Umetnost, Vesti

Domaći demoni: Talason

Posted: 4. jula 2016. u 10:43   /   by   /   comments (0)

Osnovna dužnost domaćih duhova bila je da brinu o kući i porodici kojoj pripadaju, a u srpskoj demonologiji javljali su se u životinjskom i ljudskom obliku. Ovom prilikom predstavićemo vam duha koga su zamišljali u obliku ljudskog bića,  kod nas poznatog pod imenom talason ( telisum, tilisun, tilisum, talasm i sl.), a za koga se mislilo da nastaje od čoveka  čija je senka uzidana u temelje zgrade.

U narodnoj religiji Srba egzistiraju bića koja žive zajedno sa ljudima, a verovanja u ta bića rasprostranjena su širom Srbije, Bosne, Makedonije, Bugarske i Grčke.  Slične predstave zabeležene su i kod starih Rimljana, Germana i Rusa, a po mišljenju Slobodan Zečevića bića poput talasona su opšteevropska, ali su na Balkanu dobila još specifičnije karakteristike.

Talasoni su smatrani kao čuvari zgrada i dobri duhovi koji ukućanima neće činiti nikakvo zlo, dok bi bili zli jedino prema osobama koje žele prići objektu sa lošim namerama.  Kao duhovi zaštitinici  branili su kuće od zlih ljudi   i vezivali su se za objekte bez obzira što su se u njima stanari menjali. Pretpostavljalo se da su čuvari, privatnih i javnih objekata, a poznata su i predanja o talasonima koji su čuvali zgradu opštine, pošte, crkve, …

-Predstave o nastanku talasona-

Verovalo se da nastaju od  duše ili duha ljudskih bića čija je senka „namerno ili nenamerno“  bila zazidana u građevinu. Nekada je bio običaj da majstori koncem  neprimetno izmere senku  neopreznog prolaznika i  tu meru uzidaju  u  temelje kuće. Ovaj nemoralan, ali delotviran čin govori i o tome da  je žrtva morala umreti posle izvesnog vremena dok bi njegova duša bila trajno vezana za objekat. Ovo duboko uvreženo verovanje stavlja do znanja da se građanski radovi nisu mogli uspeti  ako se ne prinese žrtva. Talason je bio nevidljiv, i pored psa jedino su ga mogli uočiti ljudi koji su rođeni u utorak ili subotu.

Ovo  misteriozno biće pojavljivalo se u gluvo doba noći, a oni koji su ga videli opisivali ga kao biće slično čoveku, jer se ukazivao kao senka u tami koja se pojavljuje oko građevine. Susreti sa ovim domaćim duhom bili su retki i odvijali su se uz muk tišine bez ikakvog bliskog kontakta.

Talason

Talason

-Ilustracije verovanja na opšteevropskim primerima- 

U Donjem Milanovcu verovalo se da u  nekoliko zgrada obitavaju talasoni.  Prilikom izgradnje pošte pričalo se da je u tu zgradu uzidana senka devojke koja se nakon  njene  smrti  pojavljivala   oko objekta. Stariji ljudi K.D. (77 godina) i S.S. ( 65 godina)   tvrdili su da su 1920,  jedne večeri  nakon povratka iz grada videli talasone.  „Prolazeći pored doma svoga suseda na kapiji je ugledao ljudsku priliku. Pošto je mislio da mu je to sused pozdravi ga, ali ovaj skoči na ogradu, pope se na kuću i nestade u krovu.“ Ovakvih primera ima mnogo, a iz njih se mogu videti karakteristike ovog mitskog bića čija je dužnost čuvanje zgrada. Prve vesti o talasonima iz Makedonije doneo je 1846. Zaharije Knjaževski. Tvrdio je da se u narodu postoji verovanje po kome se nijedna zgrada ne može održati bez talas‘ma. U Ohridu su se ova bića pojavljivala noću po crkvama i starim kućama. Običaj da se prolazniku  izmeri senka  koncem i uzida se u kuću zabeležen je u Bitolju, a kasnije to lice javljalo se kao talasm, i noći se kretalo kao bestelesni i nem čovek.

U Bugarskoj, u Nevrekopu verovalo se da svaka kuća ima talasona koji se nazivao saibija (domaćin, gazda). Jednom godišnje priređivala mu se sakralna gozba sa žrtvovanjem kokoši. Za duhove ljudi čije su senke uzidane u objeke verovale se u lomskom i vidinskom okrugu. Ljubena Karavelova u svojoj  zbirci poredi talasma sa ruskim duhom  domovojem, dok  je Konstantin Jirček  tvrdio da u Bugarskoj postoji verovanje da talas‘m postaje od uzidanih senki i da čitavu večnost naseljava objekat u koji je uzidan. Bugarske paralele talasona u vezi su sa kućnom zmijom govore o zajedničkom arhetipu mitskog bića i njegovom razvoju od životinjskog do ljudskog oblika.

