Umetnost

Srđan Marjanović u svetu trilera: „O.K. , presvući ću se“

Posted: 12. juna 2018. u 09:58   /   by   /   comments (0)

Jedan od začetnika beogradskog akustičarsko kruga, kantautor Srđan Marjanović, predstavio je svoju,drugu po redu, knjigu „O.K. presvući ću se“ u Klubu mladih u Požegi u ponedeljak, 11. juna. Njegovo prethodno gostovanje u Požegi zbilo se pre tri godine, i tim povodom, publika je imala priliku da upozna prvu knjigu, „Žice“ u kojoj je Srđan , vodeći se autobiografkim izvorima, publici ponudio niz zanimljivih detalja ne samo iz svog života, već se, indirektnom deskripcijom, može iščitati i niz društvenih parametara. U ovoj novoj knjizi, koju je , u čije pisanje je, kako je autor rekao „jer su mu prodata tri izdanja prve knjige rekla da ima šta da kaže“, napravio je veliki zaokret što se tiče tematike:

-Poznajem puno ljudi iz sveta rok muzike koji su pisali,S ili pišu knjige. Uglavnom su tim knjigama rekli sve što se moglo reći o muzici, muzičkoj sceni, o njima, o kolegama, karijerama, usponima i padovima. Neke teme su se čak i više puta ponavljale, i smatrao sam da treba da pišem nešto drugo, nešto što neće imati veze sa stvarima koje su, do sada, mnogo puta već rečene,- rekao je Srđan, dodajući da je prva knjiga bila namenjena onima koji vole da čitaju sećanja muzičara sa dugom karijerom, a da mu je ovog puta trebala i nova publika, ali i njegovo novo književno „ja“:

– Jedan sam od onih koji jako voli da čita. Današnje vreme je jako brzo: svaki čas pristiže nešto novo, infromacije se gomilaju takvom brzinom da ih je nemoguće sve ispratiti. Pri tome, napredak tehnologije nije olakšao, već u nekom drugom smislu, osim ušteda vremena u radu, dostupnošću inofrmacija, obesmislio je , na neki način, vreme koje čoveku ostaje za samog sebe. U tom svetu, meni su trileri najprihvatljivije štivo za čitanje: nude prikaze niza scena koje se smenjuju, sve je tako konkretno i činjenično, a ipak, ko je naučio da čita , i razmišlja o pročitanom, jasno može da definiše i karaktere junaka, tako da sam se ovaj put odlučio na pisanje nečega što mene zanima. Tako je nastala ova druga knjiga, i ono što je mene iznenadilo, i na neki način mi reklo da nisam promašio, je i činjenica da su čak tri izdavača bila zainteresovana za objavljivanje, što je svakako parametar da rukopis vredi- kazao je autor, i dodao da je na njemu radio godinu dana.

Srđan je , takođe rekao da je knjiga istinita, u smislu da predstavlja „pravu sliku beogradskog života danas“:

-Živim u Beogradu pedeset godina i mogu da kažem da je to najlepši grad na svetu, najinteresantniji, ali istovremeno i najprokletiji. U tom smislu knjiga je vrlo surova, od akcije, erotskih scena, do niza preokreta , za koje bi ljudi koji slušaju moju muziku mogu da kažu da su neočekivane s moje strane, ali mogu da kažem da je sve u funkciji, sve ima svoj smisao. Ništa nije bez razloga tu: i ubistvo, i reketiranje, splavovi koji gore, kriminalni Beograd, ljubav iz neke druge dimenzije, sve je to upravo onako kako je svakog dana u Beogradu. U Beogradu se desi da dnevno nastrada i do deset ljudi a da ostatak sveta o tome nije informisan. Nekima će ovo izgledati kao skup crnih hronika, ali sam želeo da ljudima koji moderno žive prenesem sliku jednog grada, kroz priče koje uopšte nisu daleko od realnosti- rekao je Marjanvoić nešto o tematici svoje knjige.

Napominjući da je tokom svoje karijere napisao više od 300 pesama, izdao 15 albuma, Srđan ovakav sled događaja koji je doveo do pisanja trilera smatra sasvim prirodnim:

-Nakon tolikog autorskog rada, činili mi se sasvim logičnim da napišem knjigu. Moje pesme nisu napisane tek rime radi, svaka od njih predstavlja jedan mali film, događaj iz života. Voleo sam da pravim pesme da, kada počne, ne možete da predvidite kraj, bez obzira što je ona ljubavna. U tom smislu je i ova knjiga logična, a nisam hteo da objavim knjigu pesama, kako je to većina mojih kolega uradila, jer sam smatrao da pesme na papiru ne znače ništa, da one imaju smisao samo kada se slušaju uz muziku, i da samo kao muzika izazivaju neku emociju. Jedan sam od onih koji beskrajno veruje u emociju, u ljubav, bez obzira koliko to nekome prozaično zvučalo. Čovek bez ljubavi je kao ptica bez krila, kao drvo bez lista, i sve to ima u mojim pesmama.  Bili bismo beskrajno uskraćeni za suštinu da ne postoji ljubav, da ne postoje dva pola, plus i minus, muško i žensko, koji se celog života traže, a to i jeste lepota života. Sve sam to napisao u svojim pesmama, a ova knjiga nije komercijalni poduhvat, već  jedno moje veliko zadovoljstvo: da u jednoj široj formi, književnom obliku koji dozvoljava manipulaciju, prenesem nešto ljudima. Sve ove priče u knjizi ne pričam drugima, pričam ih sam sebi, jer mi je tako lakše, ali mi je drago kad to ljudi prepoznaju i kao svoje lično iskustvo.

Predstavljanje knjige Srđana Marjanovića , kao i mini koncert koji je usledio nakon razgovora koji je moderirao požeško rok publicista i jedan od organizatora, Goran Živanović, omogućili su Narodna biblioteka Požega i Sportsko kulturni centar Požega.

M. Nikolić