Umetnost

Demoni slobode i uzaludnost pobune

Posted: 7. novembra 2019. u 18:17   /   by   /   comments (0)

Autor: Nenad Kovačević

Uzbudljivu i tragikomičnu predstavu „Lorencačo“, po tekstu Alfreda de Misea, u režiji Borisa Liješevića, glumci JDP su igrali sinoć, tokom druge večeri 24. Jugoslovenskog pozorišnog festivala-Bez prevoda, čiji je ovogodišnji moto „Ko je junak našeg doba?“

Komad je nastao po istinitom događaju u Firenci u 16. veku, kada je vojvodu Aleksandra di Medičija ubio njegov mladi rođak Lorenco, kako bi inicirao promene u tom gradu, ali shvata da je, provlačeći se kroz političko blato, nemoral i dekadenciju vlasti, i sam postao poput svoje žrtve, a da su promene izostale.

– Kada sam prvi put čitao komad, odmah me je „uzeo“. Pisac je polovinom 19. veka prepoznao svoje vreme, a mi smo prepoznali naše vreme“, objasnio je reditelj Boris Liješević.

Lorenca, učenog mladića, kako dodaje reditelj, napao je “demon slobode i patriotoizma, a da bi izvršio svoju plemenitu misiju i ubio tiranina morao je da mu se približi i da postane kao on. Zauzvat, izgubio je sebe i dušu vrlog mladića, koga su zanimale knjige. Dve godine kasnije, njega ne zanimaju knjige, već karte i žene“.

„Komad govori o tome da je važnije ne izgubiti dušu, nego pomoći zemlji. To znači biti daleko od revolucinarnih ideja, jer se u njima krije taj demon, koji „miomiriše“ kada se pojavi. Kako su samo početkom devedesetih „miomirisale“ reči, izazivale suze i dražile ljude. U predstavi se kaže da je taj demon lepši od Apolona i kada se on pojavi odjekuju reči patriotizam, sloboda i sreća čovečanstva. Međutim, iza toga je nešto sumnjivo“, kazao je Liješević, a potom dodao: „Kada pogledamo poslednjih dvadeset godina u našoj zemlji, gde su te promene, zdrava misao, zdrav duh. Nažalost, sve se vrati na staro“.

Marko Janketić naveo je da Lorenco, lik koga tumači, kasno shvatio da promena ne može biti, jer su „ljudi kvarljiva roba i potkupljivi“.

Milan Marić ističe da je mladi čovek posvetio svoj život ideji o tome da oslobodi grad od tiranina, ali se postavlja pitanje šta posle toga. „Zbog čega propadne žrtva jednog čoveka? Zbog nesposobne elite. To je momenat u kome komad komunicira sa ovim vremenom. Jedan čovek je život žrtvovao zarad ideje o tome da oslobodi grad od tiranina, ali pitanje je šta dalje. U jednoj sceni likovi se vraćaju kockanju, vinu i ženama. To je pitanje nesposobne elite, koja samo nariče i kuka“, naveo je Marić koji, kao i ostali glumci, tumači više likova.

Branislav Lečić je ocenio da je to „komad o navici ljudi da se prilagode apsolutizmu i diktaturi i da bezobrazno i direktno saopštava kakvi mi zaista jesmo“.

„Nama prija diktatura, mi smo ljudi koji neće da misle, neće da se bore. Nama smeta demokratija, jer je to proces koji zahteva prisutnost. Morate da mislite, slušate, gledate, razumete, da se borite. Zato je lakše imati autoritet iznad sebe“- poručio je Lečić.

Osim njih, sjajnu glumačku ekipu čine: Sloboda Mićalović, Milena Vasić, Miodrag Dragićević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović. Njihovu ubedljivu i snažnu igru, publika je pozdravila dugotrajnim aplauzim i ocenila sa 4.69.

Večeras će ponovo gostovati ansambl JDP, ali sa komadom „Vrat od stakla“ (Biljana Srbljanovcić, Jagoš Marković).

Pomoć publike

U jednom trenutku, tumačeći jednu od protagonistkinja komada, Sloboda Mićalović je legla na scenu, govoreći da joj je pozlilo, dok su ostali glumci uzvikivali: „Otvorite vrata! Pomozite joj!“. Na taj poziv, iz publike je na scenu istrčala poznata užička lekarka, kako bi joj pomogla, ali glumci su joj sapštili da je to samo deo scenarija. Lekarka je za svoj gest pozdravljena velikim apauzom, a Mićalović je kasnije objasnila da se takve stvri dešavaju tokom izvođenja predstave. „Ljudi su nam govorili da su imali grižu saveti što nisu izašli na scenu“, objasnila je glumica.

Foto: JPF, izvor: https://www.danas.rs/kultura/demoni-slobode-i-uzaludnost-pobune/