Grčki kućni duh zvao se Pergalio i zamišljao se kao crnomanjast čovek sa fesom na glavi. Smatralo se da bi onaj ko bi mu skinuo fes bio srećan. Verovalo se da nastaje od  čoveka čija je senka zazidana u kuću, a grčko verovanje kaže da je senka ekvivalent ljudi. Senka se nakon toga odvajala od čoveka i večito ostajala u kući. Prvi odlomljeni komad božićnog kolača namenjaivao se pergaliju koji se mogao javiti i u obliku zmije.

Ruski domovoj nazivao se domaćin ili deduška, muškog je roda i u svakoj kući mogao je biti po jedan. Zamišljao se kao starčić malog rasta  guste kose i brade. Javljao se i u obliku zmije, a Tokarev navodi da predstavlja kult predaka.  Germanski kobold imao je funkciju kućnog duha i bio je muškog roda, malog rasta sa crvenom kapom na glavi. Nalazio se kod ognjišta i javljao se u ljudskom i životinjskom obliku.

Talason kao opšteevropska pojava potiče iz davnih vremena kada je praksa  žrtvovanja pojedinca   radi dobrobiti zajednice.  Predanja kao maštovota obrada stvarnih događaja ogledaju se i u narodnoj pesmi „ Zidanje Skadra na Bojani “ gde se očuvao trag žrtvovanja. U njoj se odražava pogled na svet iz davnih epoha iako nema istorijsku podlogu tvrdi Zečević.

-Senka kao deo ljudske ličnosti-

Narodno verovanje kaže da je ljudska senka neodvojivi deo ličnosti i da ga svuda prati. Što bi se dogodilo senci dogodilo bi se i čoveku, a ovakva shvatanja još uvek žive kod sujevernih naroda. Verovanja o senci u svojim radovima  obradio je Dž. Dž. Frejzer, a o ovom verovanju za  narodnu pesmu „ Zidanje Skadra na Bojani“ izneo je svoje primedbe i Vuk Karadžić. Objasnio je  da se u našem narodu pripovedalo kako se nijedna zgrada ne može načiniti dok se u nju ne zazida čeljade te se takvih mesta terba kloniti, jer i „sjen“ čeljadetu se može uzidati nakon čega ono umire.   Sima Trojanović obrazložio je ovo verovanje kako  u srpskim zemljama svet otvara četvoro oči  kada prolazi pored zidanja temelja i da mati neće pustiti svoje dete da ide blizu zidanja nove kuće.

-O osobinama i ideji talasona kao duha zaštitnika-

Suština ideje se nije promenila jer talason nakon nedobrovoljne smrti postaje duh zaštitnik neke građevine a ova ideja se sinkretizovala sa nekoliko drugih. Karaveelov kaže da je talason isto što i domovoj što ga spaja sa pretkom zaštitnikom.  Trojanović ipak tvrdi da postoji velika razlika, jer ovo biće kao strano lice nedobrovoljno gubi život da bi postalo zaštitnik određene zgrade i zajednice ljudi. Zbog toga ne  predstavlja duha  pretka-zaštitnika kao domovoj jer ima drugačiji karakter. Ovo se može jedino razumeti prilikom uočavanja razlike između penata  rimskih lara, koji su  domaći bogovi i vezani su za određenu zajednicu, i  genii loci koji predstavljaju zaštitinike prostora. Kontaminacija i sinkretizacija u osobinama talasona potvrđuju i osobine onih talasona koji čuvaju skriveno blago te su vezani za njega, a ne za ljude. Kult pretka-zaštitnika kod talasona spojio se sa prinošenjem žrtve što mogu potvrditi i predanja koja govore o lapotu kao antropološkom žrtvovanju čoveka. Elementi sličnosti sa ostalim kućnim duhovima koje smo naveli pozivaju na  debate i otvaraju puteve novih istraživanja.

U svakom slučaju kada prolazite pored građevina na kojima su radovi u toku širom otvorite oči, možda  se još poneki dunđer  pridržava starih običaja  koji sada krase stranice knjiga o davno ispisanim predanjima i legendama. U našim selima još uvek se mogu videti roditelji koji ne daju deci da priđu majstorima koji zidaju nove kuće, a o  razlozima  ovih redova  čovek  se može dobro zamisliti. Tragovi predstava o talasonu još uvek nisu iščezli,  s toga nije teško naslutiti o čemu je reč kada su ovakve prilike u pitanju.

P. Marković

Ilustracije: Ivica Stefanović