Muzika, Vesti

I u Požegi jednako kao i u Kombank Areni: Viva Vox

Posted: 8. maja 2017. u 11:40   /   by   /   comments (0)

Nastup hora Viva Vox u Kulturnom centru Požega zasigurno će biti jedan od onih događaja koji će Požežani  dugo prepričavati, a utisci sa ovakvih koncerata zasigurno ostaju zauvek ubeleženi u sećanja. Prepuna sala bioskopa KC , u nedelju 7. maja disala je zajedno, nadahnuta svim čulima: i muzikom, svetlosnim efektima, kostimografijom i  scenskim pokretom, svim onim po čemu je Viva Vox hor prepoznatljiv i van granica naše zemlje. Bez obzira na scenu koja je mala, u odnosu na neke na kojima je ovaj hor nastupao, Požežani nisu ostali uskraćeni ni za jedan detalj u kome je imala prilike da uživa i publika u gradovima koji slove kao  „centri kulture“.

Raznovrstan repertoar u prepoznatljivom a cappella stilu Viva Voxa, od obrade domaćih hitova, pa preko numera koje su osvojile svet u svom originalnom izvođenju, izazivali su salve oduševljenja i reakciju publike koja svakako godi i izvođačima. Tri bisa bila su malo za probuđeni emotivni apetit publike u KC Požega.

Dirigent hora, Jasmina Lorin, bila je više nego zadovoljna i nastupom i reakcijom Požežana, naglasivši da je ovakva međusobna komunikacija na relaciji: izvođač- publika, „dragocen momenat svakog koncerta, nešto što kod publike ostavlja utisak, a kod muzičara satisfakciju i inspiraciju“. Jasmina je podsetila da iza Viva Voxa stoji dugogodišnji mukotrpan rad, a od samih početaka do današnjih koncerata hor je dosta toga promenio:

-Počeli smo kao školski hor pa postepeno prerasli u ovo što smo danas. Od onih koji su osnivači, a ima ih tu danas pola od celog sastava, budući da svake druge godine, otprilike, audicijom dolaze novi drugari, novi pevači  koji se jako lako inkorporiraju u naš sastav. Od početka smo pevali a cappella, ali smo bili hor sa klasičnim repertoarom, a u svaki od nastupa sa klasičnim repertoarom ubacivali smo i po nešto od ovih obrađenih pop numera, pa pošto nam se to dopalo, a i slušajući reakcije publike, zaključili smo da bismo se time mogli više baviti, dok na kraju nije preraslo u ovo što danas imamo kao repertoar.

Za razliku od horova klasičnog repertoara koji i limitira broj publike često uslovljeno i muzičkim predznanjem,vezujući ih za sebe samo muzičkim ukusom, Viva Vox svojim nastupom privlači ubedljivo najširi krug ljubitelja muzike, kako Jsamina kaže: od dečice od 4 godine, pa do zrelih ljudi, bez obzira na muzičko obrazovanje, stil života i slično.

Muzičke numere koje izvodi Viva Vox pisane su za vokalno instrumentalne sastave, a način na koji ih ovaj hor izvodi zahteva nove aranžmane.

-Naš glavni aranžer je Boris Paunović koji je napisao većinu numera za nas, i šalimo se kad treba da se obradi neka nova pesma da u njega treba da ubacimo žetone, a on će već kao automat uraditi ono što nama treba- kaže dirigent Viva Voxa, da da bi jedna numera bila „spremna“, odnosno da bi bila komplet gotova za izvođenje na sceni treba „od nedelju dana, do nekoliko meseci“.

Viva Vox sačinjavaju „ i muzički obrazovani ljudi i visokoprofesionalni amateri“ , a većin članova hora čine članovi koji imaju zanimanja i zaposlenja koja nemaju veze sa muzikom i  studenti, pa je stoga „vrlo teško organizovati putovanje, posebno višednevno gostovanje“ jer se gotovo nemoguće uklopiti slobodne dane za sve članove u isto vreme. Jasmina kaže da i mnogo poziva za nastupe moraju da odbiju upravo iz ovog razloga.

Što se tiče dirigentskog zadataka, Lorin tvrdi da je „mnogo teže u klasičnoj muzici“, ali da i ovaj stil horskog dirigovanja ima svoju složenost, kome dodatnu lepotu daje „dobra energija publike , dobra energija hora koja doprinosi da pevači i ona jednako dišu“ , tako da za svoj deo posla kaže da ne donosi veće probleme, i dodala:

-Nakon akademije i onog što tamo naučimo, svaki dirigent ima slobodu da u svom stvaralaštvu ne moraju da se drže školskih pokreta, tako da ste i kod mene videli da postoji određeno „ludovanje“ na sceni.

