Sport

Sportska „mobilizacija“ mladih Sevojna: počele pripreme košarkaša

Posted: 7. avgusta 2018. u 10:22   /   by   /   comments (0)

Prvi  trening i prozivka članova Sportskog udruženja Sevojno, 6. avgusta , posmatračima sa strane pružila je zadivljujuću sliku motivisanosti obe strane: i trenera koji su svojim angažovanjem, pristupom i načinom rada angažovali Sevojničane, i   mlade koji su se, bez obzira što je školski raspust u toku, uredno odazvali u velikom broju. Nakon obnavljanja sportskih terena u dvorištu OŠ “Aleksa Dejović”, uslovi za treninge su se poboljšali, a glavni cilj: masovnije bavljenje sportom i kvalitetno provedeno slobodno vreme školaraca, pokazalo se i ovog puta, dobio je pun smisao u jako kratkom vremenskom periodu.

-U junu ove godine Sportsko udruženje Sevojno  zvanično je imalo 180 članova: 100 u muškom košarkaškom klubu, 30 u ženskom košarkaškom klubu, 30 u odbojkaškom , i između 20 i 30 članova u Školici sporta.  Ova poslednja nabrojana kategorija obuhvata najmlađe članove, od 4 do 8 godina i nju smo pokrenuli prošle godine s namerom da decu polako uvodimo u svet sporta, u neke stvari sa kojima se nisu do tada susretali,  sa ciljem da se na vreme počne raditi na koordinaciji, izgledu, pravilnom držanju tela, a i orijentisanosti ka sportu kao jednoj od aktivnosti kojoj će dati važno mesto u svojim aktivnostima. Takođe, deca imaju prilike da nauče kako se ponaša pravi sportista, šta je to što sport odvaja od igre, i kako se takva shvatanja i način razmišljanja sportista primenjuju u životnim situacijama. Ova školica se prvi put realizuje u Sevojnu i s njom se nastavlja od septembra- izjavio je Duško Mićić, predsednik Sportskog udruženja Sevojno.

-Sa košarkaškom reprezentacijom smo počeli rad od prvog avgusta, a ovo je zvanični početak treninga, i danas smo imali prepodnevne pripreme u parku i večeras: trening na terenu. Odbojkaška ekipa kreće od 20. avgusta, a kao što sam rekao, Školica sporta od septembra. Košarkaši, nakon ovih prvih treninga na domaćem terenu od 20. avgusta idu na pripreme na Zlatibor, a sa početkom školske godine krećemo redovnim tempom: treninzi, utakmice, turniri ..- kaže Mićić.

Na pitanje koliko je poboljšanje uslova, odnosno koliko su novi tereni, doprineli da se deca posvete sportu, Duško je rekao da je ranije bilo njih između 50 i 60 koji su upražnjavali neki vid sporta, a da se prilikom poziva i akcije rekonstrukcije terena “ paralelno radila i jedna kvalitetna animacija, napravljen je kvalitetan stručni tim koji trenira s njima”:

-Sve kapacitete smo usmerili na decu: pored nas koji s njima radimo, trudimo se da im omogućimo što je moguće bolje uslove za putovanja, kvalitetnu opremu, a posvećenost trenera radu sa njima je takođe nezaobilazan deo onog što decu privlači da redovno dolaze.

Ovaj broj dece, po Mićićevim rečima, trenutno popunjava kapacitete i kada su u pitanju selekcije ženske i muške košarkaške i ženske odbojkaške ekipe koje se takmiče, a plan je da se ove godine, bar kada je u pitanju košarka krene sa takmičenjima u kvalitetnim ligama. Saradnja sa roditeljma je odlična, i do sada nije bilo ni jednog problema, a sportska disciplina i odgovornost prepoznaje se i u ponašanju dece prilikom putovanja, tako da, kako Duško kaže: svako gostovanje počinje dogovorom koji mora da se ispoštuje , i to je takođe deo njihovog bavljenja sportom.

Stručni tim koji se bavi najmlađim sevojničanskim sportistima su: Duško Mićić i Nebojiša Cvijović koji se bave ženskom i muškom košarkom,  profesor Živko Skoković radi u selekciji Školice sporta, a odbojci je posvećena učiteljica Ljiljana Veizović, bivša odbojkašica.

Duško kaže i da su deca u Sevojnu, pored aktivnosti u Sportskom udruženju, posvećena i gimnastici, budući da profesor Čolović vodi uspešnu gimnastičku selekciju u okviru škole, a tu su i folklor, fudbal i ostale vannastavne aktivnosti, a za pohvalu je što su sve one orijentisane na psihofizički razvoj najmlađeg naraštaja.

