Umetnost

Za Dan Grada, Užice se podsetilo zasluga Slobodana Penezića Krcuna

Posted: 9. oktobra 2018. u 19:21   /   by   /   comments (0)

Veliko interesovanje Užičana koje je izazvalo otvaranje izložbe “Slobodan Penezić Krcun-Mleko i krv“ pokazalo je da među sugrađanima, mahom onim starije populacije postoji poštovanje za njegov lik i delo, a s druge strane, u javnosti su  postojali su i komentari „da uprkos zaslugama za društveni i privredni položaj Užica i dalje ostaje „komunistički zločinac““. Neizlečiva boljka srpskog društva- večita podela, na jedan način data je i u naslovu izložbe „Mleko i krv“ a koja sugeriše i na osobine  Krcunove ličnosti koji je zbog lojalnosti komunističkim idealima još uvek u jednom delu javnosti nosi žig zločinca,  ali ne potire odanost rodnom gradu koji se, uz njegovo zalaganje, počinje definisati kao moderan, industrijski grad, u više segmenata.

Izložbu je, iz fonda nastalog po osnovu poklona porodice njegove zaostavštine Istorijskom arhivu Užice, priredio direktor arhiva,  Željko Marković, a realizaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Posebnu čast ovom događaju upriličenom povodom obeležavanja Dana Grada Užica, upravo na datum kada se i on obeležava, 9. oktobra, ukazao je svojim prisustrvom i sin Slobodana Penezića Krcuna, Srđa Penezić.

Srđa je imao 12 godina kada je Krcun nastradao, a 35 godina je proveo u Americi, i trajno se vratio  u svoju rodnu zemlju pre 4 godine. Vidno uzbuđen, izvinio se zbog nepripremljenosti na govor, „posebno jer nije očekivao toliki broj ljudi na otvaranju izložbe“ što je protumačio kao znak poštovanja prema uspomeni na njegovog oca,  a u dve rečenice je stalo sve ono što suština Krcunog dela: „Živeo je za Užice, a na putu ka Užicu je i poginuo“. Kasnije je , takođe rekao da on njegovog oca „ne treba praviti kult, ali ne treba ga smatrati ni najgorim čovekom“.

O kontraverzama koje i danas prate sećanje na Krcuna, govorio je i gradonačelnik Užica, Tihomir Petković, koji je podsetio da „spada u grupu ljudi koji su su svojim uverenjima i delima ostavili duboke tragove u istoriji Užica”. Petković je osvežio sećanje i na Krcunovo zalaganje za izgradnju Valjaonice bakra i aluminijuma Sevojno, i istakao njegovu čuvenu rečenicu: „Ili ćemo dobiti kombinat, ili ponovo idemo u šumu“. Takođe, akcentovana je i osetljivost komuniste po uverenju po pitanju nastanka tzv. “crvene buržoazije”, odnosno izdaja ideala ravnopravnosti i jednakosti, a Petković je izneo i detalj vezan za Krcunov privatni život: da je, iako kao visoki funkcioner u Izvršnom veću SR Srbije , živeo u malom stanu, mnogo manjem od onog kakve su imali većina predsednika opština u republici”.

Prisutnoj publici obratio se i autor izložbe, Željko Mitrović, rekavši da ga je za detaljniju posvećenost izučavanju Krcunovog života zaintrigirao i rad na knjizi “Carigradski memento” koja govori o izgradnji užičkog trga, gde se pokazalo da je njegova zasluga za svaki detalj razvoja Užica daleko značajnija nego što je to poznato javnosti.

Izložbu je otvorio pomoćnik ministra kulture Dejan Maslenić, istakavši da je Krcun primer kako svako od nas treba da se odnosi prema lokalnoj zajednici, bilo da u njoj živi ili ne.

Izložba će u Istorijskom arhivu Užice biti otvorena sledeće tri nedelje, a potom se seli za Beograd i Banja Luku.

M. Nikolić