Iza hora Viva Vox stoji uhodana ekipa scenografa, kostimografa, majstora svetla i tona, jedan uhodan  tim koji već duže vreme radi zajedno i zbog toga tolika skladnost svih elemenata na svakom od njihovih nastupa. „Broj članova zaduženih za realizaciju koncerata varira, zavisno od toga koliko su složeni, a najozbiljnije nastupe radi vrlo brojna ekipa“- kaže Lorin, a ono po čemu je hor ostao upamćen na svetskoj muzičkoj sceni je nastup u Ujedinjenim Nacijama , za koji  se priseća:

-Svi smo imali tremu, ali to je bila ona pozitivna trema koja nas nije ometala , već dala veliku snagu da sve izvedemo besprekorno, sa jako velikom koncentracijom , upravo zbog odgovrnosti prema sebi, onima koji su nas pozvali , prema zemlji koju smo predstavljali. Repertoar koji smo izveli, birao se delimično s naše strane, delimično od strane organizatora. Mi pevamo ono što pevamo, svim srcem, tako da je to publika prepoznala , iako je dosta numera bilo na srpskom jeziku, vezano za našu muzičku scenu, na koje su reagovali isto toliko dobro kao i na svetski poznate hitove.

Sanja Macura, alt u horu kaže da kao i u drugim muzičkim sastavima i ovde postoje tipične šale među muzičarima, „a onaj ko obično „strada“ u vicevima jesu alt i bas, jer kako kaže naš dirigent, mi smo onaj fil u sendviču je ne pevamo deonice koje su prezahtevne, ali bez nas ništa ne bi zvučalo onako kako zvuči“. Sanja kaže da i da imaju kostimografa koji im je osmislio stil odevanja „kojim se razlikuju od drugih horova, a njihova odeća i prepoznatljive crvene „starke“ omogućavaju da se osećaju udobno, da se slobodno kreću, đuskaju po sceni, bez obzira što je nekad prevruće i od atmosfere , i od reflektora“.

Kad je u pitanju repertoar, Sanja je izjavila da se „svi zajedno trude da, iz mnoštva predloga , a u zavisnosti od toga da li to može da se otpeva na način na koji mi to radimo, i od toga koliko energije  aranžmani probude u njima, sklapaju  program“. Takođe, po njenim rečima, cilj je i da se od svake kompozicije napravi „nešto novo i drugačije, originalni i sa pečatom Viva Voxa“.

Taj „prepoznatljiv pečat Viva Voxa“ vidi se u svakoj kompoziciji, čak i u onim inostranim u kome su dodati prepoznatljivi muzički motivi ili ukrasi našeg muzičkog podneblja:

-Naročito „Janu“ kad pevamo, to je posebna energije, pesma koju svi jako dobro znaju , a u kojoj smo rešili da malo kanališemo naše etno pevače, naročito na kraju, i mislim da se to publici jako dopada, a i nama daja specifičnu energiju.

Marko Živković je jedan od onih članova hora koji poseduje i radi na svom akademskom muzičkom obrazovanju, bez obzira što je inženjer elektrotehnike, a paralelno je upisao solo pevanje na Akademiji muzičke umetnosti u Beogradu, gde je trenutno u statusu studenta:

-U horu sam jako dugo, nekih 12 godina, a počeo sam iz hobija, kao i mnogi , dok nam svima to nije preraslo u parelelnu profesiju. Ovde nas ima iz različitih profila zanimanja: ekonomista , pravnika, lekara…i na kraju smo svi prihvatili da je ovo neka vrsta druge struke koju radimo sa puno ljubavi. Meni je angažovanje u horu pomoglo da se profilišem u muzičkom smeru, i bez obzira što sam upisao Elektrotehnički fakultet , ljubav prema muzici me je ponela, posebno od kad me je  Jasmina pozvala u hor, što me i opredelilo da, na kraju paralelno upišem i akademiju.

Marko kaže da ih u horu „zvanično ima četrdesetak, ali su primetne i flukturacije: neko ode nekim drugim putem, ili jednostavno nema načina da uklopi svoje porodične ili poslovne obaveze sa nastupima, vežbanjem, pa se s vremena na vreme organizuju audicije , na koje se javlja veliki broj kandidata, tako da su uvek spremni za bili koju vrstu nastupa.“

Noć pre nastupa u Požegi,Viva Vox je održao veliki koncert na centralnom trgu u Podgorici, a već posle nastupa u Požegi navijali su se budilnici za ustajanje na redovne „obične“ radne zadatke: u firmama i na fakultetima.

M.Nikolić