Umetnost

Zanimljivo: Novogodišnji običaji u svetu

Posted: 29. decembra 2018. u 22:21   /   by   /   comments (0)

Nova Godina je jedan od najstarijih praznika koji se slavi širom sveta. Smatra se da je  proslava Nove godine počela još pre 4.000 godina u Vavilonu. Sa jedne strane postoje tvrdnje da su prvi počeli da je slave Kinezi a sa druge strane da su to ipak bili Rimljani ili Germani, preci današnjih Nemaca. Germanski narodi su smatrali da zaštitnik prirode odnosno šumski duh živi na jelki pa su u noći Nove Godine odlazili u šumu da ga umilostive a kasnije su jelke počeli da donose kućama.

Način računanja vremena pravi razliku u danu kada se Nova godina slavi. Pored toga slavljenje je nastalo od svetkovine rađanja Sunca ali su se razvijanjem religija menjali i načini računanja vremena. Antički Rim je prvi dan Nove godine slavio 1. marta, u Vizantiji je to bio 1. septembar. U  antičkom Rimu je 1. januar bio dan kada su konzuli stupali na dužnost uz slavlje, čestitanje i deljenje poklona. Hrišćani su tek od 12 veka postepeno prihvatili 1. januar kao početak kalendarske godine.

Svi oni koji poštuju lunarno računanje vremena, odnosno računanje vremena prema kretanju Meseca, imaju promenljiv datum dolaska Nove godine , koja se slavi na dan mladog Meseca u februaru. Kao deo tradicije lunarna Nova godina se slavi u Kini, Japanu, Indiji, Vijetnamu ali pri tome slave i solarnu Novu godinu po gregorijanskom kalendaru koji se iz praktičnih razloga danas koristi u skoro celom svetu. Jevrejska Nova godina je takođe promenljivog datuma zbog solarno-lunarnog računanja vremen a u toplim krajevima južne zemljine polulopte, proslava je u letnjem periodu.

Pored datuma i načini na koje se slavi Nova godina u svetu su različiti:

Japan― čiste domove od ranog jutra kao simbol oslobađanja “prašine” iz prošlosti i pripremanja kuće za uspešnu dolazeću godinu, pripremaju specijalitete za porodično okupljanje a u ponoć se sa budističkih hramova čuje 108 udaraca u zvono koji simbolizuju broj mogućih ljudskih grehova. Domove ukrašavaju grančicama jela za dug život, stabljikama bambusa za blagostanje i slikama rascvetale trešnje za plemenitost.

Kina

Kina

Kina―uoči Nove godine detaljno se čiste stanovi i kuće kao simbol odbacivanja starog, vrata se kite predmetima crvene boje koja simbolizuje sreću i veselje, slavi se porodično i na 24 sata se sklanjaju svi noževi jer ako bi se neko povredio to bi značilo da je porodična sreća sprečena da uđe u kuću a ulice su prepune zmajeva od hartije koji simbolizuju moć i uspeh.

Španija―u ponoć se jede 12 zrna grožđa za sreću u svih 12 meseci nastupajuće godine.

Gvatemala―jede se 12 zrna grožđa od podneva do ponoći i uz svako zrno se poželi jedna želja.

Kuba―umesto grožđa u ponoć jedu grejp i to 12 komada , iz istih razloga kao Španci.

Grčka―jede se kolač u kome se nalazi novčić, pri čemu se prvo parče kolača odvaja za Isusa, drugo za domaćina kuće a treće za kuću. Ako se novčić nađe u trećem parčetu kolača to označava da će porodica biti srećna cele godine. Tradicionalno se u goste poziva prijatelj za koga se veruje da će uneti sreću u dom ili se karta u simboličnu sumu a pobednik igre može da računa na sreću cele godine isto kao i onaj koji nađe novčić u slatkom kolaču koji se služi u ponoć.

Austrija―na trpezi je pečenje kojim se priziva blagostanje i puding od mentola u obliku deteline sa četiri lista kao simbol sreće.

Nemačka

Nemačka

Nemačka―po srednjevekovnoj tradiciji se smatra da buka tera zle duhove, nekada se to radilo uz pomoć raznih predmeta po ulicima a danas uz pomoć vatrometa na koje se svake godine potroši oko 100 miliona evra, supa od sočiva ili svinjetina na trpezi su znak blagostanja, riba označava budućnost jer uvek pliva napred a prostiranje veša za doček znači da će ta osoba morati mnogo da radi u nastupajućoj godini.

Velika Britanija―pribojavaju se ko će im prvi doći u goste jer prema starim verovanjima ako u porodicu prvi uđe muškarac sa poklonima to znači sreću a ako to učini žena, sreća će porodicu zaobići.

Sicilija―sreću prizivaju jedući lazanje za Novu godinu a bilo koja druga testenina na novogodišnjoj trpezi donosi nesreću.

