Press

Sveti Ćiril i Metodije: 24. maj

Posted: 24. maja 2018. u 10:56   /   by   /   comments (0)

Danas je Dan slovenskih prosvetitelјa Ćirila i Metodija, Grka iz Soluna, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma – glagolјice. To pismo su stvorili prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama na koje su preveli više crkvenih knjiga.

Širenje pismenosti kod Srba tesno je povezano sa širenjem hrišćanstva. Sve je počelo 862. godine, na zahtev velikomoravskog kneza Rastislava, koji je od vizantijskog cara Mihaila tražio učitelјe koji će da propovedaju na narodnom jeziku. Idealni za taj posao bili su učeni filosof Konstantin i njegov brat, iguman Metodije, rodom iz Soluna, u čijoj je okolini živelo mnoštvo Slovena. Braća su znala njihov jezik. Zvanično, Sloveni do tada nisu imali pismo, pa su Solunska braća sastavila azbuku (glagolјicu), pomoću koje su prevela jevanđelјa na slovenski jezik. Sa tim prevodima krenuli su u moravskopanonsku misiju – prosvetitelјsko delo među slovenskim narodima. Sa knjigama koje je tamošnji narod razumeo, propoved hrišćanstva išla je mnogo lakše. Prevodili su i druge bogoslužbene knjige, i služili su liturgiju na slovenskom jeziku, takođe su rukopolagali i domaće sveštenike. Tako su mnogi (moravski i panonski) Sloveni primili pravoslavnu veru. Konstantin se zamonašio i dobio ime Ćirilo (Kirilo). Solunska braća su imala problema sa nemačkim, latinskim sveštenstvom, i već tu je počela borba za prevlast između rimokatoličanstva i vizantijskog pravoslavlјa. Bili su i proganjani, a njihovi učenici su nastavili njihovo delo, ali u zemlјama Južnih Slovena – u Bugarskoj i na Ohridu. Najpoznatiji među učenicima su sveti Kliment i Naum. Oni su sastavili drugo, jednostavnije pismo – ćirilicu i nazvali je prema svetom Ćirilu. Tako su slovenska pismenost, a sa njom i hrišćanska vera, delom sa severa, iz Panonije, a delom sa juga, sa Ohrida, stigle i u Srbiju. Mnogi Srbi, a najpre vladari i vlastela, poverovali su u Hrista i primili hrišćansku veru. Tadašnji događaji se smatraju krštenjem Srbije. / Ana Kratovac/

SVETI KIRIL I METODIJE RAVNOAPOSTOLNI

Braća rođena, rodom iz Soluna, od roditelјa znamenitih i bogatih, Lava i Marije. Stariji brat Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalјi u goru Olimp i predade monašom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin). No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima. Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.
***
Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Kirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture, a od 2018. je predloženo da se kao praznik obeležava i u Srbiji.

Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja svake godine. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula. U Crnoj Gori postoji i krsna slava „Sveti Kiril Slovenski”, koja se slavi 14. februara (po Julijanskom), odnosno 27. februara (po Gregorijanskom kalendaru), što odgovara datumu smrti Kirila.

Priredio: Slobodan MITRIĆ