Umetnost, Vesti

Ambasador Kanade otvorio izložbu kanadskih umetnika u Gradskoj galeriji Užice

Posted: 15. septembra 2015. u 02:11   /   by   /   comments (0)

U sklopu XX Međunarodnog grafičkog bijenala Suva igla 2015. u Gradskoj galeriji Užice 14. septembra otvorena je izložba dvoje kanadskih umetnika: Heder Hjuston „Grade, sanjaj snove” i Dereka Majkla Besanta „Kraj jezika”.
U celodnevnom boravku u Užicu i okolini u zvaničnoj poseti, izložbu je otvorio Ambasador Kanade Filip Penington ističući na početku svog govora da je ovo njegova prva poseta ovom gradu te da će ostati upamćena po gostoprimstvu i utiscima s razgovora s zvaničnicima Grada ali i susretom sa najmlađim sugrađanima u užičkoj Gimnaziji.
—Osim što su predstavljeni pred vama , radovi ova dva uspešna kanadska umetnika koji su svojim radom zastupljeni u galerijama širom Kanade , tako i u brojnim galerijama i muzejima u svetu. Učešće kanadskih umetnika u umetničkim događajima u Užicu ogleda se kroz zastupljenost njihovih radova na Međunarodnom grafičkim bijenalu te se tako desilo da je prošle, 2014. godine , kao dobitnik Gran Prija , nagrađen upravo umetnik iz Kanade– Florin Hategan. Takođe , ove godine među učesnicima Bijenala nije izostalo učešće kanadskih umetnika i mimo ove dve izložbe. Što se tiče ovih postavki , možemo reći da predstavljaju divan primer saradnje umetnika i galerija Srbije i Kanade i nadamo se da će se ta saradnja i dalje nastaviti. Ove dve izložbe su svaka sa svoje strane predstavljene u nekoliko lokacija širom regiona , tako da su pre Užica bile u Baru u Crnoj Gori, Zrenjaninu, Beogradu a iz ove galerije nastavljaju dalje svoju regionalnu turneju– istakao je u svom govoru Filip Penington.
Zahvalivši se na gostoprimstvu , svoje zadovoljstvo je izrazio otvaranjem izložbe na srpskom jeziku , poželevši još jaču i čvršću saradnju Kanade i Srbije na svim nivoima.

DSC_8084U ime Gradske galerije Užice, prisutnima se obratio direktor Zoran Cvetić , koji je istakao ne samo značaj Međunarodnog bijenala Suva igla za umetnost grada ali i šire teritorije nego i ,imajući u vidu koncepciju ove manifestacije , za jačanje saradnje i razmenu iskustava između umetnika širom sveta.
Na izložbi su zastupljene dve tematski odvojene postavke : Heder Hjuston i Dereka Majkla Besanta koje na prvi pogled nemaju ništa zajedničko ali ih upravo ta različitost tema čini jednom celinom. Dok na radovima Heder Hjuston prvenstveno posmatramo  pejzaž, urbane delove u kojima obitava ljudska zajednica bez prisustva personalnog u formatu rada, dotle su sadržaj radova Majkla Besanta upravo ljudski likovi i njihove reči kao odraz utisaka ili zapisa doživljenog. Kao celina. ove dve izložbe u jednom prostoru, daju uvid u kompletnu strukturu društva viđenu očima dve umetničke suprotnosti. Urbana priroda i urbani čovek jesu kompletan doživljaj zajedničkog u prostoru u kome su izložena dela ovo dvoje umetnika.

DSC_7879Za radove Heder Hjuston objedinjene pod nazivom „Grade , sanjaj snove” u delu kataloga koji je povodom njenog umetničkog opusa napisao Aleksandar Mladenović stoji:
—Nema ljudskih figura. Svet će ostati u ovom ili onom obliku dugo posle nas. Možda će se deo zida sa njenih grafika katapultirati u orbitu neke druge, životom nastanjene planete. Nije oduvek bilo tako u tom sada pustom prizoru, bilo je figura a one se polako pojavljuju u nekim od novijih ciklusa. Obrisi su bili tu ali nije bilo prepoznatljivih crta koji čine ljudsku fizionomiju. Da li je ljudska figura shvaćena kao prostor koji stoji, sedi, kreće se u okviru makro prostora okruženja? Kako se odnose taj unutrašnji prostor koji teško možemo da spoznamo u odnosu na okružujući prostor za koji mislimo da možemo lako da uočimo i predstavimo. I onako slika sveta koja je plošna prenosi se na kružno sočivo našeg oka, ali naopačke da bi se u mozgu pretočila u sliku koja liči na ono što treba da vidimo. Heder nam nudi upravo jednu viziju sveta. Ali nam daje mogućnost i slobodu da putem otvorenog sistema umetnosti doživimo drukčiju spoznaju. Pa zar i u samom nazivu izložbe ne kaže na simbolički način: Grade, sanjaj snove.

DSC_7865S druge strana Derek Majkl Besant daje pojašnjenje i uvođenje u svoj specifičan umetnički izražaj :
—„Kraj jezika” jeste poziv na prepoznavanje putem kognitivne moždane aktivnosti vizuelnog sklapanja crta lica. Neke od prikazanih osoba mogu nam delovati poznato, iako su njihova lica namerno pomerena van vidnog poljana na  blizinu. Ova smišljena radnja usmerena na onemogućavanja oka da prikupi dovoljno podataka , budi sposobnost mozga da sakupi dovoljno memorije koje vodi ka prepoznavanju. Fragmenti tekstova nanizani između posmatranog objekta i posmatrača predstavljaju smetnju u opservaciji slikovnog polja , što nas podstiče na dodatnu upitanost . Međutim, kada jednom mozak počne da razaznaje komponente teksta , on usmerava svoj interpetativni mehanizam na čitanje , dok likovni oblici iščezavaju kao kroz maglu. Područje istraživanja koje jednačina stavlja u pogon poziva posmatrača da uzme učešće , oslanjajući se na njegovo pamćenje , njegovo iskustvo i automatski pokušaj izgradnje iz ova dva pravovremena usmeravanja pažnje . Kada se to dogodi , posmatrač gradi kognitivne mostive u odnosu na priču i oni postaju njen sastavni deo. Zapravo , ta priča nesvesno postaje priča posmatrača.

DSC_8028Izložba Heder Hjuston i Dereka Majkla Besanta otvorena je u prizemlju Gradske galerije Užice i traje do 1. oktobra.

M. Nikolić