Kolumbija

Kolumbija

Kolumbija―u porodici se šije lutka koja predstavlja Staru godinu, puni se komadima stare odeće nekog od članova porodice i papirićima članova porodice  na kojima je napisano sve čega žele da se oslobode u Novoj godini. Pripremljena lutka se tačno u ponoć iznosi napolje, pali i ostavlja da gori dok se ne pretvori u pepeo,  što simbolizuje teranje nesreće i svega lošeg.

Norveška―sprema se velika činija pudinga od pirinča u koju se stavlja samo jedan badem, puding se zatim služi u manjim činijicama a sreća i bogatstvo će pratiti onog kod koga se nađe badem.

Holandija―za Novu godinu su obavezne krofne jer veruju da sve što je u obliku prstena simbolizuje pun krug, tačnije kraj jednog ciklusa, i prave lomače od jelki verujući da vatrom teraju Staru godinu i dočekuje Novu.

Filipini

Filipini

Filipini―takođe veruju da simbol kruga donosi sreću i novac pa oblače odeću sa motivom kruga i jedu  voće koje je ovog oblika.

Amerika―na trpezi je lonac pirinča sa crnim graškom, svinjetinom i skrivenim novčićem koji donosi sreću onom ko ga pronađe u svom tanjiru. Poljubac u ponoć potiče od davnina kada su  na maskenbalima kostimima označavali zle duhove iz predhodne godine a poljupcima i ljubavlju ih terali iz Nove godine.

Danska―prikupljaju tanjire cele godine da bi ih u ponoć bacali pred ulazna vrata prijatelja. Što više starih tanjira razbiju-to će više prijatelja imati.

Italija―bukom rasteruju zle duhove a kroz prozor bacaju stare i nepotrebne stvari poput odeće pa čak i starog nameštaja.

Južna Afrika―stanovnici takođe imaju običaj da bacaju stare stvari kroz prozor i to stare uređaje i aparate.

Brazil

Brazil

Brazil―nose se bela odela za mir i sreću, slavi se uz muziku, večeru i ponoćni vatromet posle čega preskaču sedam talasa u moru , bacaju bukete sa cvećem u more za koje se veruje da ga vodeno božanstvo nije prihvatilo ako se vrati na obalu ili se pale sveće u pesku za sreću i bogatstvo.

 

Izrael―jevrejski narodi za novu godinu jedu samo slatka jela jer to simbolizuje plodnost i dugovečnost, slatke jabuke s medom i kolač  od meda za doček ili kolač od šargarepe za umnožavanje sreće a proslava Nove godine je duhovni praznik. Ovaj praznik još nazivaju i praznik truba koje traje 48 sati kao uvod u post i desetodnevno pokajanje.

Haiti―obavezno oblačenje nove odeće i razmenjivanje poklona kao način za prizivanje sreće.

Škotska

Škotska

Škotska―još pre ponoći na ulicama se igra uz violinu i gajde, muškarci obučeni u tradicionalne kiltove recituju poeziju, ređe se slavi u pabovima i klubovima.

Rusija―12 sekundi pre ponoći u potpunoj tišini svi pomišljaju želju za Novu godinu a u ponoć se otvaraju vrata da Nova godina uđe u dom.Tradicija je i da zapišu svoju želju na parčetu papira koji zatim zapale a pepeo stave u čašu sa šampanjcem i popiju pre ponoći. Ako im prvi u goste dođe muškarac smatraju to vesnikom sreće. Po izlasku na trgove, jedni druge časte suvim šljivama koje su napunjene orasima.

Singapur―obavezan vatromet i puštanje balona koji nose želje napisane na papirićima.

Ekvador―pale se sve slike koje podsećaju na loše stvari ili događaje u Staroj godini.

Portoriko―prosipaju kofe pune vode dok čekaju Novu godinu, u želji da na taj način očiste sve loše što im se dogodilo u predhodnoj godini.

Rumunija―u Novogodišnjoj noći se razgovara sa životinjama i saopštavaju im svoje želje za predstojeću godinu.

Čile―u ponoć se pojede puna kašika sočiva za uspeh u poslu i novac, čišćenjem kuće se oslobađaju negativne energije a u pojedinim gradovima se masovno odlazi na groblja da bi se Nova godina dočekala sa pokojnicima.

Nekada se se jelke ukrašavale jabukama, tvrdi se da je u novije vreme jelku prvi okitio Martin Luter King oduševljen izgledom jelke kroz čije grane su se probijali zraci zvezda a prvu veštačku jelku su napravili Nemci od obojenih guščijih pera. Boje kojima se ukrašavaju domovi su najčešće zelena koja označava život, crvena koja simbolizuje radost i sreću i zlatna koja predstavlja bogatstvo. Deda Mraz ili Božić Bata je je baziran na liku Svetog Nikole i svake godine se Deda Mrazu pošalje višemilionski broj pisama sa novogodišnjim željama.

Mirjana Milićević