Ekologija, Vesti

GMO u nama i oko nas

Posted: 17. septembra 2015. u 08:00   /   by   /   comments (0)

U potrebi za povećanom proizvodnjom hrane u zemljama trećeg sveta, za vreme krize 70-ih godina, američka kompanija„Monsanto“ iz Sent Luisa je prepoznala idealnu priliku za zaradu. Iako su se svojevremeno bavili proizvodnjom hemijskog oružja, delatnost su brzo preorjentisali na biotehnologiju i proizvodnju semena, pesticida i insekticida. Prve proizvode su plasirali na tržište još 90-ih godina i to na područja u kojima je vladala glad i siromaštvo. Surovi klimatski  uslovi ili neplodno tlo, bili su idealni  za plasiranje genetski modifikovanih organizama (GMO) čijom proizvodnjom i distribucijom se najvećim delom bavi upravo “Monsanto”. Ova kompanija ima udeo od 70 procenata proizvodnje GMO semena na svetskom tržištu a kod pojedinih biljnih kultura i do 100 procenata.

 

Razlog za bezbrojne eksperimente vezane za ubacivanje stranog gena u biljku je potreba za stvaranjem nove biljne vrste otporne na štetočine ili bolesti. Takve biljke sadrže u sebi pesticide zahvaljujući kojima uništavaju kako korov tako i sve druge biljke oko sebe. Samim tim , u kompletu sa otrovima koje razvijaju u sebi,  koriste se u ljudskoj i životinjskoj ishrani. Gajenjem ovakvih biljaka dolazi do trovanja tla sa posledicama koje nisu poznate jer se uticaj GMO-a na zemljište uopšte ne kontroliše. Postoji tvrdnja da posle sadnje GMO kultura ni posle 10 godina na tom zemljištu nije moguće posaditi ni jednu drugu biljnu vrstu.Dolazi  do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta i hranljivih vrednosti biljaka.

Osobine genetski modifikovanih biljaka mogu da se  prenesu na njive, na kojima se ne proizvodi GMO, zahvaljujući raznošenju polena uz pomoć vetra , ptica ili  leptira. Pri tome proizvođači protiv svoje volje ostaju bez prirodnih prinosa,  jer njihovi proizvodi postaju GMO kulture.Tada na scenu stupa pomenuti “Monsanto” i podnosi tužbu protiv istog proizvođača zbog nedozvoljene upotrebe pantentiranog i zaštićenog GMO semena, tražeći astronomsku odštetu.

Po pitanju finansijskog ulaganja onih koji se odluče za proizvodnju GMO-a, seme je jeftinije ali samo na kraće staze.U praksi je drugačije jer su kompanije zaštitile sebe tako da proizvođači svake godine moraju ponovo da kupuju seme zahvaljujući genu terminator.Ovaj gen ima za ulogu da uništava klicu za naredni cviklus. Praktično samo klica iz prvog kupljenog semena je upotrebljiva,  dok je klica iz odgajene biljke jalova. Na ovaj način proizvođači potpuno zavise od kompanija od kojih kupuju seme. Sama proizvodnja hrane zavisi od dobre volje “Monsanta” i sličnih kompanija, čije poslovanje je rukovođeno izjavom američkog ministra da je kontrolisanje hrane u stvari kontrolisanje ljudi.

I pored razvijenih osobina samozaštite, u proizvodnji GMO je neophodna  upotreba  herbicida glifosat, koji se akumulira u vodi i zemlji, nije biorazgradiv i ima poguban uticaj na ljudsko zdravlje. Samim tim korov u blizini GMO-a vremenom može da poprimi otpornost do te mere da je potrebno upotrebljavati sve jače hemikalije, u sve većim količinama .Na ovaj način proizvođači su izloženi dodatnim troškovima a ljudi  životinje novim opasnostima po život i zdravlje.

Gen kojim GMO biljke razvijaju otrove za odbranu od štetočina nanosi veliku štetu pčelama, leptirima i drugim korisnim insektima.S druge strane, priroda pokušava da odbrani samu sebe pa tako može doći i do mutacije životinjskih vrsta. Još jedan problem za sve koji ne žele da uzgajaju GMO jer će biti prinuđeni da koriste sve jače insekticide. Obzirom da ljudski organizam nema sposobnost brze adaptacije, opet će zdravlje čoveka biti narušeno.

Životinjska vrsta je dvostruko ugrožena. Od GMO ishrane koja se koristi za odgajanje životinja, došlo se do direktnog ubacivanja defektnog gena  u domaće životinje. Gen pod nazivom miostatin je dobijen neprirodnim ukrštanjem goveda i za rezultat ima neprekidni rast mišića, što omogućava neprirodnu veličinu domaćih životinja. Ukrštanjem sa genima drugih životinja uspelo se u nameri da se stvori GMO losos. Ako bi ova vrsta slučajno dospela u prirodu, divlji lososi bi brzo bili uništeni jer njihov GMO srodnik raste dva puta brže. S druge strane ako se životinjama ostavi pravo izbora na vrstu hrane, njihov izbor nije GMO. Primer divljih svinja koje ne ulaze u njive sa GMO kukuruzom je samo jedan od dokaza.

Mnogi stvaranje GMO hrane pravdaju činjenicom da i u prirodi dolazi do ukrštanja vrsta sa ili bez pomoći čoveka. Pri tome ne napominju da čovek stvara hibridne a priroda nove vrste ukrštanjem, primera radi, dve biljke. Jednostavno rečeno u prirodi postoji barijera koja ne dozvoljava da dođe do ukrštanja ribe i jabuke ili psa i mačke. Zbog poigravanja sa genima nesrodnih vrsta, pri čemu se gen životinja može naći u biljci pa čak i gen čoveka u životinji, mnogi GMO hranu nazivaju “Frankenštajnova hrana”.

Rezultat upotrebe ovakve hrane su mnoga oboljenja kojima su najviše izložena deca, jer  za njihov organizam i manja količina toksina može biti pogubna. Zahvaljujući neprekidnom eksperimentisanju u labaratorijama, spisak oboljenja koja ugrožavaju ljudske živote se neprestano menja i povećava. Populacija koja ne želi da upotrebljava GMO hranu, nema način da svoju odluku sprovede u delo. GMO najčešće dospeva u naš organizam putem kukuruza, soje, pšenice, uljne repice,duvana i mnogih drugih proizvoda koji često čak nemaju ni deklaraciju o načinu proizvodnje ili putem namirnica i proizvoda u kojima je GMO jedan od sastojaka.

O dugotrajnim i katastrofalnim posledicama koje GMO-a može da izazove se sve češće govori mnogobrojnim studijama, emisijama ili člancima. Nove informacije o štetnosti stižu sa svih strana sveta bilo slikom iz delova sveta u kojima je isprva i krenula upotreba GMO semena,  bilo putem naučnih analiza. Čak i ako zanemarimo dokaze,  izjava podpredsednika “Monsanta” da kompaniju ne zanima sigurnost već zarada, je dovaljan razlog za zabrinutost.Koji i koliki su razlozi za zabrinutost, pokazuje video prilog na kraju članka.

Mirjana Milićević