Društvo, Vesti

U Užicu razmatran nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji

Posted: 8. septembra 2017. u 12:35   /   by   /   comments (0)

Užice je, u četvrtak, 7. septembra, bilo domaćin predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja RS, koji su pred zainteresovanim predstavnicima institucija i ustanova kulture, predstavnicima civilnog sektora, i medija, prezentovali, a potom i saslušali mišljenja, primedbe i sugestije na nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije u narednom desetogodišnjem periodu. Podsećanja radi, višedecenijska priča sektora kulture o potrebi izrade i implementacije strategije o kulturi u društvene tokove provlačila se kroz nekoliko dosadašnjih saziva vlasti, ali se tek ove godine krenulo u njenu izradu, pa se nakon planiranih sedam javnih rasprava u gradovima Srbije, očekuje njen konačan oblik, kao i stavljanje na usvajanje pred SkupšinomSrbije. Strategija nije zakonski akt, ali činjenica da je usvaja Skupština implicira moralnu građansku i institucionalnu  obavezu prema određenim aktivnostima, ponašanjima i radnjama kojom se ona integriše u društveni život po različitim osnovama.

Ispred Minstarstva kulture na raspravi su prisustvovali dr VukVukićević, koji je i moderirao razgovor, pomoćnici ministra kulture: Aleksandra Fulgosi, Ivana Dedić, Asja Drača Muntean, dr Dejan Masliković i Olivera Živanović, kao i Igor Jovičić, sekretar Ministarstva kulture i dr Dragan Hamović, posebni savetnik ministra kulture. Predstavnici svih institucija i ustanova kulture iz Užica, sa izuzetkom Narodne biblioteke Užice, kao i   Kulturnog centra Požega,  Udruženja vizuelnih umetnika Užica, Udruženja građana Era i udruženja keramike Zlakusa, udruženja OSI Minimas,  odazvali su se pozivu Grada Užica i Narodnog muzeja Užice koji su bili domaćini ovog skupa.

Cilj ovih javnih rasprava u gradovima Srbije tokom semtpembra, kako je rekao dr Vuk Vukićević, jeste da se „skupi što više komentara, primedbi i predloga na nacrt Strategije kako bi se na što uspešniji način definisao konačan tekst“. Strategija, po njegovim rečima , obuhvata sve oblasti kulture, „ i kulturno nasleđe, i savremeno stvaralaštvo, ali i sistemska pitanja, kao što je finansiranje u oblasti kulture, kadrovi i slično..“

Dr Vukićević je rekao da se „svi skupovi tokom Javne raspave snimaju“ i da će se „sve što je rečeno pažljivo i detaljno razmotriti“, kao i da „sve što je moguće da se usvoji, biti uključeno u konačan tekst“.On je, takođe i dodao da „ova kao i sve stategije, po definiciji nije obavezujuća“, ali je plan da se „svake dve godine donose Akcioni planovi koji će biti mehanizam njene implementacije  u praksi“. U nacrt Strategije, čiji su autori- službenici Minstarstva kulture, dat je i predlog regulisanja odnosa između institucionalizovanih faktora kulture i civilnog sektora koji je aktivan u ovoj oblasti, po rečima dr Vukićevića, „Ministarstvo je spremno da uvaži njihove predloge i primedbe na isti način i u istoj meri kao i druge faktore iz ove oblasti“, ali se u kasnijem delu dijaloga čulo da će udruženjima i asocijacijima iz oblasti civilnog sekora biti omogućen rad, u smislu podrške države , „a da to ni na koji način ne ugrožava rad i aktivnosti institucija kulture“.

Pitanja koja su postavljena od strane predstavnika sekotora kulture na lokalu uglavnom su se ticala operativnih i tekućih problema, ali i onih sistemskih na koja ova društvena aktivnost već dugo ima primedbe, i koja otežavaju njeno funkcionisanje: zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, javne nabavke, nepostojanje zakonskih regulativa, posebno u domenu arhivske građe i pozorišta, sistematizacija radnih mesta u institucijama kulture, način, pocedure i kriterijumi finansiranja, odnos Ministarstva prema multikulturalnim institucijama u lokalnim sredinama i slično.

Na konkretne primedbe iznete od strane višeg kustosa Narodnog muzeja Užice, Katarine Dogandžić Mićunović o antogizmu između nacrta i Ustava i zakonskih akata favorizovanjem, poreskim olakšicama,  izdavača koji štampaju izdanja na ćirilcii te tako izdvajanjem jednog pisma iznad ostalih, bez obzira što je zvanično, kao i privilegovanom položaju domaćih stručnih izdanja u odnosu na strana, a bez uzimanja u obzir kvalitet stručne knjige, kao i nekoliko drugih, od strane dr Dragana Hamamovića dobijen je odgovor da se radi o pitanjima koja „kao da su prepisana iz cirkularnog mejla“, te opširan opis odnosa države prema prošlim vremenima, pominjući pri tom, „Titoističku Jugoslaviju“ i kulturni genocid, zajedno sa stvarnim, u albanskom progromu Srba sa Kosova, ali bez konkretnih odgovora.

Direktor Narodnog muzeja Užice, Nikola Gogić, skrenuo je pažnju , pored sistemskih problema koja muče sve institucije, i na problem zaštite spomeničkog nasleđa, neuređen odnos prema spomenicima kulture, ali, takođe i veliki problem koji je nastao ukidanjem određenja  institucija kulture od nacionalnog značaja u zakonodavstvu.

Na raspravi je izneto i da Strategija veliku pažnju posvećuje delu koji se odnosi na digitalizaciju, uz napomenu da je ovaj deo sveobuhvatno i detaljno razrađen u nacrtu.

M.Nikolić