Umetnost, Vesti

„Hilandar- neočekivano putovanje“ u Gradskoj galeriji Požega

Posted: 11. decembra 2015. u 01:22   /   by   /   comments (0)

Prva izložba Sretena Vukovića pod nazivom „Hilandar- neočekivano putovanje“ otvorena je 10. decembra u Gradskoj galeriji Požega kao poslednja u nizu za ovu godinu, ali  i kao izložba koja se svake godine, po programu rada Galerije, bavi likovnim amaterizmom Požege. Izložba fotografija sa Svete Gore koja je pre Požege bila premijerno izložena u Arilju, u dvorištu porodice Brkić tokom jula meseca ove godine biće otvorena do 13. januara 2016. .
688Uz prisustvo velikog broja sugrađana ali i gostiju iz okoline, Gradska galerija bila je, pored magije Vukovićevih fotografija, dodatno dekorisana svećnjacima , tako da je   uz zvuke originalne muzike, specijano rađene za ovu postavku od strane Jelene Dobrić, postala mesto gde su se susrele skrivene lepote Hilandara viđene očima umetnika i atmosfera iz filma „Hobit –neočekivano putovanje“.
-Sreten je ličnost koja je vezana za ovu galeriju od njenog osnivanja. Od 1999. godine od kada je Galerija osnovana, Sreten prati rad ove galerije ali i učestvuje u njemu kroz pripremu za kataloge, pozivnice, TV najave za izložbe, TV priloge i emisije kao montažer Televizije Požega. U svojoj bogatoj biografiji beleži brojne uspehe kao montažer, fotograf, snimatelj, dizajner, web dizajner…Svojom posvećenošću, svojim talentom i svim svojim divnim osobinama predstavlja dragocenu i nezamenljivu osobu kao saradnika mnogima od nas koji se bavimo kulturom i umetnošću u Požegi- predstavila je autora izložbe, Slađana Petrović Varagić, direktorka Kulturnog centra Požega a potom i iznela osnovne naznake postavke:
671-Ova izložba fotografija,“ Hilandar- neočekivano putovanje“  predstavlja veoma uspeo pokušaj Sretena Vukovića da  mestu hodočašća, kakva je Sveta Gora i sakralni objekat kao što je Hilandar, predstavi na jedan drugačiji način od uobičajenog. On svojim fotaparatom beleži ove prostore i objekte kao zaljubljenik u filmove epske fantastike i prenosi nam jednu atmosferu drugačiju od proseka- prenosi nam deo večnosti ili kako bi to sam Hobit rekao- „zaboravljeno blago“.
Izložbu je otvorio saputnik Sretena Vukovića na putovanju u Hilandar tokom kojeg su nastale izložene fotografije, novinar RTS , Predrag Stojković . Svoje obraćanje počeo je stihovima Matije Bećkovića „Bogorodica Trojeručica“ kao jednim od mogućih prikaza Svete Gore i dodao:
-O Hilandaru postoje brojni stihovi, priče, video i novinarski zapisi…Mnogo je ljudi koji su Svetu Goru i Hilandar doživeli na svoj način. Ono što se izdvaja kada pogledate ove fotografije to je jedna Sretenova impresija koju je dočarao na jedinstven način. Nigde nisam imao prilike, uprkos stalnom interesovanju za život na Svetoj Gori, da vidim nešto što na ovakav način odvaja sve one njene specifičnosti.  Uz blagoslov za objavljivanje dobije sa Hilandara predstavljaju ove umetničke fotografije predstavljaju  i blagoslov za sve koji će ih videti..698
O svom umetničkom radu kroz koji se ogleda i njegova, ne samo sklonost ka neuobičajenom, već i emotivnost naglašena izborom motiva, detalja, kompozicije, kao i obradom koja je dovela do konačnog umetničkog čina, Sreten Vuković je rekao:
–  Na Hilandar smo došli  u decembru pa  to vreme koje je bilo tmurno, sivo, isprano.. ,dalo je za rezultat upravo ovakve fotografije. Kada sam se vratio i krenuo da ih obrađujem, igrao sam se s bojama, koloritom i onda je isplivalo sve ovo. Pošto sam ljubitelj epske fanastike, u tom konačnom činu, moja direktna asocijacija  bila je: Hobit. S obzirom da je i samo moje putovanje bilo neočekivano, neplanirano, da se desilo u roku od dva dana nakon poziva jednog prijatelja, sve se nekako povezalo: i taj neplanirani doživljaj s posetom Svetoj Gori i naziv filma koji mi je poslužio kao predložak za naslov izložbi.
489Šta u stvari povezuje ta dva misteriozna prikaza: religijski i hodočasnički i umetnički , filmski?
– Sam Hilandar i Sveta Gora su svojevrsno umetničko delo i ovde imamo situaciju da jedna umetnost inspiriše, daje materijal za neku drugu..inspiracija što se tiče teme, ideje, novog medijuma.
Kako se te dve duhovnosti religijska i svetovna dodiruju?
– Sam Tolkin u Hobitu opisuje stvari koje se tiču opštih ljudskih vrednosti i onog najboljeg čemu bi svi pojedinačno trebalo da težimo. Te iskonske vrednosti su suština religije. Čak i muzička melodija koja prati izložbu, muzička varijacija Jelene Dobrić na filmsku muziku sa temom Hobita otpevana je na način koji ima prizvuk religijskih natpeva što u stvari i upućuje na razmišljanje o povezanosti svetovnog i religijskog.
M. Nikolić