Najava

„Stepenice uspeha“ Miloša Vučićevića u galeriji „Reflektor“: 14. oktobar

Posted: 13. oktobra 2017. u 09:07   /   by   /   comments (0)

Samostalna izložba Miloša Vučićevića pod nazivom „Stairs of Success“ / „Stepenice uspeha“ biće otvorena u subotu, 14. oktobra u galeriji „Reflektor“ u staroj kasarni u Krčagovu.

Reč je o prvoj samostalnoj izložbi ovog umetnika iz Užica, koji je završio osnovne i master studije na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, na odseku Slikarstvo. Vučićević je član Udruženja vizuelnih umetnika Užice, ali i grupe „Rizba“ iz Trebinja sa kojima organizuje projekat „Private Spaces“ čiji deo je užička publika imala priliku da upozna na izložbi u Gradskoj galeriji Užice pre par godina. Izlagao na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i u inostranstvu: ‘Concordia – Hotel Europa’, Belgija; AVI International Video Exhibition, Izrael; Savremena umetnička scena, BiH; ‘DECODING’, DADO Museum, Cetinje; Savremena scena Trebinje UGBiH, Sarajevo; dis Corporate Bodies, UK…
U galeriji „Reflektor“ Miloš će predstaviti samostalni projekat čija višeznačnost nudi i mogućnost provokativnog tumačenja u smislu intrigantnog promišljanja čulima.

U najavi izložbe kaže se:

„Stepenice uspeha“ predstavljaju umetnikov istraživački proces kroz analizu ličnog, psihološkog, političkog te šireg društvenog modela. Prikazi su krajnje postavljeni, tako da svaka celina nezavisno jedna od druge vrši određeni cilj. Koliko je zapravo za umetnika bitan unutrašnji cilj, kao figuru koja propituje određene društvene kontekste, toliko on sam po sebi ima važnosti za posmatrača i publiku. Posmatrajući na taj način umetnikov rad, možemo zaključiti da krajnji cilj jeste stvaranje neophodnog terena za promišljanje svih sfera društvenih odnosa.

Odnos koji imamo prema slici, formi, tekstu ili drugom vidu vizuelne ili čulne interpretacije, sasvim je različit od slike koja nam se pruža u polju imaginacije. Varijacije slika, pojava situacija ili događaja u realnom, postaju jedna nova moderna utopija. Pojave u vizuelnom i imaginarnom se preklapaju do mere da utiču psihološki na osobu. Time identitet predstave gubi svoj smisao, jer njihovim preklapanjem postaju jedno a samim tim ih više ne možemo nazvati pravim imenom.

Prisutnost tela u prostoru, ili njegovo nepostojanje, umetnikova akcija ili reakcija na prostor, vreme, kretanje, jesu zapravo procesi, koji utvrđuju transcedentno telo umetnika, osobe koja koristi univerzalna mesta za saopštavanje svoje ideje.

Stepenice kao sredstvo, uspeh kao krajnji rezultat, jesu zapravo procesi. Ali šta se dešava ako stepenice ne postoje. A krajnji rezultat odnosno cilj i dalje stoji. Da li je onda sve samo paradoks?

M.N./ Izvor: UVUU