Slika sportskog života najmlađih u Sevojnu bila bi idealna ako bi se rešio problem sale, budući da, po rečima trenera : zimski period i nedostatak prostora za treninge, a posebno utakmice, predstavljaju veliki problem. Postojeća sala OŠ Aleksa Dejović nema odgovorajuću “propusnu moć”, odnosno nedovoljan je kapacitet i za školske aktivnosti na časovima fizičkog vaspitanja, i za ostale pobornike bavljenja sportom: gimnastičare, košarkaše, odbojkaše, fudbalere.

-Mi recimo protekle zime ni jednu utakmicu nismo igrali “kod kuće”, jer jednostavno- nije bilo slobodnih termina. Takođe, zimi nemamo gde da treniramo.  Kad se osvrnemo na proteklu, za nas veoma upešnu godinu, šest meseci smo gostovali, šest trenirali na našem terenu, što je svakako daleko od idealnog. Nadamo se da će planovi za izgradnju nove sale, koje smo do sada više puta čuli kao najavu, početi uskoro i da se realizuju.

Kada su u pitanju finansije , Duško kaže da rad udruženja pomaže Gradska opština Sevojno, a sa  dodatnim prihodom od članarina u iznosu od hiljadu dinara mesečno uspevaju da pokriju tekuće troškove koji se tiču putovanja na takmičenja.

Sandra Dragutinović ove jeseni biće učenica osmog razreda a košarku u SU Sevojno trenira gotovo godinu dana. Iz protekle godine ostaće joj lepe uspomene na utamkmice na gostovanjima u Valjevu, Kraljevu, Lučanima…kao i dobro druženje na redovnim treninzima u Sevojnu. Košarku voli “još od malih nogu” a ono o čemu sanja je da bude igračica NBA lige. Od Sevojna do Amerike je dug put, ali je Sandra spremna da uloži svaki trenutak slobodnog vremena na treniranje. Njena klupska drugarica Anastasija Anrić, buduća učenica sedmog razreda, takođe je skoro godinu dana aktivan na košarkaškom terenu u Sevojnu, a košarka je “porodična stvar” , budući da se njom, na isti način, bave i dvojica braće. Anastasija kaže da je košarka u kući Andrića “porodični sport” budući da se ne propusta ni jedna košarkaška utakmica na televiziji , a tema košarke je glavna kada se povede reč o sportu. Marina Grujičić, upisala je šesti razred, a u košarkaškom timu je od proletos, ali je već igrala nekoliko utakmica. Redovna je na treninzima, a želju za košarkom kako kaže “ima odavno”, ali kako nije bilo puno devojčica u Sevojnu koje se time bave, čekala je “da sve krene” i onda se priključila. Marina kaže da joj treninzi ne padaju kao dodatni teret na ostale obaveze: u školi i van nje, a ono što joj se , pored samog sporta dopada u ekipi je i druženje sa koleginicama , ali i sticanje prijateljstava na utakmicama van Sevojna.

Nikola Adžić, 2004. godište,  trenira košarku od trećeg razreda, odnosno- gotovo pet godina. Iz KK Play off gde je počeo, prešao je u sevojnički klub, i kaže da svoju staru ekipu “redovno pobeđuju”. Košarka je odnela prevagu u njegovom zanimanju za sport, pa je zbog ljubavi prema lopti i obruču napustio karate kome je prvobitno bio posvećen. Nikola kaže da je pored sporta, bitno i druženje, a tim se može smatrati i jednom vrstom porodice.  Bio je aktivan na sportskim terenima u Sevojnu i kada su se obnavljali,tako da nije zazirao ni od koje vrste zaduženja u to vreme da bi dobili pristojno igralište na kome mogu da se druže posle škole. Pored redovnih obaveza u školi, ovaj vredni dečak stigne da se posveti i sportu, da pomogne kući kada se beru maline, a treninzi mu ne padaju teško budući da ih smatra jednom vrstom korisnog odmora. Njegovo mišljenje je da je i poraz u utakmicama jedna vrsta škole, jer tada se čovek nauči na koji način će sledeći put pobediti. Ljubav prema košarci s njim deli i Andrija Čitaković koji ove jeseni kreće u osmi razred. On je takođe posvećen svom klubu, a posebno zadovoljstvo za mladog košarkaša predstavljao je trenutak kada su tereni u Sevojnu dobili novi izgled, i kaže da mu je to bilo podsticaj više za aktivnije bavljenje sportom. Na košarku je došao posle pokušaja da se bavi fudbalom, i kako kaže: ovaj sport mu se mnogo više dopada. Pored utisaka sa utakmica, Andrija posebno pamti doživljaje sa sportskih kampova.

M. Nikolić