutih glava su od zgrade gde je održano istorijsko zasedanje prosetali sa zastavama centrom ove varošice koja je poznatija kao mesto rođenja legendarnog sevdalije Zaima Imamovića. Tih godina su svoje praznike morali da obeležavaju gotovo u ilegali, zbog budne prismotre onih protiv kojih su se i pobunili. Ugostitelji u Jajcu danas  nam kažu da niko ne može odvojiti AVNOJ od Jajca. Žele da ponovo dođu turisti iz svih krajeva bivše Jugoslavije.Oni koji često dolaze mahom su Slovenci. Darko naš domaćin u kaficu „Holivud“ simpatizer desne stranke HSP častio nas je pićem i domaćom kafom, koja isto miriše kao kod naših prijatelja u užičkom „El caminu“, slažu se novinari.

Jajce je bio  grad 29. novembra kiše, magle i revolucionarne poezije i žala zbog odlaska druga Kastra sa Kube. Obnovljeni su svi samostani, crkve, džamije koje su jedni drugima rušili devedesetih, a danas dok se recituju zaboravljeni stihovi, pitamo se u kafiću našeg domaćina Hrvata da li će neko od prezivelih drugova političara iz Sarajeva, Zagreba, Beograda ići na sahranu „druga sa Kube“. Branko Mikulić bivši predsednik Savezne vlade  preminuo je još 1994 u ratnom Sarajevu. Mirjana Marković je u Moskvi. Zivi su još Raif Dizdarević, Borisav Jović, Budimir Lončar, Mesić…

SFRJ je padom Berlinskog zida i komunizma u istočnoj Evropi izgubila svoju istorijsku ulogu.

I to je bio kraj.

Prezivelima koji se još sećaju, srećan nekadašnji Dan republike.

Boban Markotić/ foto: Lonely Planet (naslovna),Spomenici opštine Jajce, Wikipedia